Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен.

Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ.

Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци.

РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић

Цена бесмртности и слободе је велика.

Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига на веома језгровит начин говори о 20. веку као врхунцу страдања и жртава српског народа, који је прошавши све патње и уништавања остао храбар, херојски, несаломив.

Иако разапињан, прогањан до истребљења и уништења, наш народ је попут феникса израњао из пепела и згаришта. Јасним и лапидарним језиком проф. Бојанић настоји да до танчина забележи голготу српског народа у савременом 20. веку, који је за цело човечанство обећавао нове технике, нове технологије и општи прогрес. Све то су силни и многобројни наши непријатељи опробали и применили управо  на српском народу с намером за његово истребљење, али примењујући и најпримитивнија а најубојитија оружја попут СРБОСЕКА – усташког ножа, који је био дужи и бржи чак и од Србинове поруке „Само ти дијете ради свој посао“. Дуго су нам о томе глупаци „мудровали“, јер су наши мудраци ћутали!

И проговорио је професор историје Ђорђе Бојанић на најважнијем српском трону. И хвала му! Хвала му на храбрости у име наше напаћене мајчице Србије, у име свих Срба из свих најсрпскијих земаља – Босне, Херцеговине, Српске Спарте – Црне Горе, српске Македоније, српског Приморја, Војводине, хвала му у име целокупног српског племена широм светских меридијана. Јер, свако доба има своје ратнике, а Бојанић је ратник са убојитим пером, чије се историјске истине највише плаше наши непријатељи.

Ипак, разапињање невиног доводи до његовог васкрсења, а то најмање схватају џелати нашег народа. Но, проф. Бојанић је то одлично схватио и решио да отргне од историјског заборава, највише зарад нових покољења.

Наши непријатељи су током целог 20. века имали мало или нимало душе и много прокламованих али погажених принципа и од нас отимали све – од територија до основног човековог права на живот, јер је лакше отети, него направити. Али, од смрти нико није побегао, а вечни живот чека само праведнике.

У овом релативно кратком и сажетом приказу библијског страдања Срба у 20. веку аутор је дао есенцијалан след историјских прилика у свету, са рефлексијом на српско питање. Оно ни данас у 21. веку није решено, јер је зло увек брже од добра, а човек је најчешће тиранин најбољима и одабранима у цивилизацији. Наши храбри преци су умели да се херојски одбране на најстрашнијим местима, те ми као њихови потомци морамо вратити отето за наше потомке и осветлати образ српског цара Душана, у чије златно доба су Срби били део европске аристократије. А Бог је човека створио да настави његово стварање света. Хвала Свевишњем што је Србима подарио великог родољуба и борца за истину – проф. Ђорђа Бојанића.

Академик и проф. Радмила Тонковић

Контакт за поруџбину:

bojanic73@gmail.com

Вибер: +381 65 2061021

ПРЕДГОВОР

ДУГО ОЧЕКИВАНИ ЧАС ПСИХОЛОГИЈЕ И АНАТОМИЈЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ

Деценијама је један део српског мислећег народа очекивао овакав  несвакидашњи час психологије и анатомије српске националне свести. Час, који је непрестано био одлаган  због оних припадника српског рода који имају превише осетљив желудац. Све такве, претерано осетљиве Србе, позивам да  смогну снаге  и коначно се суоче са свим тегобама које су мучиле српску националну свест, посебно у 20. веку. Свесни смо, да је међу нама било тешко пронаћи правог „хирурга“ за овакав деликатан хируршки захват, јер многи тзв. врсни наши хирурзи били су деценијама ангажовани, чинило нам се,  на неким другим  изузетно тешким операцијама.

За очекивати је било, када се делокруг рада неких наших „хирурга“ смањио, да ће се овог тешког захвата латити неки искусни академик или титулирани професор. Пошто су претходно поменути затајили, тај задатак је храбро преузео на себе Ђорђе Бојанић, даровити професор историје у основној школи, историчар танане и мирисне косовско-метохијске душе, обдарен родним умљем, без страха да ће направити погрешан рез. Није се нимало уплашио. Напротив, био је потпуно спреман за овај час, јер је знао, да има најдрагоценије  асистенте: жарко српско родољубље, које је његова моћна и невидљива сила, а која је код њега покретач племенитих дела. Као ретко ко, Ђорђе има бескрајну  љубав духовног живота, која му је дубоко у срцу усађена.

