Nikola Tesla u krilu Pravoslavlja

Poznatog svetskog naučnika Nikolu Teslu (1856-1943), nenadmašnog Srbina i istinskog pravoslavca, mnogi su ranije, a i u novije vreme označavali po veroispovesti kao protestanta, katolika, budistu ili kao ateistu, a po nacionalnosti kao Austrijanca, Hrvata, Mađara, Grka, Čeha, ili kao „Hrvata u užem smislu, a Mađara u širem“. Dok je kao „veliki Jugosloven“ bio omiljen komunistima na ovim prostorima, dotle su ga sa druge strane okeana ponekad označavali i kao Amerikanca srpskog porekla!

To ne predstavlja nikakvo iznenađenje od strane belosvetskih publicista, ali čuđenju nema kraja kada ga, na primer, rođeni sestrić (sin njegove sestre Marice), Sava Kosanović (1894-1956), inače takođe sin pravoslavnog sveštenika, političar i diplomata, naziva u periodu između dva svetska rata „Bogočovekom“ (časopis Volja,1926), a od 1945. godine ga je okitio epitetom  „oružani revolucionar“!!!

Ogromna je količina današnjeg neznanja i nepoznavanja života i dela Nikole Tesle, dok su skoro svima poznate brojne „činjenice“, poluistine, razne mistifikacije i pogrešne interpretacije, kako njegovog života, tako i ogromnog dela koje je podario čovečanstvu. Decenijama skrivano ili prećutkivano svešteničko poreklo najpoznatijeg ličkog Srbina, obilato je koristilo crvenim ideolozima koji su po svaku cenu želeli da od javnosti sakriju da mu je otac Milutin Tesla (1819-1879) bio ugledni prota, veroučitelj i nacionalni radnik prvog reda; da su mu deda po majci Nikola Mandić, kao i njegov otac Toma Mandić, bili sveštenici, a da ne pominjemo ujaka Tomu Mandića (1827-1906), paroha gornjogračačkog i zrmanjskog, i drugog ujaka Nikolaja (Petra) Mandića (1840-1907), mitropolita dabrobosanskog. Iz ugledne porodice Mandića izašlo je oko pedeset sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

Najpoznatiji biograf Nikole Tesle, Džon O’ Nil, zapisao je: „Tesla nije pripadao nijednoj veri. Rano u životu je raskinuo sa crkvom i nije prihvatio njena učenja.“ (Nenadmašni genije,1944). Novija i provokativnija američka biografija od strane Margaret Čejni kaže da „iako sam nije bio dubok vernik, Tesla je drugima preporučivao religiju kao odličnu stvar. Hrišćanstvo i budizam, verovao je, postaće najvažnije religije budućnosti“. Domaće istraživače ne vredi ni pominjati, jer su se oni uglavnom oslanjali na pomenuta dela i zastupali slične stavove. Kada ovome dodamo idejne smernice za posleratna pisanja o Tesli, koja je kod nas postavio Sava Kosanović još 1945. godine u časopisu Nauka i tehnika, biće mnogo jasnije zašto su komunisti toliko svojatali ovog genija i često koristili njegovo ime i reči u svoje propagandne svrhe, a išli su čak dotle da su mu pripisivali navodne izjave koje nikada nije izgovorio niti pak napisao.

Crvenom olovkom su precrtane njegove reči iz poznate depeše Sovjetskoj akademiji nauka, od 2. oktobra 1941. godine: „To su ideali kojima se rukovodi naš mladi kralj Petar II produžavajući oslobodilačku borbu iz savezničkog Londona, to je suština borbe srpskih četnika i otpora okupatorskim vlastima celog naroda“.

Na plakatu koji je najavljivao tradicionalni Vidovdanski Kongres Srba u Americi, koji je 4. i 5. jula 1942. godine održan  Detroitu, u gornjem desnom uglu je fotografija sa likom Draže Mihajlovića, a u donjem levom uglu je fotografija Nikole Tesle, prćena rečima: „Pozdrav Nikole Tesle, čuvenog svetskog učenjaka i počasnog predsednika Srpskog narodnog saveza, sazivu Vidovdanskog Kongresa ujedinjenja Srba protiv fašizma“.

Rođenju Bogočoveka i velikih Božjih izabranika predhodili su neobični znaci: Vitlejemska zvezda, koja je došla sa istoka najavila je mudracima rođenje Isusa Hrista. Priča se da su na kuću Petra „padale luče, tj. svetle zvezde“, u noći kada je Marica rodila sina Đorđa Petrovića Karađorđa (1768-1817).

Sveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Krstitelja, obnemeo je za devet meseci jer nije poverovao arhangelu Gavrilu da će njegova žena nerotkinja Jelisaveta roditi sina (Luka 1,20).

Lično, prota Milutin Tesla svedoči o tome da se na „Petrovdan uveče nad selom Smiljanom desio „Božji fenomen“. Da li je to bio pad povećeg meteora ili neobična vizija namenjena svešteniku Milutinu Tesli, kao znak da će do idućeg Petrovdana dobiti sina Nikolu koji će dati novi oblik i sadržaj našoj industrijskoj civilizaciji i olakšati život milijardama ljudi na ovoj našoj planeti kao niko pre njega, a ni posle. Milutin nije mogao znati šta će se desiti kasnije, jer o ovom događaju piše odmah u novosadskom Srbskom dnevniku (br.55, od 10. jula 1855. godine)!

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pravoslavne crkve Svetog Petra i Pavla u selu Smiljanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, službovao tih godina. Kršten je već sledeći dan. Detinjstvo je proveo u crkvi i porti i često je pomagao ocu u vršenju službe. Srpske junačke narodne pesme, koje je slušao od guslara koji su svraćali kod njegovog oca, zauvek su mu ostale najdraže. Kada je Milutin premešten sa službom u Gospić, Nikola je tamo nastavio školovanje. Kasnije se često sećao raznih zgoda i nezgoda koje je imao kao dečak kada je pokretao velika crkvena zvona hrama Svetog Đorđa, u čijoj su blizini i stanovali. Veliku realku pohađao je od 1870. do 1873. godine u Karlovcu, gde su ga školski drugovi zapamtili po tome što je bio prilično povučen i „mogli smo ga sresti jedino nedeljom u crkvi“, kako svedoči Mojsije Mojo Medić.

Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da se čitavog života molio Bogu, potvrđuje nam  i vajar Meštrović, kome je Tesla tridesetih godina prošlog veka kazivao: „Ne molim se kao nekada, svake večeri na kolenima, ali je sve to u suštini isto“.

Vladika Nikolaj Velimirović susretao se sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, i ostala je zapamćena priča o tome  da je vladika upitao Teslu: „Da li ste Vi videli struju“? „Ne“, odgovorio je Tesla, „ali  znam da postoji. To Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije video, svi znamo da postoji“. Dr Radovan Kazimirović piše 1940. godine: „Još 1916. rekao je Nikola Tesla episkopu dr Nikolaju Velimiroviću (tada arhimandritu) u Njujorku: „Ja ću uskoro čuti jeku od gusala iz moje Like ovde u Njujorku i to sedeći na divanu“. Episkop Nikolaj je te reči dobro zapamtio. One su mu tada izgledale neverovatne, a danas već i po našim kućama postoje radio aparati“.

Dar mentalne snage

„Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvišenog bića, i ako koncentrišemo mozak na tu istinu, počinjemo da živimo u skladu sa ovom moćnom silom. Majka me je učila da tražim svu istinu u Bibliji, stoga sam posvetio nekoliko sledećih meseci proučavanju ovog dela“, kaže Tesla. Nikada nije objasnio drugima šta je zapravo našao u knjizi Otkrivenja, ali od 1892. pa nadalje postao je fasciniran silama prirode što će ga dovesti do najvećih otkrića!

Najvrednijom knjigom u svojoj njujorškoj biblioteci smatrao je bogoslužbenu knjigu Službenik iz 1519. godine, štampanu u Veneciji, koju je njegov sestrić Sava Kosanović poklonio američkom predsedniku Trumanu.

Kum hrama Svetog Save

Srpska crkvena opština u Geriju (Čikago), država Ilinois, osnovana je 1914. godine, a tokom naredne dve, sagrađena je manja crkva, koja nije mogla dugo vremena da zadovoljava narasle potrebe tamošnje srpske kolonije, pa je 2. jula 1937. godine udaren temelj nove velelepne građevine koja je osvećena na dan Blagodarnosti i Zahvalnosti u novembru 1938. godine, od strane tadašnjeg episkopa dr Damaskina Grdaničkog. Američka štampa je prenela vest da je kum na osvećenju hrama Svetog Save bio niko drugi do Nikola Tesla, što je najveća čast za jednog svetovnjaka.

Iste, 1938. godine, Vojislav Gaćinović je u Njujorku osnovao Srpsku crkvenoškolsku opštinu, za čijeg je počasnog predsednika postavljen Nikola Tesla, dok je njegov zamenik bio dr Paja Radosavljević.

