O stradanju Srba i Jermena

Radio Jerevan i svi mediji u Jermeniji posvetili su ovih dana skoro sve svoje emisije i novinske stranice obeležavanju stote godišnjice genocida nad jermenskim narodom

Pomen jermenskim žrtvama u Cicernakaberdu u Jerevanu (Foto: Rojters)

Specijalno za „Politiku”

Jerevan – Legendarni Radio Jerevan nije proteklih dana emitovao u celom svetu poznata pitanja i šaljive odgovore. Šale su ustupile mesto ozbiljnim temama. I Radio Jerevan i svi mediji u Jermeniji posvetili su poslednjih dana aprila skoro sve svoje emisije i novinske stranice obeležavanju stote godišnjice genocida nad jermenskim narodom.

Svake godine, 24. aprila, obeležava se godišnjica početka velikog pogroma nad Jermenima u Otomanskom carstvu. Tog dana 1915. godine započela su hapšenja istaknutih jermenskih intelektualaca u Carigradu, a tokom narednih osam godina turska vojska i policija, pomognute kurdskim plemenima, ubile su oko milion i po Jermena.

Pod geslom „Pamtim i zahtevam”, jermenska država i jermenska apostolska crkva organizovale su niz manifestacija koje su okupile učesnike i goste iz celog sveta. Nalazio sam se među njima kao predstavnik Narodne skupštine Republike Srbije. Za simbol komemorativnih događaja izabran je stilizovani cvet biljke nezaboravak, sa pet latica koje simbolizuju pet kontinenata na kojima su se obreli prognani Jermeni.

Crna boja na cvetu predstavlja prošlost, svetloljubičasta sadašnjost, ljubičasta budućnost, a žuta večnost. Ovaj simbol je od početka 2015. godine istaknut uz logo jermenskih TV kanala i zaglavlja novina, na brojnim bilbordima i plakatima na ulicama gradova ove kavkaske države, na staklima automobila, doduše starijih godišta, pošto dominiraju „lade” iz sovjetskog vremena, kao i na reverima sakoa. Osnovne poruke komemorativnih manifestacija sažete su u rečenice ispisane na jermenskom, engleskom, francuskom i ruskom jeziku: „Budi Jermenin! „Budi živ!”, „Žive Jermeni. Živi Jermenija. Živi jermensko pitanje!”.

Jermenski zvaničnici i sredstva informisanja često su podsećali da je Adolf Hitler svoje zločine tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka opravdavao rečenicom: „Ko se danas seća Jermena?” Napominjano je i da je stradanje Jermena prvi počinjeni genocid u dvadesetom veku i da je taj neologizam nastao 1943. godine, jer je njegov tvorac poljski Jevrejin Rafael Lemkin tako želeo da izrazi veličinu zločina nad jermenskim narodom. Navođeno je da je genocid nad Jermenima zvanično priznalo dvadeset pet zemalja, da je to učinio i Evropski parlament, kao i papa Franja u svom nedavnom obraćanju na Trgu Svetog Petra.

Pored milion i po ubijenih ljudi, od kojih su mnogi stradali od bolesti, iznurenosti i gladi, pola miliona Jermena prognano je sa teritorija istorijske zapadne Jermenije, na kojima su bitisali duže od tri hiljade godina. U to vreme živelo je oko tri miliona Jermena, što znači da je umoreno pedeset posto populacije ovog naroda. Jermenski demografi procenjuju da je pravi ekvivalent njihovom stradanju osam miliona izgubljenih života, jer je toliko ubijenih i njihovih nerođenih potomaka. Ovi tragični događaji doveli su do stvaranja ogromne jermenske dijaspore, pa tako danas u matičnoj zemlji živi tri miliona Jermena, a širom sveta ih je dva puta više.

U Memorijalnom centru, podignutom pre pedeset godina na uzvišenju Cicernakaberd u Jerevanu, 24. aprila je održan centralni događaj obeležavanja veka od stradanja naroda čija je država 301. godine prva u svetu prihvatila hrišćanstvo. Na skupu je bilo zvanično predstavljeno skoro stotinu država, a na najvišem nivou – Srbija, Rusija, Francuska i Kipar, čiji su predsednici bili glavni govornici.

Način na koji Jermeni čuvaju uspomenu na svoje umorene sunarodnike i obraćaju se drugima da priznaju tu činjenicu, može da bude veoma poučan za nas u Srbiji. Srpski narod je u Prvom svetskom ratu izgubio milion i dvesta pedeset hiljada pripadnika, a u Drugom ratu je taj broj bio i veći. Kada sam o tome govorio u Jermeniji, sagovornici su me slušali iznenađeno. Skoro niko o tome nije znao ništa, pa čak ni predstavnici parlamenata nekih susednih i balkanskih zemalja.

Na Globalnom forumu u Jerevanu Srbe niko nije pominjao kao žrtve genocida, a naš narod je od nekoliko govornika, nažalost, navođen kao primer onih koji su činili zločine u ratovima devedesetih godina prošlog veka. Mi sami, međutim, krivi smo što se za stradanja srpskog naroda ne zna u svetu. Često poverujem da se o tome ne zna, ili ne želi da zna ni u samoj Srbiji.

U našem parlamentu nije doneta Deklaracija o osudi genocida nad srpskim narodom u Prvom i Drugom svetskom ratu. Treba li navoditi da takav dokument nikada nismo podneli Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, ili nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji? Srpske žrtve iz dva svetska rata za proteklih sto godina nisu popisane. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu ustanovljen je tek 2011. godine i obeležava se veoma skromno. Ni danas u Beogradu nema memorijalnog centra, poput izraelskog Jad Vašema ili jermenskog Cicernakaberda, podignutog našim ubijenim sunarodnicima.

Muzej žrtava genocida postoji na Trgu Nikole Pašića, ali nema čak ni izložbeni prostor u kojem može da predstavi svoje aktivnosti. Niko od nadležnih u našoj prestonici nije odlučio da podigne spomenik ubijenima na teritoriji nakazne NDH. Nema ulice ili trga nazvanih po žrtvama Jasenovca. Osim Zafranovićevog „Krv i pepeo Jasenovca”, o ovom logoru nije snimljen nijedan dokumentarni ili igrani film.

Komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata su sistematski uništavale i zataškavale tragove zločina nad Srbima i dokaze o njima. Jame u koje su bačene srpske žrtve ustaškog terora zatrpavane su i betonirane. Mesta stradanja nisu ni obeležavana, a ako i jesu, pored njih su bili nemušti natpisi da su okupatori ubili rodoljube. Jasenovac – treći logor u svetu po broju ubijenih, a prvi po monstruoznim načinima na koje su ubijani zatočeni, komunisti su sravnili sa zemljom.

Tako je i puna istina o tri miliona ubijenih Srba još pod zemljom.

Zločin nad Jermenima u svetu priznaju ili ne priznaju kao genocid, ali za njega se zna, a mi sopstveno stradanje, nažalost, krijemo i od sebe samih.

Autor: Aleksandar Čotrić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

SRBI TREBA OD JERMENA DA UČE O KULTURI SJEĆANjA …

srbija razumije jermene, jer su i srbi bili … – Jadovno 1941.

KANONIZOVANE SVE JERMENSKE ŽRTVE – Jadovno 1941.