Obaveštajne igre SAD na Balkanu još nisu zaustavljene

Američki predsednik Donald Tramp imao je stotinu razloga da se pravo sa inauguracije sjuri u sedište Centralne obaveštajne agencije, CIA. Shvatio je da ga protivnici podrivaju upravo preko najsnažnijih institucija državnog aparata. Zato je promenio ne samo rukovodstvo nego i način rukovođenja ovom agencijom, priključivši je Savetu za nacionalnu bezbednost. On je prvi američki predsednik koji praktično mora da preotima američki obaveštajno-bezbednosni sistem i da se bori za njihovo poverenje jer su ga službenici CIA pod uticajem bivše garniture smatrali protivnikom, a ne novim šefom.

Čini se da se Tramp potpuno koncentrisao na CIA, a zanemario Obaveštajnu odbrambenu agenciju, DIA, odnosno vojnu obaveštajnu službu. To bi moglo da se pokaže kao greška jer je u kampanji, pa i nakon nje, gurnuo je prst u oko većem delu vojnog establišmenta. Kritikom NATO zaljuljao je fotelje mnogih moćnih američkih političkih generala. I ne samo njih, jer je ova glomazna građevina bila kao stvorena za diplomatska i politička uzdizanja. Čudno je bilo da Tramp, pošto je odmah smenio 80 američkih ambasadora po svetu, isto to nije učinio sa vojnim atašeima i drugim vojnim diplomatama na potencialnim žarištima sukoba koje je stvarala i konzervirala prethodna administracija.

Sadašnje okolnosti su takve da je Trampov odnos prema DIA važniji za zemlje poput naše nego za njega. Posle preusmeravanja težišta rada CIA na islamski terorizam i Trampovim obećanjem da ova zloglasna agencija više neće rušiti vlade i razbijati države po svetu, u Srbiji se mirnije živi. Ali opasnost preti od onih delova obaveštajno-bezbednosnog sistema SAD i NATO koje Tramp još nije preusmerio. Vojni deo NATO projekta „Kosovo“ gurala je i u praksi realizovala DIA, koja i nakon Trampovog dolaska nastavlja aktivnosti kao da se ništa nije dogodilo. Čak je utisak da se aktivnosti ubrzavaju i forsiraju u strahu da će ih on pre ili kasnije ograničiti. Odustajanje od vojnog dela projekta „Kosovo“ dovelo bi u pitanje i prošlo, sadašnje i buduće angažovanje DIA i NATO na Balkanu, a za NATO to nije samo pitanje ugleda nego budućnosti.

KAKO SU NA BALKANU MASKIRANE AKTIVNOSTI DIA

Ako bismo bili naivni, prihvatili bismo poplavu informacija da ratove na prostoru bivše SFRJ nisu izazvali ni Zapad, ni NATO, ni SAD, ni Nemačka, nego obična američka privatna vojna firma kakvih je u SAD bar pet stotina. Američka privatna vojna firma MPRI (Military Professional Resources Incorporatied) sa sedištem u Aleksandriji, Virdžinija, po mnogo čemu je neobična, a najviše po čvrstim vezama sa Pentagonom i DIA. Bilo bi teško pronaći sličnu firmu u svetu ne samo zbog načina poslovanja nego i zbog direktne odgovornosti za smrt, progon i stradanja velikog broja ljudi.

Posao ove firme je rat i sve što je vezano za njega. Gde god se pojavila, bila je vesnik smrti. Na Balkanu je menjala geostratešku sliku i odnos vojnih snaga. Direktno je uticala na način vođenja ratova i njihov ishod. Onaj ko se dosetio da angažuje ovu firmu višestruko je povećao šanse da dobije rat. MPRI je imala neverovatne veze i sposobnosti – sve je mogla da nabavi, da obezbedi kontakte i čvrste veze sa liderima na Zapadu, da razbije medijske blokade i izdejstvuje neverovatne propagandne povoljnosti, i sve to samo za novac.

A novac je ogroman. Prema pisanju Sputnjika, koji je verovatno podatake dobio od ruske obaveštajne službe, samo za obuku oficira i vojnika dobili su od Hrvatske 50 i od BiH 100 miliona dolara, za obuku terorista OVK 200 miliona dolara i za sadašnju obuku bezbednosnih snaga Kosova 42 miliona dolara. Dakle, ova firma je samo za obuku inkasirala skoro 500 miliona dolara, a gde su još prihodi od drugih vrsta „poslovanja“ – bolje rečeno posredovanja – kod nabavke oružja, uspostavljanja diplomatskih veza, lobiranja i medijske propagande. Prema procenama i podacima koji su procureli, ovu firmu plaća Pentagon a kako dalje ide raskusuravanje sa novonastalim državama i liderima na terenu, nije poznato.