Svoju krsnu Slavu, Sv. Đorđa, odnosno Đurđevdan, nikada nije zaboravio, a sve i da je hteo, to nije mogao, jer su ga na to uvek podsećale sestre koje su bile radoznale da saznaju kako je protekao ovaj praznik kod njega, o čemu se možemo uveriti iz njegove prepiske sa rodbinom.

Svojim dugogodišnjim neprijateljima, Edisonu i Pupinu, svakom pojedinačno, Tesla oprašta sve i traži načina kako da ih izleči od opakih bolesti.

Nikola Tesla je uvek bio blizak srpskoj Kruni, tako da ga je 1892. godine odlikovao kralj Aleksandar Obrenović. Kralju Aleksandru Karađorđeviću piše nekrolog u Njujork Tajmsu, a jula 1942. godine prima u posetu mladog kralja Petra II, dok je s knezom Pavlom redovno razmenjivao telegrame.

Grupu svojih najznačajnijih patenata objavio je 12. oktobra na Miholjdan, veličanstvenu pobedu u „ratu struja“ protiv Edisona odneo je na dan svoje krsne Slave; majka mu je preminula na Veliku Subotu 1892. godine; on sam se prestavio Bogu na Božić, 7. januara 1943. godine. Narednog dana Njujork Tajms piše: „Umro je svetac nauke“ i da se od mrtvog Tesle očekuju čudesa, što se do sada više puta potvrdilo mnogobrojnim pronalascima po njegovim zapisima: radar, telefaks, rakete, mobilna telefonija i tako dalje.

Po nalogu episkopa Dionisija, opelo Nikoli Tesli u Njujorku služili su protojerej Dušan Šukletović i prota Milan Mrvičanin, uz prisustvo biskupa  Meninga, a četrdesetodnevni pomen u beogradskoj Sabornoj crkvi mitropolit Josif, administrator Srpske patrijaršije, uz sasluženje dvanaest sveštenika.

Nikola Tesla je dva puta dolazio iz Amerike u rodni kraj da bi se dostojno odužio svojim počivšim roditeljima. Najpre je 1890. godine sa velike Pariske izložbe došao u Gospić i na groblju Jasikovac, u gaju preko reke, podigao spomenik, kako stoji na poleđini sa urezanim krstom, „svomu dobromu ocu“, dok na prednjoj strani piše: „Protojereju i parohu gospićskom MILUTINU TESLI 1819 + 17. IV 1879. Blagodarni sin NIKOLA. 1889.“.

Potpuno isti po veličini i po obliku je spomenik nad grobom majke: „Ovde počiva ĐUKA TESLA, supruga prote TESLE. 1822-1892“.

Na veliku nesreću i žalost srpskog naroda, Nikola Tesla do dan danas nema svoj grob. Njegovi posmrtni ostaci su izloženi u Muzeju u Beogradu, u urni u obliku kugle, i nemaju nikakve veze sa pravoslavnim obeležjima. Iako je Tesla po obavljenom opelu bio sahranjen po pravoslavnom obredu, njegov sestrić, Sava Kosanović, mason i komunista, daje dozvolu za kremaciju i kasnije prenos posmrtnih ostataka u Beograd.

Nikola Tesla i budizam

Mnogi olako upadaju u zamku kada povezuju Nikolu Teslu sa budizmom. Zaboravljaju da je Tesla najveću slavu stekao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, na kojoj je, takođe, Svami Vivekananda (1863-1902) prvi put predstavio svoju religiju Zapadnoj civilizaciji. Normalno da su se ova dva čoveka srela, tako da je Vivekananda ostao zapanjen Teslinim pronalascima, dok je Tesla stekao puno poštovanje za ovu istočnjačku religiju.

Najbolje je citirati samog Teslu koji kaže: „Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda su to lepota i samilost. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji“.

Hrana, mir i rad

Na vrhuncu naučne i stvaralačke karijere, 1900 godine, Nikola Tesla u junskom broju uglednog časopisa Century, objavljuje obiman članak Problem povećanja ljudske energije, kojim je fascinirao tadašnju svetsku javnost i u kome je sintetizovao dosadašnja saznanja i naznačio buduće pravce svojih istraživanja. Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici ove planete povezani nerskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: „Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: Mi smo svi jedno“.

„Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet“.

„Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od  Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shavatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti“.

„Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje propise higijene u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje i duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teže da ih otrgnu od kućnih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe koje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i prouzrokuju sterilitet i opšte smanjenje rase“.

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Tesla dolazi do sledećeg zaključka: „Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: hrana da se poveća masa, mir da se smanji usporavajuća sila i rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su jedina tri moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj – da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko je neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je Njegova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i Hrišćanstvom i naukom, sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda“.

Milovan Matić

Izvor: pravoslavlje