Његов деда је створио Аушвиц, а он је сада посетио Балкан и због једне ствари у Хрватској каже да је шокиран

Рајнер Хес, унук Рудолфа Хеса, човека одговорног за стварање концентрационог логора Аушвиц и смрт више од милион Јевреја који су депортовани у најозлоглашенији логор Другог светског рата, деценијама се бори против лика и дела свог деде.

Његова борба да се злочин у Аушвицу не заборави, живот са тешким породичним наслеђем које носи и којем се стално враћа, али и начин на који се одрекао породице и за своју баку узео Еву Мозес Кор, Јеврејку која је преживела Аушвиц, екранизовани су у филму „Енкел“ („Унук“) новосадског новинара Александра Рељића.

Хес је прошлог четвртка био у Новом Саду на премијери филма, а како каже за „Блиц“, његова мисија која траје од када је схватио ко је био његов деда не престаје ни сада, када је загазио у педесете. Данас, после година борбе против фашизма у Немачкој, где живи, има обезбеђење, а све је почело док је био тинејџер који није желео да прихвати историју своје породице, ону коју су му најближи представили.

– Отац ми је причао да деда није тај Хес, злочинац, већ да су мислили на Хаса, Хитлеровог сарадника – каже Хес.

Ипак, није му дуго требало да сложи коцкице. Већ са 15 година спознао је да је Рудолф Хес, осуђен на смрт вешањем због смрти 2,5 милиона Јевреја, његов деда.

– Са 15 година, пре него што сам почео да истражујем историју, почео сам са алкохолом и уличним тучама. Потпуно сам уништавао себе и био без икакве перспективе – каже Хес.

КЊИГА НА ПОЛИЦИ

Вративши се кући једног дана, на полици са књигама видео је књигу са презименом Хес и погледао је. Схватио је да се очева објашњења да деда није ратни злочинац не могу темељити на словној грешци у презимену.

– Тада сам их напустио и никада им се нисам вратио. Радио сам у једном хотелу и учио занат кувара. Извукао ме је шеф који је разумео шта ме прогони и понудио ми да тај пут пређемо заједно – каже унук једног од највећих крвинка у модерној историји.

Са 17 година, Хес је већ имао дете и желео да нађе свој животни пут.

– Син ми је помогао да одрастем и преживим, али и да им (породици Хес) не дам шансу да га индоктринирају – додаје наш саговорник.

Временом је напустио куварски посао, посетио Аушвиц и почео да се бори против своје породице. Антифашизам му је, каже, донео и много проблема.

– То су била опасна времена. Неонацисти су ми секли кочнице на колима, цртали свастике на аутомобилу, слали слике моје деце са ископаним очима испод којих је писало: „Ако не станеш, они су следећи!“ – каже Хес.

За нацисте каже да су кукавице.

– Не излазе они по дану, већ ноћу, дођу и униште ми сандуче за пошту. Ако им је то забавно, нека то раде. Дању су прерушени, зато су кукавице – напомиње Хес.

ЧАСОВИ ИСТОРИЈЕ

Његов отац, који је са својим оцем Рудолфом живео у вили поред ограде Аушвица, никако није могао да прихвати чињеницу ко је Рудолф и за шта је одговоран. Зато, каже наш саговорник, ни данас није упознао својих четворо унучади, као ни праунуке које има.

– Рекао сам деци да ако желе, могу да разговарају са породицом, али они то нису урадили – каже Хес.

Хес годишње, како каже, пређе више од 120.000 километара и посети 70 школа у којима одржи час који личи на обичан час историје, али то не може бити када предаје унук човека који је осмислио систем гасних комора Аушвица и био његов управник. Како каже, почео је да прави часове на којима покушава да споји болну прошлост са садашњицом и покаже сличности између два времена. Он се, такође, среће са жртвама и помаже им да гоне преостале живе нацисте.

– Имам ускоро суђење у једном бившем затвору. Ја радим са преживелим логорашима, чујем и записујем њихове приче и прослеђујем их адвокатима – додаје Хес.

Иако га је презиме које носи доживотно обележило, он никада није желео да га промени. Како је рекао, да се презива Милер, нико га не би слушао.

Знакови фашизма су увек исти. Користе се исти алати, а то су пропаганда, изолација и на крају убијање. Заиста сам преплашен новим екстремним десничарима

РАЈНЕР ХЕС, УНУК РУДОЛФА ХЕСА

Наш саговорник каже да нема проблем само са фашизмом, већ са свим људима који крше људска права. Он каже да је антифашиста и да су за њега сви људи једнаки. На питање како гледа на фашизам данас, каже да га он ужасава.

– Знакови фашизма су увек исти. Користе се исти алати, а то су пропаганда, изолација и на крају убијање. Заиста сам преплашен новим екстремним десничарима које имамо у Немачкој, и не само у Немачкој већ широм света – каже Хес.

Он истиче и проблем Хрватске, где је, како каже, видео људе сличне усташама и остао шокиран.

– За мене је јако чудно да видим фашизам. Обилазим многе земље и културе. Свуда видим исти проблем, свуда се пропагира мржња. Неки људи раде потпуно исто што се радило пре 73 године, док их људи игноришу. Можда им је лакше да живе уколико затворе очи, али ми заправо помажемо расистима и фашистима да расту и они расту у тишини – каже Хес.

О МИГРАНТИМА

Хес каже да Немачка данас има проблем са избеглицама, али напомиње да ти људи никада не би дошли у Немачку да њихове земље сада постоје.

– Сада имамо проблем са муслиманима, они су, наводно, за све криви, а моја најстарија ћерка је удата за муслимана из Босне. Он је прошао геноцид у ратовима на Балкану – каже Хес.

Највише страха у њему изазвао је напад Андреаса Брејвика, норвешког масовног убице одговорног за смрт 77 људи.

– Највише сам био уплашен када сам упознао преживеле Брејвикових напада. Нико није веровао десничару који је послао манифест влади. Сви су га игнорисали, и то ми говори да никог не интересује шта ће се догодити сутра – закључује наш саговорник.

Има наде

Хес се сећа 2014. године када су га шведске социјалдемократе, заправо група тинејџера од 15 до 18 година, питале да учествује у њиховом предизборном споту, што је он прихватио.

– Отишао сам тамо и снимак који су направили био је невероватан. Тамо смо победили фашистичку странку са преко девет одсто на изборима. Видео је на „Ал Џазири“ погледан преко 80 милиона пута. Преко ноћи сам добио 3.500 мејлова из света. То су активности које ми дају наду у наше младе, да они заправо разумеју поруку коју им шаљемо, али и људи као Александар, који праве филмове – напомиње Хес.

Руке у џеповима

Унук Рудолфа Хеса је аутор књиге „Наслеђе команданта“, која је, према његовим речима, у Немачкој продата у 2,5 милиона примерака. Годинама је активан у организацији „Футстепс“, која се не бави само Холокаустом, већ и откривањем раста мржње у свим заједницама. Како каже, у логоре одлази често и кроз причу увек сазнаје нешто ново. Једна ствар се ипак не мења. У логорима увек држи руке у џеповима, али не због тога што би на тај начин показао непоштовање према жртвама, већ зато што тамо ништа не може да додирне.

Аутор: Милош Станић

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Хес: Понављам истину, мој деда је починио тешке злочине

Звер Аушвица: Побила је пола милиона људи и терала их да …

Унук команданта Аушвица: За поштоваоце лика и дела мога …