Da li je to baš tako i da li je moguće da jedna privatna firma ima takvu moć? MPRI je osnovalo osam bivših visokih oficira američke vojske i u njoj su zaposleni isključivo penzionisani i naprasno demobilisani pripadnici oružanih snaga i poneki bivši diplomata SAD. Da to i nije privatna firma, govori činjenica da se neki od angažovanih oficira kasnije vraćaju u vojsku SAD, pa još bivaju i unapređeni. To samo može da znači da su za vreme rada za MPRI bili u vojnoj službi.

Ako je to tako, onda je ova američka firma deo vojnog sistema SAD ili je u kontroliše vojna obaveštajna služba – DIA. Na primer, sada se u potpunosti zna uloga MPRI u zločinačkim operacijama Hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“. Zna se i to da je kontraverzni hrvatski general Ante Gotovina neposredno pred pokretanje „Oluje“ u organizaciji MPRI posetio američku vojnu bazu u Fort Irvinu, a po povratku je u društvu dvojice vojnih diplomata SAD u Hrvatskoj obišao teren šireg područja Dinare, gde su kasnije stacionirane snage za glavni udar u ovoj operaciji. Zna se da su pripadnici DIA često maskirani u vojne diplomate SAD. Tako se može pouzdano zaključiti da su operativci DIA ugrađeni u MPRI i da je ova firma prepuna njihovih saradnika i rezidenata, a akcije koordinisane.

Tek tada postaje jasno kako je moguće da jedna privatna firma menja geostratešku sliku Balkana. Jasno je kako je to bivši američki ministar odbrane Džon Peri bio lični prijatelj jednog ustaškog emigranta Gojka Šuška i kako su se hrvatski generali, sastavljeni od konobara i mesara, bratimili sa školovanim i iskusnim generalima NATO. Postaje jasno kako se to Hrvatska uspela naoružati i uvojničiti u vreme embarga na uvoz oružja i kako je hrvatska propaganda bila toliko uspešna iako je pravljena na osnovu potpunih laži i fabrikovanih izmišljotina.

Nikada jedna proustaška Hrvatska niti nekakva privatna američka firma ne bi uspele u svemu tome da MPRI nije pod zaštitom Pentagona i ministarstva odbrane SAD. Ako bi stvar pojednostavili do kraja, čitav vojni angažman ove firme osmišljava američka administracija, a na terenu ga realizuje vojna obaveštajna služba. A sve mora da izgleda kao da je u pitanju borba za profit jedne privatne firme. Tako svima izgleda da jedna obična privatna firma ima snagu da obaveštajnim dejstvima priprema, pokreće i raspiruje kontrolisani rat. Uostalom, slična američka privatna vojna firma Blackwater tražila je imunitet pred civilnim američkim sudovima pod obrazloženjem da su deo legalnih američkih vojnih snaga.

ČEMU SLUŽI MASKARADA?

Problem angažovanja američkih vojnih snaga u prljavim nelegalnim akcijama koje bi mogle izazvati loš odjek u svetu pojavio se davno, još u ratu u Vijetnamu. Tada se neko dosetio da je lakše reskirati ugled privatne firme kada su u pitanju naoružavanje, obuka, podsticanje na rat, raspirivanje mržnje i iniciranje sukoba, nego reskirati ugled države. Firma može biti i kažnjena zbog kršenja embarga na uvoz naoružanja ili drugih nezakonitih stvari, zabranom rada ili novčano, i nikom ništa.

Na primer, privatna firma Sandline International je 2004. godine bila angažovana da izvede državni udar u Ekvatorijalnoj Gvineji i Zimbabveu, ali pokušaj nije uspeo. Sve se završilo propašću firme i nijedna država nije optužena za mešanje u unutrašnje stvari ovih zemalja. Ako firma, radeći prljave poslove izgubi reputaciju, jednostavno promeni ime. Tako je Blackwater Worldwide zbog teških brljotona u Iraku 2009. promenio ime u XE Services a 2011. u Academi, i normalno posluje dalje.

Provlače se priče da su Srbi sami krivi za svoja stradanja, jer su zakasnili kada je u pitanju angažovanje MPRI – nisu se dosetili, kao Hrvati, Bošnjaci i Albanci na Kosovu. Mogli su da angažuju neku drugu američku privatnu vojnu firmu. Naravno da nisu u pitanju nikakve privatne firme, nego se protiv Srba okrenuo ceo Zapad.

