У Загребу се већ недељу дана лицитира наводним тајним списком од 300 хрватских ратних ветерана који се налазе на Интерполовим потерницама на основу захтева Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Ту информацију послала је премијеру Хрватске Тихомиру Орешковићу посланица Европског парламента Маријана Петир. Она му је доставила и Правну анализу Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине Републике Србије.
Хрватски министар правде Анте Шпрље прексиноћ је прекинуо са лицитирањима о броју хрватских ветерана који се налазе на списку Тужилаштва за ратне злочине, објашњавајући да није реч о 300, већ о 86 особе.
– Одговорно ћу рећи да никакав попис од 300 људи није постојао у Министарству правосуђа – казао је Шпрље и додао да није реч о „класичном списку, већ је то укупан збир људи које је суседна држава тражила и ти људи знају да се налазе на тим потерницама“.
За директора Веритаса Саву Штрпца прича о „тајном списку“ хрватских држављана је покушај да се још једном актуелизује захтев Хрватске да се укине регионална надлежност Тужилаштво за ратне злочине Србије.
Шекс, Векић, Главаш, Мерчеп…
Списак оптужених Хрвата који се данас помиње заправо је, да подсетимо, списак из оптужнице коју је, средином септембра 2011. подигло Веће за ратне злочине Вишег суда Србије. На том списку су се нашли Владимир Шекс, Иван Векић, Бранимир Главаш, Томислав Мерчеп и још 81 припадник тадашње хрватске војске оптужени за „геноцид и ратне злочине над 19 припадника српске националности са подручја Вуковара“. На основу међудржавног споразума, оптужница је те 2011. предата Министарству правде Хрватске након чега је, под притиском јавности и тада владајуће ХДЗ, донет Закон по коме су све оптужнице некадашњих војних судова суспендоване.
– Цела прича је напумпана како би се укинула регионална надлежност српског Тужилаштва. Не постоје никакве нове или тајне оптужнице против Хрвата, већ је реч о оптужници коју је Србија доставила Хрватској још 2011. године и због које је тадашњи Сабор усвојио Закон о стављању ван снаге свих оптужница некадашњих војних судова. Тај закон још није промењен, као ни надметање власти у Загребу ко је већи Хрват и заштитник бранитеља – оцењује за „Вести“ Штрбац.
Давор Ђенеро, политички аналитичар из Загреба, сматра да је у питању жеља неких политичких актера у Хрватској да се утврди „ко су људи који би се потенцијално могли наћи на листи оптужених за ратне злочине“.
– На исти начин јавне власти у Србији покушавају утврдити који су то грађани Србије под истрагом или оптужени у Хрватској, како би им саветовали да не путују у Хрватску, или да уопште не путују изван Србије, да се не би нашли под ударом Интерполових потерница – каже за „Вести“ Ђенеро.
Он претпоставља да Хрватска неће одустати од захтева за укидање регионалне надлежности српског Тужилаштва за ратне злочине и да ће наставити да блокира преговоре Србије са ЕУ.
– У супротном, након приступања Унији, Србија би могла издавати потернице за грађанима Хрватске који би јој онда морали бити изручени. Притом Србија није одустала од оптужница које су утемељене на „квазиправосудним доказима“, прибављенима од стране тела бивше ЈНА – закључује Ђенеро.
СА ХРВАТСКИХ ПОТЕРНИЦА УХАПШЕНО 155 СРБА
Штрбац: Злоупотреба Интерпола
Према подацима Веритаса, на основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 155 Срба, од којих су 53 изручена Хрватској. Од тог броја до сада је против њих 20 поступак обустављен или је оптужба одбијена.
– Толики број обустава поступака указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске. Поступци се обустављају или се оптужба одбија углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору – истиче Штрбац.
У последњих неколико месеци, на основу тих потерница Црна Гора је изручила Хрватској генерала Борислава Ђукића и капетана бојног брода Павла Пантића. По истој тој потерници, Аустралија је раније изручила свог држављанина Драгана Васиљковића – Капетана Драгана.
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Саво Штрбац: Монструми из Керестинеца | Јадовно 1941.
Саво Штрбац: Крвави Ускрс на Плитвицама | Јадовно 1941.