Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Povodom teksta Veljka Đurića Mišine „Šta je Nikola Žutić hteo da kaže?“.
Dr Veljko Đurić Mišina je objavio na sajtu „Vidovdan“ 8. novembra 2018. svoj odgovor dr Nikoli Žutiću pod naslovom „Šta je Nikola Žutić hteo da kaže?“. U tom tekstu spomenuo je i moje ime; „kriv“ sam mom dugogodišnjem prijatelju V. Đuriću samo zato što N. Žutić u svom članku „Antisrpski falsifikati u udžbenicima istorije“ pozitivno piše o mom članku o broju žrtava u Jugoslaviji 1941-1945, objavljenom u „Politici“ 8. oktobra o. g. To je bilo dovoljno da Đurić pređe sa argumenata na lični nivo i zapiše da se „lažno predstavljam kao istoričar“. Kao povod (ne razlog!) je poslužila činjenica da sam ja zaista završio studij na pravnom fakultetu a ne na odeljenju za istoriju filozofskog fakulteta. Neću ovde ponavljati ono što sam u vezi mog istoriografskog rada, zbog sličnih primedbi V. Đ., već zapisao u „Politici“ od 11. oktobra o. g.
Mogu samo da zapitam Veljka Đurića, koji se uglavnom bavi istoriografijom Jugoslavije od 1918. do 1945: da li zna da je na Filozofskom fakultetu u Beogradu katedru za istoriju Jugoslavije (razdoblje 1918–1978) osnovao (uz dr Jovana Marjanovića) pravnik po obrazovanju, dr Branko Petranović; i da je on i vodio tu katedru od 1981. do svoje smrti 1994. Po istoj logici pitam se da li možemo da očekujemo da će dr Veljko Đurić uvrediti i pok. istoričara i šefa jedne katedre na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Branka Petranovića, sa istom „kvalifikacijom“. Neću više o ovome – pametnima će biti dosta a za one druge nemam vremena da ga uzalud trošim.
Ostavimo sada po strani činjenicu da je tu tribinu organizovao predsednik udruženja „Jadovno“ iz Banja Luke, dr Dušan Bastašić, i da je, kao što se na snimku vidi, V. Đurić sedeo sa njegove desne strane. Ljudi menjaju mišljenja, pa je tako i Veljko, od pozitivnog došao do negativnog mišljenja o Dušanu – pomislih. Ali, zar je i o dr Zatezalu mišljenje promenio? Šta je tom prilikom Đurić rekao o Đ. Zatezalu vidi se od 18. minuta snimka: „O Jadovnu postoji jedan veoma korektan i veoma solidan rad, do sada najpotpuniji. To je rad Đura Zatezala, objavljen u dve knjige, najboljeg poznavaoca te teme, objavio je svojevremeno Muzej žrtava genocida, u tiražu od 3000 primeraka, što je za naše uslove veliki tiraž, u želji da pripomogne narodu da sazna šta je to Đuro Zatezalo uradio, do kojih podataka je došao…“.
Po mojim informacijama, obdukcija tela nije vršena; dakle, stvarni uzrok smrti ostaće zauvek nepoznat. 28. jula 2017., dr. Đuro Zatezalo je u mestu Krnjak na Kordunu imao promociju drugog izdanja svoje knjige svedočanstava o ustaškom genocidu nad Srbima 1941-1945. „Radio sam svoj seljački i kovački posao“. Prvo izdanje (Zagreb, 2005.) bilo je skraćeno u nekim važnim i potresnim delovima, pa je 2017. uz pomoć dobrotvora iz Nemačke, objavljeno potpuno izdanje (Banjaluka – Karlovac, Eparhija gornjokarlovačka). Po svedočenju jednog čoveka, Zatezalo je toga dana rekao da mora skloniti rukopis knjige o operaciji Oluja iz kuće u Donjim Dubravama (u kući su se nalazili i njegov arhiv i biblioteka); bilo je očito da se boji za sudbinu rukopisa. Devet dana kasnije je preminuo u tragičnim okolnostima.
Tako je, avgusta prošle godine, u svom rodnom selu Donje Dubrave, blizu Karlovca, završio svoj život istoričar genocida nad Srbima u Hrvatskoj 1941-1945. dr. Đuro Zatezalo.
U Beogradu niko se o svemu ovome nije zainteresovao; nadležni su verovatno bili zauzeti gledanjem nakaznih rijaliti programa na dva (za prostitutke) „ugledna“ TV kanala.
Kada su, aprila teskobne 1992. u Tuđmanovom Zagrebu, u požaru u svom stanu smrtno stradali hrvatski istoričari dr Ivan Jelić i dr Fikreta Jelić-Butić, istraga je vršena ali nije obuhvatila činjenicu da je pokojna istoričarka nekoliko dana pre smrti obavestila jednog prijatelja da ih prate. Ni to da je Ivan Jelić govorio da bi „povijest izgledala drugačije, da može da objavi sve što ima“ (bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, bavio se istorijom Komunističke partije Hrvatske, u vreme titoizma bili su mu dostupni svi arhivski fondovi i pretpostavlja se da je imao dokumente o ustaško-komunističkom sporazumu o stvaranju KP NDH, aprila 1941). Troje istoričara stradalih u požarima.
Ko veruje u slučajnosti, neka veruje i dalje.
Spreman sam da, početkom sledeće godine, organizujemo javni susret ili tribinu i da o pitanju naših žrtava porazgovaramo i razlike u stavovima premostimo argumentovano, kao pristojni ljudi.
P. S. Sada, odgledavši još jednom Đurićev nastup 19. februara 2014. u parohijskom domu hrama Svetog Save, vidim da je tada dr Branka Petranovića, pravnika po obrazovanju, nazvao „najuglednijim istoričarem“ (15´20ʺ jutjub snimka). Laknulo mi je.
Izvor: Stanje stvari
2 Responses
Zašto se ne otvore arhive za slobodne istoričare. Šta se toliko krije?. To treba biti tema, a ne patetika ,, kako su žrtve plakale dok su ubijane,,. Znam da koga god proverim od žrtava u Derventi , koji su odvedeni za jadovno , a za koje saznam od njihovih famijija, se ne nanalaze ni u knjizi gospodina Zatezala, a ni u popisa žrtava rata. ……. ŠTA JE TO …. DOKLE MANIPULACIJA.
Na ljutu flasu hladna voda!