Da će se voditi ratovi na prostoru bivše SFRJ, svakako su prvi znali SAD i Nemačka. Zato i godina osnivanja MPRI nešto govori. Ako je odluka u pokretanju i vođenju ratova na Balkanu pala na Zapadu, a jeste, onda je trebalo osnovati privatnu firmu koja će na sebe primiti sve prljave i nezakonite stvari. Tako nije daleko od pameti da je MPRI osnovana 1987. godine, baš za pripremu i vođenje kontrolisanih ratova na Balkanu. Znamo da je ozbiljna i konkretna priprema hrvatskih snaga za rušenje SFRJ počela baš u to vreme i da je Hrvatska prvi klijent ove firme. Poslove oko povezivanje hrvatskih komunističkih kadrova koji su kontrolisali stanje u Hrvatskoj i ujedinjene ustaške emigracije uradile su obaveštajne službe SAD, da bi kasnije mnoge prljave aktivnosti preuzela „privatna firma“.

Zbog bolje komunikacije i koordinacije sedište MPRI na terenu redovno je bilo blizu štaba vojnih formacija koje opslužuju, ali istovremeno što bliže lokalnom štabu NATO. Naprimer, MPRI je u Sarajevu koristio prostorije štaba NATO u prostorijama Ministarstva odbrane BiH. Jasno je zašto su to uvek uspevali, jer su bili obična transmisija. Tako su svi zahtevi mogli da se realizuju veoma brzo, a da se na prvi pogled ne vidi da Ministarstvo BiH postavljaja zahteve NATO. To ne bi baš bilo u redu – daleko je bolje stvari postaviti tako da se zahtevi postavljaju MPRI. Tako se radilo i u Hrvatskoj i na Kosovu. Jeste providno, ali šta je koga briga kada je tu propagandna mašinerija, koja može sve dobro da zamaskira.

Daleko bolje zvuči za svetsku javnost kada ispod slika na kojima su američki oficiri i generali u štabovima srpskih protivnika u ratu, piše da su to „instruktori MPRI“. Još samo i mi da se s tim složimo, pa da SAD i NATO ostanu čisti po pitanju ratova na Balkanu. Treba razlikovati firme koje se bave pronalaženjem, obukom i zapošljavanjem kadrova na poslovima obezbeđenja tamo gde je to teško i opasno od firmi tipa MPRI, koje rade prljave poslove za vladu SAD. I ove firme za poslove obezbeđenja imaju nekakve skraćene specijalističke vojne obuke, ali to je više smišljeno za uzimanje para nego što je deo širokih ratnih priprema za rat i samo vođenje rata kao što je to radila MPRI.

Dogodio se jedan pokušaj pokretanja odgovornosti MPRI. Bio je vrlo nezgodan za američku administraciju jer su ga inicirali američki državljani srpske nacionalnosti. Pokrenut je sudski proces koji ih je u značajnoj meri raskrinkao. Iako je trajao kratko, ukazao je da sve veze MPRI vode prema Pentagonu i DIA. Naime, svojevremeno je grupa američkih Srba revoltirana stradanjima svog naroda u operacijama hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“, podnela krivičnu prijavu protiv privatne firme MPRI i tražila odštetu od 10,4 miliona dolara. Tužili su ih za aktivno učešće u vojnoj operaciji gde je ubijeno 2.000 a proterano 200.000 ljudi, kao i za uništavanje i pljačku imovine.

Od prvog dana sudskog procesa MPRI je insistirala na nagodbi, čime je praktično priznala krivicu. Bilo je daleko važnije da se sakriju njene veze sa državnim aparatom SAD koje su morale ostati tajne, a počele da izbijaju na površinu. Nije baš jasno šta se kasnije događalo, ali je najbliže istini da su iz MPRI ili Pentagona uspeli da smire i ućutkaju Srbe sa 1,4 miliona dolara. Jaka i moćna ruka prekinula je ovaj sudski proces, što samo može da znači da je MPRI pod čvrstom zaštitom države ili dela državnog aparata i da neće odgovarati ni za kršenje embarga, a kamoli za nešto drugo.

KAKVE ZAKLjUČKE TREBA DA IZVUČE SRBIJA?

