Нова издања соколских песама

У Београду је 2015. издата књига “Соколске песме”. Прикупили су их Петар Д. Павловић и  Кристина М. Пантелић Бабић. Савез Сокола Краљевине Југославије поред физичког неговао је и патриотско васпитање преко песама. Пре Првог светског рата композотор Исидор Бајић компоновао је музику за песму српских сокола. После Првог светског рата соколи су наставили са музичким приредбама. Соколска химна била је песма “Хеј Славени”. Соколска друштва организовала су своју оркестре и тамбурашке зборове. Обично су из финансијских разлога прво организовали фанфару која би касније прерасла у оркестар. Оркестри и зборови наступали су на соколским приредбама. Приликом организовања слетова приређивана су такмичења соколских оркестара, гуслара, хорова и тамбурашких зборова. За разлику од слетова организованих у СФРЈ на соколским слетовима  приређивана су и музичка такмичења.

Соколско друштво Дубровник приредило је 12. марта 1920. у Соколани академију са плесом. Програм је био: 1) Марш; 2) Просте вежбе „Ослобођења“ које извео предњачки збор; 3) Потпури из опере „Зрињски“ изводио је тамбурашки збор; 4) Сопран соло, певала чланица П.О.К. уз пратњу клавира; 5) Филипи: Свечаност на пољу, изводио је тамбурашки збор; 6) Живе слике (Пирамиде); 7) Беговић, „Пред испитом зрелости“, комедија у једном чину. Просте вежбе су симболички приказивале „Ослобођење“ . Сваки покрет имао је своје значење, сваки став је песма за себе. У вежбама је приказана Голгота од Косова до Ослобођења. Вежбама је управљао вођа предњачког оделења Антун Корчуланин, који је завршио двомесечни предњачки течај соколског савеза у Љубљани. Вежбе су припремане за свесоколски слет у Прагу.(1)

На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва  Суботица  Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација.  …  Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво! “ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”. Соколски тамбурашки збор одсвирао је више тачака. Ч. Тадиров изазвао је буру смеха приповедањем бачванских згода и незгода. Он је певао неколико бачванских шалајки праћен за клавиром од Др. Ђуришића. Ристић је отпевао “Части Реца …” праћен соколским  тамбурашким збором. Браћа Терзини певали су рејтанске песме. Аркадије и Ђока свирали су на хармоници а гајдаш Стевановић на гајдама. Суботички соколи добили су са многих страна похвале за приређено радио вече.“(2)

Шумадијски сељаци су дошли у Велику Кикинду 5. октобра 1930. да врате посету Банаћанима. Соколско друштво у Великој Кикинди је корпоративно са својом музиком дочекало госте и отпратило их у град. На банкету приређеном у част гостију 7. октобра 1930. свирали су наизменице соколска музика и соколски тамбураши. Соколско друштво је 5. октобра 1930. дочекало Крушевљане, певачко друштво „Обилић” у Великој Кикинди. У име града и занатлијског збора поздравио их је старешина друштва Стојан Јакшић. На забави истога друштва приређеној истог дана увече, међу тачкама свирала је соколска музика, а на игранци свирали су соколски тамбураши. (3)

