О, страшан је глас тих што под водом дремљу!

Др Игњат Павлас, данас заборављени великан Новог Сада, живео jе борећи се за своj град и своj народ. На данашњи дан цену те борбе jе платио своjим животом.

Данас се навршава седамдесет и две године од смрти др Игњата Павласа и његове жене Олге, рођ. Козjак. Убиjени су у току Рациjе у Новом Саду, одржане у време окупациjе, од 21. до  23. jануара 1942. године. Др Павлас jе у свом срцу носио Србе и Србиjу. Живот jе посветио напретку свог народа и свог града, Новог Сада. Србиjа му се до данас ниjе на прави начин одужила. Нека оваj текст буде мали доприност томе, као и моj лични допринос, jер jе др Игњат Павлас моj чукундеда.

Др Игњат Павлас jе рођен 6. jуна 1886. године у Горњем Михољцу, од оца Ивана и маjке Јулиане, рођ. Петровић. Његова будућа жена Олга jе рођена 1896. у Шиду, од оца Милана и маjке Јулке рођ. Стефановић. Захваљуjући Савезном извршном већу у Попису жртава рата 1941-1945. уписано jе да jе Игњат рођен у Доњем Милановцу, те сам од гђе Зите Јукић из Државног архива у Осиjеку добио његов извод из матичне књиге рођених, а за Олгу не постоjи, jер jе подручjе у коме су се књиге водиле за време рата било под влашћу усташа, коjе су књиге спалиле.

Др Игњат Павлас са тазбином – породица Козjак у Шиду 1923. године

Игњат jе 1904. завршио Српску велику православну гимназиjу у Новом Саду, а затим права у Загребу и Будимпешти, где jе 1912. стекао академску титулу доктора права. Као jедан од наjугледниjих адвоката био jе потпредседник Српског народног одбора, коjи jе 1918. саопштио команданту немачких трупа да без плена напусти град. Потом се пробио до Београда на челу изасланства и од Врховне команде српске воjске затражио да српске jединице што пре уђу у Нови Сад. Заjедно са Јашом Томићем 9. новембра jе дочекао коњички ескадрон Воjислава Бугарског. Таj дан се данас слави као Дан ослобођења Новог Сада у Првом светском рату.

Др Павлас jе председавао Великом народном скупштином Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкоj и Барањи на коjоj jе 25. новембра Воjводина уjедињена са Краљевином Србиjом. Председавао jе и веслачким клубом Данубиус, а 12. септембра 1924. jе основао планинарско друштво Фрушка Гора. Уз то, био jе и jедан од утемељивача Соколског покрета у Србиjи.

Игњат Павлас (у средини), старешина Соколске жупе Бачке, са соколским друштвом Чуруга

Последњи говор др павлас jе одржао 27. марта 1941. Говор jе био као и увек патриотски, подршка за демонстранте. Национално ангажовање му ниjе заборављено. Када jе током jануара 1942. отпочело хапшење и ликвидациjа српских патриота, под кринком борбе против комуниста, његово име се нашло на списку.

Уjедињење Воjводине са Србиjом на коjоj jе насликан др Павлас као председаваjући

Игњата и Олгу су надживели њихове маjке и ћерка Мирjана коjа jе била мучена у логору у Бачкоj Тополи и стерилисана у Берген-Белсену. Посинак Гавра Нецков jе страдао у Дахауу а моjоj породици су остале само њихове чашице за пиће. Кућа у коjоj су живели у Железничкоj 10 претворена jе у пошту. Искрено се надам да ће уз свесрдну помоћ Александра Вељића и Друштва за очување сећања на Холокауст као и других приjатеља ускоро бити подигнут споменик мом чукундеди. Први корак jе начињен и па сам за своjу инициjативу добио подршку Града Новог Сада. И након свега, молимо се и запамтимо:

Сећање jе споменик тврђи од камена. Ако смо људи, опростити морамо, заборавити не смемо!

Аутор: Јовица Буковала

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

НЕДЕЉКОВИЋ :Соколски старешина др. Игњат Павлас, жртва Новосадске рациjе 1942. године