Dolaskom Trampa svet se menja, ali još ne znamo kako će izgledati konačni geostrateški raspored i odnos snaga. Otpor Trampu je toliko jak i orkestriran na unutrašnjem i spoljnjem planu da nebi bilo čudo ako ne uspe u svojoj misiji ili bude prinuđen da bitno koriguje planove. Ima toliko gorućih problema da je veliko pitanje kada će uopšte stići da se bavi Balkanom. Politički vakuum koji je nastao koriste snage koje Tramp još nije preoteo bivšoj garnituri kako bi svoje velike obaveštajne projekte izgurale do kraja, i to je nešto što Srbiju trenutno najviše ugrožava.

Osnovna obaveštajna igra je realizacija završne faze operacije „Kosovo“. Krajnji cilj je formiranje vojske Kosova, potpuno priznanje Kosova kao države, ulazak Kosova u NATO i EU. Realizacija se uveliko priprema, a Srbija će biti pritisnuta ili novim pretnjama i obećanjima ili novim kontrolisanim ratom. Osnovna prevara biće u tome da će se napraviti multietnička vojska Kosova, koja će da „štiti“ oba naroda na Kosovu.

MPRI se ponovo istura u prvi plan u pripremama za realizaciju iako se jasno vidi da Pentagon, DIA i CIA stoje iza svih aktivnosti. MPRI je odavno stvorio vojsku Kosova kao UČK. Pripadnici obaveštajnih službi SAD odavno su priznali da su učestvovali u njenom stvaranju i obuci i pre rata na Kosovu i Metohiji. Sada famozna MPRI ima zadatak da bezbednosne snage Kosova dodatno obuči i naoruža i da ih pretvori u vojsku Kosova. Pošto su sve pripreme završene, odluka je krajnje politička, nakon čega bi ta nova vojska dobila teško naoružanje, vazduhoplovstvo i ko zna šta sve ne, a što bi dalje ugrožavalo ne samo Kosovo kao deo Srbije nego i Preševsku dolinu.

Pripreme na Kosovu nisu pripreme za mir, nego za rat. Nije teško pretpostaviti da se taj cilj neće ostvariti mirno. Nije isključen pokušaj nametanja rešenja pod pritiskom ogromne vojne sile NATO. Zato Srbija mora biti oprezna i zato mora još jače čuvati i održavati veze sa svojim moćnim prijateljima. Oficiri MPRI su ponovo u štabovima na Kosovu u starom društvu. Sa nekima od njih su u tesnoj vezi već dvadeset godina, još pre rata na Kosovu. Agim Čeku, nekadašnji komandant OVK, je kao hrvatski oficir učestvovao u planiranju i realiziciji operacija Hrvatske vojske. Ove veze i iskustva ne treba potcenjivati, jer bi mogli biti upotrebljeni protiv Srbije.

Srbija bi trebalo da zna da su Pentagon i DIA u Hrvatsku vojsku uveli „četvrtu dimenziju rata“ još 90-tih godina, tokom akcija „Bljesak“ i „Oluja“. Koristili su bespilotne letelice sa kvalitetnim kamerama i savršen sistem veza. Tako su imali kompletan pregled bojišta u svakom trenutku i podatke o jačini i rasporedu srpskih snaga koji su trenutno obrađivani i distribuirani. Svaki hrvatski komandir i vojnik znao je šta je ispred njega i gde treba usmeriti snažnu artiljerijsku vatru, gde upotrebiti oklopne snage a šta prepustiti vazduhoplovstvu. Imali su trenutne rezultate o tome da li su ciljevi uništeni ili treba ponoviti dejstva. Nova agresija na Srbiju upravo bi tako izgledala, a svaki oficir i obučeni vojnik dobro zna u čemu je opasnost.

Istovremeno, pažnja Srbije sa Kosova odvlači se na drugu stranu sve glasnijim izjavama iz Hrvatske o novoj podeli BiH, gde su izražene otvorene pretenzije prema delovima Republike Srpske. To su stari planovi i stare ideje, a sada je samo pitanje da li je novi agresivan nastup samo deo operativnog maskiranja obaveštajnih igara na Kosovu ili zasebana predstojeća akcija. Da stvar bude uverljivija, Hrvatska uveliko razmatra ponovno uvođenje redovnog služenja vojnog roka. U svakom slučaju, za Srbiju nastupa period velikog rizika po mir i bezbednost i biće velika veština sačuvati mir i odbraniti vitalne interese Srbije.

Piše: Ljuban Karan

(Standard.rs)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Hrvatske pripreme za agresiju na Srpsku | Jadovno 1941.