Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Istoričar Nemanja Dević o istinama i predrasudama koje su vezane za narodnooslobodilačku borbu. Nedovoljno istražene uloge španskih boraca u podizanju ustanka i Crvene armije
Mnogo je „belina“ u istoriografiji vezanoj za partizanski pokret u Drugom svetskom ratu. Ne zna se pouzdano kakav je bilans građanskog rata 1941. i koliko je žrtava izazvao do kraja okupacije, koji je zaista obim revolucionarnog terora u prvoj ratnoj godini. Nije dovoljno istražena uloga španskih boraca u podizanju ustanka, ni kako je posle toga tekla tiha eliminacija značajnog broja njih.
Ovo, za „Novosti“, objašnjava istoričar Nemanja Dević, iz Instituta za savremenu istoriju, koji upravo sprema doktorat o partizanskom pokretu.
– Za javnost je i dalje nepoznanica kakav je bio sastav partizanskih odreda 1941. i ko su zapravo bili ljudi koji su ih na terenu predvodili, kako su bili naoružani i opremljeni, koja je bila uloga komandanta, a koja političkog komesara u odredima i kakav je bio njihov međusobni odnos – ističe Dević.
Do danas nije precizno utvrđeno ni kako su izgubili živote Dragojlo Dudić ili dr Miloš Pantić, iz valjevskog kraja, koji je bio epicentar komunističkog pokreta. Oni su bili komunisti, ali i narodnjaci.
– Javnost ne zna danas ni na koliko se tačno kvadratnih kilometara prostirala slobodna teritorija 1941. i šta su od toga držali partizani, šta četnici, a šta zajedno. Na primer, Užičku Požegu držali su samo četnici, a Gornji Milanovac i pojedina mesta u Podrinju zajedno – objašnjava Dević. – Ne znamo ni kada je streljan čuveni predratni komunista Živojin Pavlović, koji je prvi pisao o čistkama u SSSR i objavio knjigu „Bilans sovjetskog termidora“, kao i slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača ULUS i ratni slikar Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu.
Naš sagovornik dodaje da se danas ne govori ni o tome šta su i koliko partizani oslobodili 1944, bez podrške Crvene armije, i da li bi mogli da se bore bez pomoći saveznika. Ne priča se ni o tome da su četnici takođe učestvovali, što sami, što sa Crvenom armijom, u oslobađanju zemlje (Kruševac, Petrovac na Mlavi, Lazarevac…)
Ali, kao što smo decenijama padali u zamku da satanizujemo Jugoslovensku vojsku u otadžbini, tako ni danas na partizane ne gledamo kao na ljude svog vremena, već samo kroz prizmu revolucionarnog terora, primećuje Dević. Na pitanje koje su svetle tačke Narodnooslobodilačke borbe, on navodi da, s obzirom na to da su se našli na strani pobedničke antifašističke koalicije, nikako ne bi trebalo minimizirati ratne napore partizana i žrtve koje su podneli. Takođe, još u ratno doba započinjali su radove na obnovi porušenih krajeva, na oslobođenim teritorijama radili su na izgradnji infrastrukture i opismenjavanju, a žene su od 1945. prvi put dobile pravo glasa.
– Niko ne dovodi u pitanje značaj i karakter antifašističke borbe, ali se danas postavlja pitanje da li je ustanak 7. jula bio preuranjen – komentariše Dević. – Različiti pogledi četnika i partizana da li treba nastavljati borbu po svaku cenu i da li treba ići u revoluciju, ubrzavaju otpočinjanje građanskog rata, na jesen. Ova bratoubilačka borba odneće više žrtava nego nemački okupator.
POLICIJSKI IZVEŠTAJ O 7. JULU
U izvještaju policije o događanjima 7. jula 1941, kada je Žikica Jovanović Španac pucao u žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića, navodi se da je u selu Bela Crkva bio vašar, ali su okupljeni obavešteni da se iz bezbednosnih razloga zabranjuje. Već su počeli da se razilaze, kada se pojavila grupa od petnaestak naoružanih ljudi, „predvođena jednim banditom u civilnom mantilu, sa petokrakom crvenom zvezdom na reveru“.
On je okupljenima počeo da govori o Staljinu, sovjetskoj revoluciji, da treba da se late oružja i pridruže im se, vrše sabotaže, ne idu na kuluk i ne plaćaju porez. Utom su se pojavili žandarmi. Komunisti su ih pozvali da polože oružje, žandarmi su opalili metak uvis u znak upozorenja i povikali da oni spuste puške i pištolje. Kao odgovor, na njih se sručila kiša metaka.
Autor: V. Crnjanski Spasojević
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Nemanja Dević: Bio jednom Doda komandant.. | Jadovno 1941.
Nemanja Dević: Prebilovci su temelj, ali i ogledalo – svih …
Nemanja Dević: Priča mi požutela fotografija | Jadovno 1941.
Nemanja Dević: Težak li je naš greh, kada ih ne pamtimo i ne …
One Response
Živojina Pavlovića i Mihaila Milovanovića je streljao drug Tito,pri povlačenju iz Užica novembra 1941 godine.A vi kao novinar,ako vam je to profesija,preskočili ste knjigu akademika Simovića „Užice sa vranama“.