Na Kolarcu obeleženo 170 godina od štampanja „Gorskog vijenca“. Vremenom je delo postalo Novi zavet srpskog naroda
Svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj! Proročki stihovi vladike i pesnika Petra II Petrovića Njegoša izgovoreni sinoć u punoj sali Kolarčeve zadužbine zvučali su kao da su napisani pre nekoliko dana, a ne pre više od 17 decenija. Svečanost „Njegoš u našem vremenu“, povodom 170 godina objavljivanja „Gorskog vijenca“, okupila je mnogobrojne poštovaoce dela velikog poete i vladara. Među njima su bili patrijarh Irinej i drugi crkveni velikodostojnici, arhitekta Dragomir Arsović, reditelj Božidar Đurović, košarkaš Dejan Bodiroga….
– Sam Njegoš i njegovo delo danas su savremeniji negoli u vremenu kada je ono napisano – besedio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. – Svedočanstvo toga je njegov „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“.
Govoreći o duhovno neprolaznoj snazi hrišćanske promisli, citirajući „neka bude što biti ne može, neka traje borba neprestana“, mitropolit je naveo:
– Osnovna misao „Gorskog vijenca“ je pitanje prave i lažne vere, pitanje dobra i zla. U Crnoj Gori Njegoša su proglasili za genocidnog. Ali, to nije genocid, već žrtvovanje sebe za drugog.
Akademik Matija Bećković je podsetio da je „Gorski vijenac“ objavljen kad je i Vuk Karadžić štampao prevod Novog zaveta: – Vremenom je „Gorski vijenac“ postao Novi zavet srpskog naroda. Za velike pesme potrebni su veliki razlozi. Njegoševo delo nastalo je u škripcu, a „Gorski vijenac“ u ropcu, kad su se Omer-paša i glad udružili protiv srpskog roda.
Bećković je rekao da su i danas Srbi u škripcu.
– U vreme kad je mastilo bilo svetije od krvi mučenika, a hartija skuplja od krvi smrtnika, Njegoš je pisao po obrazu svoga naroda – rekao je Bećković. – Ko god je imao obraza na njemu je imao ispisan „Gorski vijenac“. A kad se piše po obrazu naroda vodi se računa i šta se i kako se i o čemu se piše. Ko nije imao obraza, ni Njegoš mu po obrazu nije ništa napisao. Sad ima mastila i hartije, pa svako može uzeti list i pisati čime bilo i kako bilo. Za obraz malo ko mari, a oni koji dobro zadrže i danas nose na licu ispisan „Gorski vijenac“ kao neku vrstu nevidljive tetovaže.
Događaj je organizovalo Srpsko prosvjetno društvo „Prosvjeta“ iz Beograda, a u ime domaćina obratio se senator Republike Srpske profesor doktor Milimir Mučibabić.
– Nekad neizostavan pisac na jugoslovenskom prostoru, danas je nepoželjan i u svojoj rodnoj Crnoj Gori – rekao je Mučibabić. – U bestijalnosti i u nerazumevanju suštinskog kod Njegoša ide se toliko daleko da ga Univerzitet u Sarajevu tumači kao genocidnog pisca, a to mišljenje dele i neki crnogorski kvaziintelektualci, što je ravno skandalu. Njegoš je pesnik slobode i filozof, religijski mislilac, duhovnik i državnik, čije delo ima najdublje psihološko, religijsko, hrišćansko i etičko značenje. Njegovo razumevanje i poimanje slobode nadilazi granice ovih prostora. „Gorski vijenac“ u sebi sadrži izvanrednu interpretaciju različitih kultura. To je enciklopedija srpskog života u Crnoj Gori.
LUČA MIKROKOZMA
U slavu Petra Petrovića Njegoša i „Gorskog vijenca“, glumac Petar Božović i prvo beogradsko pevačko društvo izveli su njegovu „Luču mikrokozmu“. U umetničkom delu programa učestvovao je i guslar Slavko Aleksić.
Autor: D. Matović
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Matijina služba Njegošu | Jadovno 1941.