Нова поставка „Ужичка република” спојила четнике и партизане

У ужичком музеју једна уз другу торбице Николе Калабића и Алексе Дејовића, пушка за равногорце и она с натписом „Тито”, четничка шубара и ватрогасни шлем с петокраком

Ужице – У три овеће просторије на спрату прве зграде Народног музеја у Ужицу, где је деценијама била поставка о Ужичкој републици и партизанском Врховном штабу, сада су, једна уз другу, постављене ратне заставе, униформе, капе, оружје, личне ствари четника и партизана. Поново је то музејска прича о Ужичкој републици, али гледана новим историјским очима, из угла овог времена.

Сада су ту, рецимо, униформе различитих војски, не само партизанске. Поред торбице комесара партизана Алексе Дејовића у близини је изложена слична команданта равногорске гарде Николе Калабића. С једне стране је пушка ручно прављена за равногорце у Рибашевини, а на суседном зиду „пушка партизанка” на чијем кундаку је урезана петокрака и крупним словима „Тито”. Под стаклом у једној витрини стоји црна четничка шубара, у другој је ватрогасни шлем с црвеном петокраком. Записи, документи, експонати из обе војске, друкчија сведочанства него некадашња о првој ратној години. Једино је Титова радна соба у овом простору, с великим његовим портретом и радним столом, углавном задржала некадашњи изглед.

Спојени су тако четници и партизани, кокарда и петокрака, на новој поставци „Ужичка република 1941” у Народном музеју чије је отварање предвиђено вечерас поводом 75 година Ужичке републике, 70 година овог музеја и октобарских свечаности. Држава је преко Министарства културе финансирала ову поставку издвојивши у прошлој и овој години укупно три милиона динара. Аутор „Ужичке републике 1941” је музејски саветник историчар Радивоје Папић, уз коауторство колегинице из ужичког музеја Станојке Миливојевић на мањем делу поставке, а рецензент тематског плана је проф. др Милан Ристовић са катедре за историју београдског Филозофског факултета. У обликовању идеје раније су учествовали и кустоси историчари овог музеја који су сада у пензији.

– Замисао је да што реалније, без идеолошке острашћености, прикажемо време и догађаје из периода Ужичке републике. Зато је на овој поставци око 70 одсто материјала у знаку партизанског покрета, јер су партизани те јесени били у Ужицу и њихов тадашњи допринос у организацији живота и рада, ширењу устанка и антифашистичке борбе је историјски потврђен. А осим партизанског приказали смо и равногорски покрет, који је такође оставио печат у стварању слободне територије која ће касније бити названа Ужичка република – каже за наш лист Радивоје Папић и то илуструје:

– Четници су заједно с партизанима 1941. године нападали градове Шабац, Милановац, Чачак, Краљево, били први ослободиоци Лознице. Угрожени дејством ослободилачких покрета, Немци су Ужице септембра те године предали четницима војводе Јаворца и Радомира Ђекића, који су у граду били од 21. до 24. тог месеца. Одупирали су се да у град уђу и партизани, преговори нису дали резултат, па тек кад су виђенији Ужичани позвали да се не пролива братска крв, четници су се повукли и партизани ушли. Ужице је било битно због постојања фабрике оружја и муниције, те филијале Народне банке. Касније, после преговора Тита и Драже у Струганику и Брајићима, била је у граду дозвољена слобода кретања за обе војске. Но, оружани сукоби партизана и четника започети 1. новембра нападом четника на Ужице омогућили су Немцима несметану припрему офанзиве на Ужичку републику. У тој офанзиви крајем новембра протерали су Тита и партизане ка Санџаку, а убрзо затим извршили и напад на Равну гору кад је Дража једва избегао заробљавање. Оваква поставка се на свему томе заснива – истиче Папић, додајући да је сав изложени материјал из збирки ужичког музеја.

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Еј, људи, све је измишљено!

Извртање историјских чињеница или уметничка слобода …