Obeležavanje stratišta je za predsednicu Hrvatske lokalno urbanističko pitanje

Predsednik udruženja „Jadovno1941.” dr Dušan J. Bastašić i profesor Boris Begović, član tog udruženja, marta prošle godine ambasadoru Republike Hrvatske u Beogradu Gordanu Markotiću predali su pismo za predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, a dve nedelje kasnije „Politika“ je objavila to pismo.

Razgovor sa profesorom Begovićem vodimo u vreme u kome prošlost kojoj je posvećeno ovo pismo i te kako prožima savremenu evropsku Hrvatsku, sve više zahvaćenu ustaškom ikonografijom. A mnogi se, bili ministri kulture ili popularni pevači, ne zadržavaju samo na folklornim ispadima. Profesora Begovića, međutim, interesuje prošlost i sudbina pisma koja daje mnoge odgovore.

– U pismu smo izneli neke činjenice o pokušajima obeležavanja ustaškog logora smrti „Slana“ na ostrvu Pagu. Ukazali smo na to da je spomen ploča u samoj uvali Slana prvi put postavljana 7. septembra 1975. godine, a to je učinio, kako je na samoj ploči pisalo, „narod otoka Paga”. Ploča je razbijena nepoznatog dana 1991. godine.

Obnovljena je, sa istovetnim tekstom i u istovetnom obliku, 26. juna 2010. godine, a razbijena je dva dana po otkrivanju. Učinioci nisu poznati. Treći put je istovetna spomen­ploča postavlja­ na 29. juna 2013. godini, a razbijena je devetnaest dana kasnije. Danas se na prostoru na kome se nalazila, mogu naći samo njeni tragovi – kaže profesor Begović, podsećajući da je Logor „Slana” bio jedan od najstrašnijih na prostorima jugoistočne Evrope u 20. veku.

– U njega su dovođeni ljudi samo sa jednim ciljem – da budu ubijeni. Krajolik tog logora, takav je da se može opisati krajnje jednostavno – „kamena pustinja“, upravo onako kako ga je opisao hrvatski književnik Ante Zemljar. Osetili ste i vi taj „ljuti paški kamen“ prošle godine kada ste zajedno s nama podigli krst na prostoru nekadašnjeg logora. Dok je Šaranova jama na Velebitu, još jedno strašno područje, okružena ljupkim krajolikom, na Pagu, na području logora „Slana“ i sam krajolik opisuje suštinu. Tu je ubijeno ne manje od 8.020 ljudi za manje od dva meseca u leto 1941. godine. Srba i Jevreja. Zato što su bili Srbi ili Jevreji.

Niste valjda pisali to pismo da Predsednicu samo obavestite o svim tim stvarima? Valjda je i ona upućena u te istorijske činjenice?

Pretpostavljam. No, ponekad nije loše podsetiti ljude na te stvari, lako se zaboravljaju. Ipak, ključni deo pisma su naši zahtevi. Od Predsednice smo zatražili nekoliko stvari: da hrvatska država obnovi spomen ­ploču u uvali Slana u onom obliku u kome je ona postavljena još 1975. godine i bezuspešno obnavljana, da snagom pravne države obezbedi da ta spomen ploča trajno ostane tu i u onom obliku u kome je postavljena, da hrvatska država obezbedi uređenje spomen ­područja „Slana”, kojim bi se svima koji žele da ga posete olakšao pristup, uključujući i izgradnju manjeg pristaništa u uvali Slana, i da na prostoru logora „Slana” postavi prikladan spomenik svim njegovim žrtvama.

Takođe smo istakli da smatramo da bi bilo veoma prikladno da Predsednica lično otkrije obnovljenu spomen ­ploču, budući da bi time svima poslala veoma jasnu i snažnu po­litičku poruku.