Соколи у Суботици прославили су 5. марта 1932. 100-годишњицу рођења Тирша у градском позоришту. На програму су биле 4 музичке тачке,  „Свечана реч о брату Мирославу Тиршу” и соколски скеч. Све музичке тачке извела је соколска музика. Чланови соколског оркестра са капелником на челу нису презали ни од каквих напора да би достигли максимум. Извели су : „Марш Масарикове жупе”; марш из „Продане невесте”; потпури „За моје пријатеље” од Седлачека и на крају Соколски марш. О Тиршу је говорио заменик старешине др. Човић. Говорио је о Тиршу као  човеку, као соколу и као филозофу. Скеч „Успомене наше баке” преведен је са чешког и подешен за домаће прилике. Бакина прича била је илустрована вежбама деце, нараштаја и чланова, и на крају са две живе слике. Деца су вежбала са 12 дрвених квадрата на којима је било по једно „100” и по једно слово из Тиршевог имена. Деца су ређала квадрате правећи са њима разне скупине тако да се увек могло прочитати „Тирш 100”. Музика је после тачке свирала југословенску и чешкословачку химну. После музичке тачке приредба је завршена Соколским маршем. (4) Соколско друштво Јајце отворило је 9 јуна 1935. свој Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развијена је друштвена застава. На свечаности је присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 јуна 1935. цео град је попримио свечани изглед, није било куће на којој се није вила застава. Дом је био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугојна, Травника и Сарајева са музиком сарајевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада,  и посебни воз из Сарајева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приједора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугојна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сарајева. Гостију на прослави било је око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула је испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен је дом. Свечаност је отворена “Соколским поздравом” коју је певао певачки хор  Соколског друштва Јајце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља мајор Никола Басараба отворио је свечано дом. Говорио је  министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сарајева. Свечаност је завршена песмом “Из братског загрљаја”. После подне на стадиону Електробосне одржан је окружни слет. За време вежби свирала је музика друштва Сарајево, а за време  наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало је 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јајце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приједора и Санског Моста. Увече је у дому приређена свечана академија на којој је певао мешовити певачки хор друштва Јајце. На програму су биле ритмичке игре друштава Јајце и Мркоњић Град, а академија је завршена алегоријом “На врелу братства”. (5)

 Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. Академија је почела “Соколском молитвом” од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво “Гусле”. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “Соколски марш”. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи-сељаци.  Гуслар Перун Перуновић  отпевао је неколико уломака из  народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере “Никола Шубић Зрињски”, чланови чете Каменмост  “Два брата” од Прерадовића,  тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “венац народних песама”, један члан чете Клобук декламовао “Ој Илиријо!” и соколски певачки збор чета  Затон,  Орашац, Мокошица и Доња Жупа “Венац далматинско-дубровачких песама” од Н. Палчока. Након одмора један члан чете Студенци рецитовао  је Шантићеву песму “Остајте овдје”. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон, Мокошица и Доња Жупа неколико песама дубровачких и сремских. (6)

Приликом организовања слетова приређена су такмичења соколских оркестара, гуслара, певачких хорова и тамбурашких зборова. На концерту на слетишту у Београду 1930. свирало је 400 музичара пред преко 30.000 гледалаца. На слету је учествовала соколска музика Дома малолетника. (7)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. заједно са слетом, одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. Савезна музичка такмичења одржана су у Градском позоришту, у дворани “Граничара”, под вођством референта за музику Просветног одбора  Савеза СКЈ Светолика Пашћана-Којанова. (8) Тамбурашки збор Соколског друштва Нови Сад чинило је 8 чланова а њихов вођа био је Никола Ивановић. У октобру 1938. тамбурашки одсек приредио је у Свечаној дворани Соколског дома вече народне музике које је уживо преносила радио станица Београд. У представи су учествовали и радио певачи Јованка Црњански, Ружица Каушић као и члан сокола Властимир Јовановић-Лале и Светислав Врбашки. (9)

Музичке утакмице Савеза Сокола приређене су у Сарајеву и Загребу. Савез Сокола снимио је на грамофонску плочу „Соколски поздрав” и „Соколске песме”. У Савезу Сокола било је 77 музика, 73 хорова, 11 оркестара и 55 тамбурашких зборова. На X слету у Прагу од музика Савеза Сокола учествовали су : мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда. Савезни музички прочелник распоређивао је све соколске музичке ансамбле на разне соколске свечаности као и на специјалан радио-концерт. (10) На слету сомборског соколског окружја у Сомбору 31. 5. 1936. учествовала је нараштајска фанфара са капелником Радомиром Душанићем.

