arrow up

Подијелите вијест:

„Њујорк тајмс” није заборавио Франца Фердинанда, али јесте историју

Подсећајући на атентат из јуна 1914, угледни амерички лист написао да је Аустроугарска пет дана касније објавила рат Босни уместо Србији

Франц Фердинанд у вожњи Сарајевом пре атентата 1914. (Фото Ројтерс)
Франц Фердинанд у вожњи Сарајевом
пре атентата 1914. (Фото Ројтерс)

„Њуорк тајмс” је познат као поуздан извор информисања, па и када му се поткраде нека грешка, уредништво објави исправку, макар се радило о тексту старом више од 100 година. Међутим, у уторак, на годишњицу Сарајевског атентата, објавили су чланак с материјалном грешком коју до данас нису исправили.

Текст у историјској рубрици „Нису заборављени” посвећен је Францу Фердинанду, због чијег је убиства започео Први светски рат. Напис почиње реченицом да је осамнаестогодишњи студент Гаврило Принцип 28. јуна 1914. у Сарајеву испалио метак који је променио свет.

Потом новинар објашњава мотиве овог „српског националисте” и хвали неустрашивост престолонаследника аустроугарског трона, који је био свестан опасности, будући да је истог дана био мета бомбаша, али је ипак кренуо да посети повређене у експлозији која је била намењена њему.

Међутим, даље у тексту пише да је после атентата Аустрија објавила рат Босни, уместо Србији. Босна је 1914. године била под суверенитетом Аустроугарске, која ју је анектирала 1908. године.

Могуће је да нико није скренуо пажњу уредништву на грешку, а оне се дешавају и листовима који пажљиво проверавају сваки податак. Угледни амерички дневник је прошле године објавио да је Мојсије прешао Мртво море, али се брзо исправио, јер је, наравно, реч о Црвеном мору.

Годину дана пре тога су оборили сопствени рекорд, исправивши грешку стару 160 година. Наиме, један читалац је прегледао архиву листа на интернету и указао на грешку у имену Соломона Нортапа, чија је аутобиографија била инспирација британском филмском редитељу Стиву Маквину за „Дванаест година ропства”, који је 2014. награђен Оскаром за најбољи филм.

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

Наше ће сенке ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу

102 године од пуцња за слободу

За кога је Гаврило Принцип терориста? | Јадовно 1941.

Годишњица смрти видовданског хероја Гаврила Принципа …

Документ који крије језиву судбину Гаврила Принципа и његове …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​