Пристигао је наш неуморни Ђорђе у срца свих нас, својих верних пратилаца његовог изузетно драгоценог сајта“ СРПСКА ИСТОРИЈА“, још много раније пре овог чудесног часа. Пристигао је на нашу велику радост „путем којим се ређе иде“, путем званим ИСТИНА ,који многи „уважени“ празноборци годинама вешто заобилазе. Пристигао је с овог предугог пута, али нимало уморан, носећи прегршт недоумица у своме срцу и својој души, с вечитом жељом да их подели са свима нама, поштоваоцима његовог дела, преко ове своје потресне исповести, која је пред нама.

А, ми, његови верни пратиоци на овом путу, као и они којима је  одувек све било „равно до Косова“,  питамо ли се, попут њега, да ли смо „трагичан народ због своје неслоге“ ?

Питамо ли се, као што се он пита, „како да се поново окупимо и умножимо“, јер „без уједињења смо лак плен“. И зашто, за разлику од њега, ћутимо због фалсификовања српске историје у уџбеницима за нашу  децу?

И зашто Србија и данас ћути и зашто смо пљунули на своје жртве и заборавили на бугарска зверства у СУРДУЛИЦИ, на одсечене главе српске нејачи, на обешене старе и нејаке у МАЧВИ,  на усташке кољаче – ЗВЕРИ У ЉУДСКОМ ОБЛИКУ , и „СРБОСЈЕК“, специјално израђен у Немачкој за клање Срба у ЈАСЕНОВЦУ, ЈАДОВНУ, СТАРОЈ ГРАДИШКИ.., на старца ВУКАШИНА, на КОЗАРУ, на НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ  на  ВАСКРС 1941. године, на  САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ на ВАСКРС 1944. године, на НОВОСАДСКУ  РАЦИЈУ,  на БАЊИЦУ,  на  ЈАЈИНЦЕ, на ГОЛИ ОТОК, на КРИСТАЛНУ НОЋ У ЗАДРУ, на БРАТУНАЦ, на СРЕБРЕНИЦУ, на малу МИЛИЦУ РАКИЋ, на СВЕТИЊЕ и СРПСКЕ  ЖРТВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ… и на сва друга стратишта  широм наше Отаџбине и некадашње нам заједничке државе СФРЈ ?

Питамо ли се, попут Ђорђа, зашто смо се одрекли да будемо СРБИ  и зашто немамо ниједан МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР, достојан српских жртава, чијом крвљу је натопљена свака стопа наше измучене земље?  С правом се Ђорђе пита – Како је могуће,  да ми као народ  са толиким   бројем  жртава у 20.веку  НЕМАМО  ПОПИСАНЕ  СВЕ НАШЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ?

---

НАРОДЕ МОЈ СРПСКИ,

Зар је могуће , како рече Ђорђе , да  данас у 21. веку „ИМАМО ОД СВЕГА САМО ЗАБОРАВ“???!!!

И ДА ЛИ  ЋЕМО ПРАЗНОГ СРЦА И ДАЉЕ И ОЧИЈУ БЕЗ СУЗА ОСТАТИ САМО НЕМИ ПОСМАТРАЧИ ОВОГ ЈЕДИНСТВЕНОГ ЧАСА  АНАТОМИЈЕ…???

Јединствену, ВАНСЕРИЈСКУ  књигу професора Ђорђа Бојанића „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“ (Паклени век по Србе) треба да има свака СРПСКА КУЋА, свака СРПСКА ШКОЛА, СВАКА БИБЛИОТЕКА и књига треба да буде ОБАВЕЗНА ЛЕКТИРА српских ђака.

