Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Kako je 2. maja 1999. godine sudbina spojila raketaša Tiosava Jankovića, danas komandanta 250. raketne brigade VS, i pilota Dejvida Goldfejna, sadašnjeg komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD
aj ratni događaj je podjednako važan kao i obaranje „nevidljivog” aviona F-117A, ali se o njemu gotovo i ne govori. U godini kada obeležavamo dve decenije od agresije NATO-a navršava se 20 godina i od podviga tadašnje Vojske Jugoslavije – obaranja američkog aviona F-16 kod Nakučana 2. maja 1999. godine.
Ovaj avion oborili su pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane (PVO), iste jedinice koja je prethodno oborila F-117A. Rukovalac gađanja bio je major Boško Dotlić, koji je bio na čelu tima od još 11 starešina i vojnika. Dejstvovali su raketnim sistemom „neva”, sa položaja u rejonu sremskog sela Karlovčić u 2.08 časova te noći, a avion je pogođen na visini od oko 6.000 metara, u trenutku dok se nalazio 11 kilometara od položaja raketaša.
Podatke o ovom slučaju prikupio je Slaviša Golubović, u vreme agresije NATO-a kapetan prve klase na dužnosti komandira baterije za vođenje raketa upravo u Trećem raketnom divizionu, kojim je komandovao Zoltan Dani. Golubović, danas pukovnik u Ministarstvu odbrane, učesnik je i svedok svih tih zbivanja.
Da bi sačuvao istinu, pored čestih fantastičnih teorija o obaranjima aviona koje se mogu čuti u javnosti, ponekad i različitih interpretacija tih događaja od samih aktera, objavio je knjigu „Pad noćnog sokola” u izdanju Medija centra „Odbrana”. Pri tome je koristio izrazito dokumentarni pristup, sa potpisanim izjavama sagovornika, bivših saboraca, i fotografijama, od kojih je mnoge lično snimio tokom rata.
– Obaranje F-117A je događaj kome posebnu težinu daje činjenica da je reč o avionu koji je predstavljan kao radarski „nevidljiv”, to je jedini avion tog tipa koji je oboren u ratovima koje su vodile SAD i jedan od najznačajnijih događaja u novijoj srpskoj vojnoj istoriji. S druge strane, obaranje F-16 bilo je opasnije po nas jer je taj avion bio deo grupe letelica koje su se pojavile upravo sa zadatkom da unište naš divizion – objašnjava pukovnik Golubović.
Bio je 40. dan rata. Raketaši su bili prilično iscrpljeni stalnim premeštanjem po Sremu, često kroz blato, pod stalnom pretnjom i udarima protivradarskih raketa. Ali i odlučni da brane zemlju.
– Divizion koji je naneo ozbiljan gubitak neprijatelju, ometao ga u izvršenju zadatka, a pritom odolevao stalnim napadima, predstavljao je ozbiljan problem za NATO. Od nekoliko grupa aviona planiranih za dejstvo u noći između 1. i 2. maja, deo njihovih snaga je izdvojen na pravcu verovatnog rasporeda diviziona, s ciljem da ga pronađe i uništi – kaže Golubović.
Iz baze Avijano u Italiji poletela je grupa od četiri aviona F-16, poznata i pod nazivom „borbeni soko”, u lovačko-bombarderskoj varijanti, naoružana laserski vođenim bombama i raketama vazduh-vazduh. Avioni su bili opremljeni i radarskim mamcima, koje avion vuče na kablu za sobom i koji svojim signalom zbunjuju PVO skrećući pažnju na mamac umesto na avion. Grupu je predvodio potpukovnik Dejvid Goldfejn, komandant skvadrona čiji je pozivni znak bio „Hamer 34”. Avion je na sebi imao oznaku 555 („Tripl nikl”), što je označavalo skvadron kojem je pripadao.
Američki avioni po ulasku u vazdušni prostor Srbije kreću u lov na raketaše. U jednom trenutku iz grupe se izdvaja avion kojim upravlja Goldfejn, verovatno s namerom da isprovocira reagovanje PVO i otkrivanje položaja raketaša.
Hrabrom i trezvenom odlukom rukovaoca gađanja majora Dotlića, posluga „neve” zahvata cilj i lansira raketu „Natalija”, koja je, kao i sve ostale, dobila ime po ženama ili devojkama vojnika. Počinje akcija čije se trajanje meri sekundama.
Na radaru se previše jasno vidi cilj, zbog čega potporučnik Tiosav Janković, oficir za vođenje raketa, pretpostavljajući da je reč o mamcu, rakete usmerava na znatno manji odraz. Lansirane su dve rakete, ali posluga ima kontrolu nad samo jednom, koja ubrzo pogađa cilj. Isključuju radar, nekoliko sekundi kasnije čuju se dve udaljene eksplozije protivradarskih raketa.
Avion F-16 naglo je gubio visinu, ostavljajući trag dima za sobom, krećući se prema BiH. Iznad šabačkog sela Varna pretvorio se u vatrenu kuglu. Pilot se u poslednjem momentu, na veoma maloj visini, katapultirao i padobranom se spustio u okolinu sela Sinošević. Avion je pao u Marjanoviće, zaselak sela Nakučani, u šumu zvanu Ždralovac.
Aktivnosti avijacije NATO-a nad ovim područjem su prekinute i počela je akcija spasavanja pilota. Oko dva sata kasnije stigli su helikopteri u niskom letu. Svedoci kažu da su se pojavili iznad krovova kuća jer su videli lica specijalaca.
Došlo je čak i do razmene vatre sa lokalnim stanovništvom, pri čemu, srećom, nije bilo povređenih. Oko 4.40 časova pronašli su Goldfejna i prebacili ga u Tuzlu, a odatle u Avijano.
Gde su danas svi pomenuti? Pilot oborenog F-16 je general, i to na dužnosti komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD. Zoltan Dani je nekoliko godina posle rata penzionisan i otvorio je pekaru.
Boško Dotlić je pukovnik u penziji, nikada se nije eksponirao zbog zasluga u obaranju ovog aviona. Tiosav Janković, koji je kao mladi oficir prilikom obaranja Goldfejna doneo pravilnu odluku pri navođenju raketa, sada je brigadni general i komandant slavne 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva Vojske Srbije.
Autor: MILAN GALOVIĆ
Izvor: POLITIKA
