arrow up

Подијелите вијест:

Нови Сад домаћин Дана сјећања на жртве Олује

Бањалука – РС и Србија трећи пут заредом ће заједнички обиљежити Дан сјећања на српске жртве, а централна манифестација биће у петак у Ветернику код Новог Сада.

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)
Српске избеглице протеране из Хрватске у
војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Документационо-информациони центар “Веритас” објавио је програм обиљежавања 22. годишњице од страдања Срба у агресији хрватске војске на простору тадашње Републике Српске Крајине у августу 1995. године, односно операцији “Олуја”. У “Веритасу” су казали да ће у четвртак у Бањалуци бити одржана конференција за штампу, а програмом обиљежавања је предвиђено полагање вијенаца и служење парастоса у неколико градова.

Прво заједничко обиљежавање страдања српског народа РС и Србије организовано је прије двије године на Рачи, а лани је тај датум обиљежен надомак Београда.

Предсједник Србије Александар Вучић рекао је да наредни дани, када се обиљежавају 22 године од хрватске акције “Олуја”, неће бити лаки за Србију и српски народ, али да се нада да ће у политичком смислу бити мање увреда и тензија између Србије и Хрватске. Вучић је навео да Србија и Срби неће скривати тугу, те да се нада да ће са обје стране бити довољно разума да се у политичком смислу спусти лопта.

– Како крене почетак августа то су за нас Србе тешки дани, за Хрвате су дани радости. Надам се да ћемо имати довољно разума да, колико је могуће, покушамо да у политичком смислу спустимо лопту и да буде мање увреда и тензија у односу на прошлу годину – рекао је Вучић.

Аутор: В. К.

Извор: Глас Српске

Везане вијести:

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Хрвати славе “Олују” уз „мигове“

Операција Олуја | Хронологија: 138 500 против 31 000 | Јадовно …

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра …

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​