Проф. др Милан Распоповић, легендарни директор МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ (који је 30. година био на њеном челу), рекао ми је, да ће ову књигу  обавезно поклонити ученицима  ове  најелитније школе на свету за њихову школску библиотеку, јер њени ђаци, осим математике, обожавају СРПСКУ ИСТОРИЈУ.

Кажу, да је заборав већи злочин од самог злочина. Ако не желите да будете саучесници у овом највећем злочину 20. века , онда заборавите све ријалити програме, којима сте очарани последњих година и посветите се својој деци и унуцима. Причајте им о јунаштвима Ваших храбрих предака, чијом крвљу је натопљена  цела света српска земља, за коју су они гинули  храбро, с песмом на уснама. Да ли сте свесни да својим нечињењем, да се коначно скине вео таме са херојских дела Ваших предака и њихових сурових погибија у ослободилачким ратовима Србије, чините ЗЛОЧИН НАД ЗЛОЧИНИМА? Да тим својим нечињењем чините да наша деца вечно остану заробљеници таме, у којој ће их у будућности походити вечито дежурни вешци, прерушени у „добре“ виле?

Срећна сам и поносна  не само на своје претке, већ и на мојег брата од ујака Љубу Манасијевића (појца, композитора, песника и ваздухопловног инжењера), који је погибију  свог неустрашивог деде Ристе Крстића на Мачковом камену 1914. године опевао у својој прекрасној песми „ЗА СРБИЈУ И СЛОБОДУ „  –

„ За Србију и Слободу

и за дични народ свој

ту на Мачковом камену

лежи храбри деда мој…“

И захвална сам му што је будућим нараштајима  оставио и друге своје песме:  „ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ“, „СА КОСОВА ЗОРА  СВИЋЕ“, „ЦАР“, „ПРИЗРЕН  ДУШАНОВ  ГРАД“, „ КРАЉ УРОШ И ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА“.

Ову књигу проф. Бојанића треба да има свака српска кућа и свака школска библиотека, јер наши потомци треба да знају кроз какав пакао су прошли наши неустрашиви преци у освајању слободе, коју многи од нас данас баш много не цене. А посебно треба да знају за трагичне смрти својих вршњака, које су прогутале авети рата, а о којима се скоро ништа не зна.

Ми, старије генерације смо у обавезној школској лектири имали књигу „Дневник Ане Франк“, над чијом судбином је плакао цео „осетљиви“ СВЕТ. А морамо се запитати, да ли је тај „осетљиви“ СВЕТ плакао над судбином српске деце у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском, на Козари, у Крагујевцу, на Косову и Метохији?

Филм о Ани Франк је 1959. године био номинован за Оскара у категорији за најбољи филм и за најбољу режију и тада је освојио три Оскара. Позната америчка глумица Шели Винтерс, која је добила Оскара за споредну улогу у овом филму, поклонила је свог Оскара Музеју Ане Франк у Амстердаму. А какви смо то људи ми Срби, када нисмо у стању да подигнемо Меморијални центар хиљадама својих жртвама, хиљадама наших малих Ана Франк?

А да ли смо том „осетљивом “ СВЕТУ можда понудили и представили књигу Драгоја Лукића „РАТ И ДЈЕЦА КОЗАРЕ“, у којој се говори о страдању  23.858  српске  деце под Козаром по усташким логорима и о 370 малених ратника, који су изгинули у борбама бранећи родну груду? Зашто ова књига није у школској лектири српске деце, или бар неки њени делови у читанкама, као што се „Дневник Ане Франк“ обрађује у 7. разреду основне школе?