Od hrvatske države tražili smo da obezbedi uređenje spomen-područja „Slana” na Pagu, na prostoru logora u kome je 1941. za manje od dva meseca ubijeno 8.020 Jevreja i Srba. Iz kabineta Kolinde Grabar Kitarović nam je posredno stigao odgovor da se obratimo resornim ministarstvima

Da li je stigao bilo kakav odgovor? Zvaničan ne. Mi smo naše pismo predali ambasadoru i od njega je trebalo da dobijemo zvaničan odgovor. Umesto toga smo neformalnim putem dobili pismo, čiju nam je kopiju iz Ureda Predsednice pribavila hrvatska ambasada. Taj odgovor je navodno upućen udruženju „Jadovno 1941”. No, Ured nije imao adresu udruženja Jadovno, budući da smo mi naše pismo predali ambasadoru i ured ga je dobio od ambasade. Naravno, nikakav odgovor nije stigao na adresu Udruženja. Ipak, verujem da se radi o administrativnom propustu Ureda.

Nezavisno od formalnog statusa tog odgovora, kakav je njegov sadržaj? Šta Vam poručuje hrvatska predsednica?

U tom pismu, koje je u ime Predsednice potpisao predstojnik njenog ureda, pretpostavljam da je to generalni sekretar, Domagoj Juričić, izražava se uverenje Predsednice da će „resorna ministarstva razmotriti vaš zahtev kada bude upućen i u saradnji sa opštinom Novaljom (gradić na Pagu na čijem području je logor „Slana“) poduzeti potrebne postupke radi uređenja tog spomen područja“.

Dakle, Predsednica nas upućuje na šalter 16 na kome treba da predamo naš zahtev, pretpostavljam u tri primerka. Mislim da se radi o, naj­blaže rečeno, velikom nesporazumu. Nismo mi pisali zahtev za dobijanje urbanističko-­građevinske dozvole, već smo poslali jasan politički zahtev da se Republika Hrvatska počne baviti i svojom prošlošću na području kompleksa logora Gospić–Jadovno–Pag i taj zahtev smo uputili prvoj osobi te države.

Da je bilo makar nešto političke volje Predsednice, ona bi sama rešila sve ove stvari kod „resornih ministarstava“, ona bi sama otišla na Pag u uvalu „Slana“. Da bar položi cveće na mesto na kome je nekad bila spomen ­ploča. Da pošalje političku poruku distanciranja od ustaštva, i to ne samo onog iz 1941. godine.

Niko to ne može da uradi za nju, osim nje same. Nikakvo „resorno ministarstvo“!

Dakle, ipak Vam je Predsednica odgovorila. Uputila Vas je na „resorno ministarstvo“. Podseća li Vas i na pozivanje na „institucije sistema“?

Da, odgovorila je svojim nečinjenjem. Svojim ignorisanjem našeg zahteva, ignorisanjem bliske prošlosti svoje nacije i ignorisanjem zločina koje su učinili njeni sunarodnici. Da, dobili smo odgovor! Ali imamo i mi odgovor na taj odgovor. Mi iz udruženja „Jadovno 1941.“ spomen ­ploču na Pagu nećemo obnavljati. To je posao hrvatske države. Ukoliko ona neće da ga radi, mi ćemo je nanovo podsećati. Mi obeležavamo na drugi način, uz blagoslov vladike Gerasima, Episkopa gornje-karlovačkog.

Prošle godine smo podigli krst na Pagu, ove godine smo planirali da početkom jula podig­nemo krst iznad Katine jame, pred kojom je pre 75 godina pogubljen i u tu jamu bačen vladika Sava Trlajić, tadašnji episkop gornjo-karlo­vački.

Mi iz udruženja „Jadovno 1941.“ ne zaboravljamo. Ni zločine, ni žrtve.

Autor: Aleksandar Apostolovski

Izvor: POLITIKA, utorak 24 maj 2016., str. 8

Vezane vijesti:

Boris Begović: Tri četvrtine veka | Jadovno 1941.

Dostojno obilježiti mjesta stradanja u ustaškim logorima

Feljton Politika: Put dug dva dana ćutanja (1)

Feljton Politika: Zaboravljena uvala užasa (2)

AVANGARDA NAJMRAČNIJEG PERIODA | Jadovno 1941.

OBNOVITI SPOMEN-PLOČU NA MJESTU LOGORA „SLANA …

Hrvatska još ne priznaje paške žrtve | Jadovno 1941.