Никад се неће сазнати ко је извршио злочин

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Приредио: Невенко ЕРИЋ

Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили.

Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.

Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и терористичку акцију, извели су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вријеме поста, уочи највећег хришћанског празника Васкрсења Исуса Христа – Васкрса.

Припадници такозваних мировних снага извели су акцију под изговором да траже „ратне злочинце“ и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од „мировњака“.

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успења Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Старовлаха и Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића који се налази поред стана Старовлаха. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Зекић и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже лицем окренутим ка поду. Зекић је више пута губио свијест.

Током акције војници СФОР-а су ушли и у кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.

Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Љекари су констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

Старовласи су из Тузланске болнице, гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду, гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела“.

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа „Дневни аваз“, објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем стоји да је Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

И 14 година након ове акције припадника међународних снага није познато из чијих земаља су војници у њој учествовали и ко је налогодавац.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Правни заступник породице Старовлах Миљкан Пуцар изјавио је Новинској агенцији Републике Српске – СРНА да је мање важна материјална и нематеријална одштета коју су Старовласи добили од БиХ у односу на чињеницу да породица Старовлах неће никада сазнати због чега су Јеремија и Александар претучени и ко је то наредио.

„Неко је снагама НАТО-а и СФОР-а у БиХ дао имунитет због чега они никад неће сазнати ко је извршио злочин над њима“, нагласио је Пуцар.

Зекић тврди да је власт у БиХ кривац што су припадници тадашњег СФОР-а и НАТО-а њега и његову супругу више часова малтретирали, а свештеника Јеремију и његовог сина Александра брутално претукли, угрозивши им животе.

„Кривац за све што се десило је власт у БиХ која је дозволила да тако нешто буде учињено. Ако у једној земљи њена власт организује живот тако да јој неко са стране дође и тако нешто уради, онда се ради о дебилима или неспособним људима“, рекао је Зекић Срни.

Он је увјерен је да су припадници мултинационалних снага хтјели да побију све чланове обје породице.

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му буде олакшан живот и обезбјеђена неопходна рехабилитација.

Старовласи живе у Београду.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Породица Старовлах тужиће БиХ Европском суду за људска права

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

Дванаест година од злочина над породицом Абазовић | Јадовно …