Зорица Пелеш, публициста

САДРЖАЈ

РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ…………….. 9

ПРЕДГОВОР………………… 11

У В О Д……………….. 15

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕТХОДИЛО САРАЈЕВСКОМ  АТЕНТАТУ…… 17

Царински или свињски рат……….. 18

БАЛКАНСКИ РАТОВИ………………….. 19

УЗРОК ВЕЛИКОГ РАТА………………… 20

УЛТИМАТУМ……………………… 21

СВИ ТРЕБА ДА ЗНАМО ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ, КАО И ПАТЊУ ИНВАЛИДА И СИРОТИЊЕ!!!…………………. 23

ЈУНАКЕ И ХЕРОЈЕ СМО БРЗО ЗАБОРАВИЛИ……….. 24

БУГАРСКА ЗВЕРСТВА…………… 27

СУРДУЛИЦА – ДРУГА ГОЛГОТА…. 27

СПОМЕН-КОСТУРНИЦА У СУРДУЛИЦИ,…………. 29

ДЕЛО БУГАРСКИХ ЗЛОТВОРА……….. 29

Спомен-костурница у Сурдулици…. 31

ТИФУС…………….. 32

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК………….. 32

БУГАРСКИ ЗАРОБЉЕНИК  ПРОТА СТЕВАН  ДИМИТРИЈЕВИЋ……. 35

ДА ЛИ ЈЕ СВЕ МОГЛО ДА БУДЕ ДРУГАЧИЈЕ? КОНТРОВЕРЗЕ  АПРИЛСКОГ РАТА 1941. ГОДИНЕ………. 37

Пропали пакт……….. 37

Лажна вест и ,,краљев“ говор…………. 39

Циљ не бира средства………… 39

Излазак из илегале………….. 40

Рат ушао на широм отворена врата………. 41

Велика српска услуга-шанса Русима да  се припреме за рат… 41

Жртве пуча………..………… 42

Реторичко питање…………. 42

ЗЛО НАЦИЗМА И ФАШИЗМА……………… 43

СУРОВА 1941. ПО СРПСКИ НАРОД, КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО И ДО ЧЕГА НАС

ЈЕ ДОВЕЛО……….. 44

ШТА КАЖУ ЕНГЛЕЗИ……… 44

КАО ДА НИСМО РАЗУМЕЛИ ОКРУЖЕЊЕ………. 44

ПАТЊА И СТРАДАЊА……… 45

ЈАСЕНОВАЦ…………. 49

УСТАШКИ ЛОГОРИ ЗА ДЕЦУ…..……. 51

«СРБОСЈЕК»!………………. 52

Примедба………………… 54

ТРАГИЧНО ЈЕ, ДА СРБИЈА ЈОШ УВЕК НЕМА СВОЈ МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР………… 54

ПОКОЉ………………… 55

ЛОГОР – «ЈАДОВНО»…………….. 56

КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС ,,ПРИЈАТЕЉСКО-САВЕЗНИЧКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ   57

„НЕДЕЉА ПАЦОВА“…………….. 61

ЗАШТО СРБИЈА И ДАНАС ЋУТИ?… 62

СРЕМСКИ ФРОНТ…………. 62

НАЈПОЗНАТИЈА СРПСКА СТРАТИШТА У СРБИЈИ…….. 66

Људске очи за Анту Павелића један је од страшних  злочина усташке  НДХ  у другом светском рату………… 67

