arrow up

Подијелите вијест:

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА “ПОЉА НЕСРЕЋЕ” МИЛИВОЈА ИВАНИШЕВИЋА

Књига Поља несреће

Књига Поља несреће

У издању издавачке куће “Вукотић медиа” из Београда данас jе обjављена књига “Поља несреће”, прва хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коjу jе сачинио Миливоjе Иванишевић.

Бавећи се овом црном статистиком jош од почетка ратних сукоба у бившоj Југославиjи, о чему jе обjавио десетине књига, Иванишевић jе у овом дjелу, на њему своjствен, систематичан начин, обрадио податке о страдању нашег народа у 67 општина у БиХ, саопштено jе из издавачке куће “Вукотић медиа”.

“Општина по општину, село по село, име по име, Иванишевић jе изнео поjединости о убиjању 4.421 лица, од коjих 810 жена и 3.600 лица. Нажалост, то jе само део података. Иванишевић овом темом настаља да се бави, jер, према до сада познатим подацима, jош 1.700 Срба се воде као нестали”, наводи се у саопштењу.

Писац ове књиге, између осталог, навео jе податак да jе за злочине над Србима осумњичено 7.699 муслимана и Хрвата, а да jе процесуирано само 57, односно 0,7 одсто.

Још jедна особеност ове књиге, истичу из издавачке куће, jе што jе Иванишевић, за сваку општину, унио и броjке и проценте страдања српског народа у Другом свjетском рату, доказуjући да jе нациjа системски уништавана у 20. виjеку.

У предговору за хронику страдања Срба у БиХ у протеклом рату, академик Василиjе Крестић истакао jе да jе она вриjедан научни искорак у изучавању жртава грађанског рата приликом распада Југославиjе.

“Она jе путоказ коjим треба ићи у изучавању jедне болне теме коjа захтева трезвено истраживање и обjективно описивање трагичних дешавања на коjе се често реагуjе више емотивно него рационално”, пише Крестић.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

Иванишевић: Факти доказуjу геноцид у НДХ – Jadovno 1941.

страдала 721. 000 срба, што jе 80 одсто укупних губитака

хапшење осумњичених или заташкавање злочина над србима?

ДО КРАЈА ГОДИНЕ МОНОГРАФИЈА СА 31.000 СРПСКИХ ЖРТАВА!

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​