Тамбураш Пере Тумбас Хајо био је диригент, свирач и организатор културно-уметничких активности у Соколском друштву Суботица. Учествовао је на соколским слетовима и наступима у Сарајеву, Дубровнику, Љубљани, Загребу и другим градовима. Пере Тумбас Хајо учествовао је  заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу 1938. и Софији. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. Свирао је у соколском друштву до окупације 1941. Учествовао је са својим тамбурашима на „Буњевачким данима” у Београду. Буњевци и Буњевке су у организацији Маре Ђорђевић-Малагурски организовали излете у Београд. По сећањима Јосе Стантића београдске госпође дочекивале су их на београдској станици, распоређивале на коначишта, а београђани превозили својим аутомобилима, ако су коначишта била удаљена. За оне за које није било смештаја у центру града, смештани су као гости у отмене београдске породице. Буњевце је примала краљица Марија у аудијенцију. „Буњевачки дани” трајали су 3 до 5 дана. Најважнији догађај био је дворски бал, који је приређивала краљица Марија. Бал је почињао Великим буњевачким колом, уз пратњу Хајиног тамбурашког оркестра. Свирана су многа буњевачка и српска кола. (11)

Соколска друштва су организовала своју оркестре и тамбурашке зборове. Тамбурашки зборови су свирали на соколским приредбама.  Соколи су се трудили да њихови тамбураши наступају на радио станицама. Референт за музику Просветног одбора Савеза СКЈ био је Светолик Пашћан-Којанов. Приликом организовања слетова приређивана су такмичења соколских оркестара, гуслара, хорова и тамбурашких зборова. За разлику од слетова организованих у СФРЈ. на соколским слетовима  приређивана су и музичка такмичења. После Другог светског рата забрањен је  рад Савеза Сокола. И ако су соколи нестали из јавности,  у народу се певала соколска песма “Зови само зови” (Зови само зови сви ће соколи за те живот дати). После увођења вишестраначја соколска друштва обновила су свој рад. У Београду је 2015. издата књига “Соколске песме”. Прикупили су их Петар Д. Павловић и  Кристина М. Пантелић Бабић. Поред општесоколских песама  дате су и пригодне песме из Соколске жупе Мостар. Такође песме о убиству краља Александра у Марсељу, Петровој петогодишњици, старешини жупе Мостар Чеди Милићу. Једна од тих песама је “У спомен брату Николи Симатовићу” од Јове Ћ. Куртовића.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Управа Сокола, „Соколска академија са плесом“, „Рад“, Дубровник, 3. марта 1920, бр. 20, стр. 2, 3;
2. „Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7;
3. „Соколско друштво Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. новембар 1930, бр. 27, стр. 6;
4. М.Б.Н, „Свечана академија у славу Тирша”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1932, бр. 11, стр. 6;
5. „Окружни слет поводом свечаног отворења соколског дома Краља Петра Великог Ослободиоца и развијања друштвене заставе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 јула 1935, бр. 29, стр. 3,4;
6. „Свечана академија”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 6;
7. „Први дани”, Слетски број, „Илустровано време”, Београд, 1930, стр. 463
8. „Соколска музичка такмичења”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5;
9. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година Новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 64
10. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет  IX редовној главној скупштини ССКЈ 23. априла 1939 године”, стр. 86;
11. Мијо Мандић, inž. arh, „Пере Тумбас Хајо (1891 – 19067)”, „Рич Буњевачке Матице”, Суботица, април-мај 2011, бр. 55-56, стр. 4; Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, Суботица, 28. децембар 2001, број. 5-12, стр.8;   Звонко Стантић,  „Свирци Ђурђина и Павловца”,  „Буњевачке новине“, Суботица, фебруар 2016, бр. 128, стр. 25, 26;

Везане вијести:

СОКОЛСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ | Јадовно 1941.

СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР | Јадовно 1941.

Свесоколски слет у Београду 1930. | Јадовно 1941.

Значај сеоских соколских чета | Јадовно 1941.

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА | Јадовно 1941.