СРПСКИ СТАРАЦ ВУКАШИН……… 68

ПОЧЕТАК СТРАДАЊА СРПСКОГ И РУСКОГ  НАРОДА ОД КОМУНИСТА!!!…. 70

ТЕРОР АЛБАНАЦА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ….. 74

ПОСЛЕ РАТА ВЛАСТ КАО ДА И НИЈЕ БИЛА СРПСКА……. 75

КОМУНИЗАМ СЕ ОБРАЧУНАВА СА СРБИМА………… 75

КОЧЕВЈЕ… јавности мало познат злочин………… 76

ГОЛИ ОТОК…………… 77

ЗАБРАНА ПОВРАТКА СРБИМА НА КОСМЕТ……… 78

ТРАГИЧНО ЈЕ, ДА СУ СЕ СРБИ ДЕЦЕНИЈАМА ОДУШЕВЉАВАЛИ ИГРОМ И ПЕСМОМ ,,ШОТА“. 79

ДОЛАЗАК АЛБАНАЦА НА ЊИХОВЕ ДАНАШЊЕ  ТЕРИТОРИЈЕ……. 79

ВИЂЕЊЕ КОСМЕТСКОГ ПРОБЛЕМА………… 82

ДА СЕ ПОДСЕТИМО – КО СУ ШИПТАРИ И ЧИЈИ ЈЕ КОСМЕТ И ГДЕ СУ НАШЕ ГРЕШКЕ… 85

ЗАДАРСКА КРИСТАЛНА НОЋ………… 87

ДАНАС СВИ ЗНАМО ЗА СРЕБРЕНИЦУ, А ГДЕ ЈЕ НАШЕ МЕСТО СРПСКОГ ХОДОЧАШЋА?……….. 87

„СРБСКИ ДУБРОВНИК“……….. 88

БРАТУНАЦ У СЕНЦИ… А МНОГО БОЛИ………… 88

СРЕБРЕНИЧКЕ И БРАТУНАЧКЕ ЖРТВЕ – У ЧЕМУ ЈЕ РАЗЛИКА?…. 88

БЉЕСАК……….. 89

ОЛУЈА………….. 89

ХРВАТИ СЛАВЕ НАСТАВАК ЗЛОЧИНА И ПРОГОНА ИЗ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА…… 92

ЗЛОЧИН НАД ДЕЦОМ………… 95

ЈУНАЧКА ОДБРАНА И СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ НА КОШАРАМАИ ПАШТРИКУ….. 96

БИТКА НА КОШАРАМА………. 96

БИТКА НА ПАШТРИКУ……… 96

„УВИР НА ИЗВИРУ“ ЈЕ ИСТИНИТА  РАТНА,  ЉУБАВНА,  РУСКО-СРПСКА ПРИЧА……97

ДАН СЕЋАЊА НА ПОГРОМ 17.  МАРТ  2004.  ГОДИНЕ   ГЕНОЦИД   НАД СРБИМА….. 100

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18. и 19. марта….. ……….102

СРБИ ВАН МАТИЦЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ… ЈЕДНА ОД ПРЕТЊИ СВОМ РОДУ………..103

ЕВО  ЗАШТО  НАМ  ЈЕ  НЕОПХОДАН  МЕМОРИЈАЛНИ  ЦЕНТАР  ЗА  СВЕ СРПСКЕ  ЖРТВЕ КАО МЕСТО СРПСКОГ ХОДОЧАШЋA……108

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА И ОКВИР, БЕЗ ТОГА НЕ МОЖЕ…… 110

ШТА ЈЕ СА ОМЛАДИНОМ…?!……… 113

КО СУ ЦРНОГОРЦИ………. 114

ПИТАЊЕ МАКЕДОНИЈЕ……….119

ЗАШТО СЕ САМИ СЕБЕ У ТОЛИКОМ БРОЈУ ОДРИЧЕМО И ПОКУШАВАМО

ДА ПОСТАНЕМО ОНО ШТО НЕ МОЖЕМО БИТИ?…..120

ДА ЛИ МОЖЕМО САМИ? КО  НАМ  ЈЕ  ПРИЈАТЕЉ  И  ГДЕ  ЈЕ   ЦРВЕНА ЛИНИЈА?….122

МОЖДА ОВО ТРЕБА ДА НАМ  БУДЕ СУШТИНСКИ ПРОБЛЕМ…….125

И ЗА КРАЈ………..128

НАЧЕРТАНИЈЕ ЈЕ БИЛО МНОГО БОЉА ИДЕЈА…. 131

ЛАКО ЈЕ ДАНАС УНИШТИТИ НАРОД……… 131

САМОПОРИЦАЊЕ…….. 132

АМАЈЛИЈА……….. 133

ВЕК СТРАДАЊА И ПАТЊЕ……….134

Казивање Зорице Пелеш……… 136

„СЛОВО ИЖЕ, СИРЦА НИЖЕ“………. 136

УМЕСТО РЕЗИМЕА…… 138

Део писма Стевана М. Димитријевића……… 138

ЛИТЕРАТУРА……. 142

КОРИШЋЕНЕ ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ…… 145

БИОГРАФИЈА 146

---