Nije zaboravio krsnu slavu

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

Mahmut Bušatlija: Ja i moje Bušatlije „uvijek smo bili Srbi sa muslimanskom podlogom…”

Go­spo­din Mah­mut Bu­ša­tli­ja, da­kle, ima ja­san pre­gled svog et­nič­kog po­ri­je­kla i kod nje­ga uopšte ne­ma di­le­me ko je i šta je – ka­že isto­ri­čar pro­fe­sor Pre­drag Vu­kić. On se za­i­sta sve ove go­di­ne i de­ce­ni­je osje­ćao kao Sr­bin mu­sli­man­ske vje­re. Ni­kad ni­je bio op­te­re­ćen islamizmom. Su­pru­ga mu je Du­brav­ka, ro­đe­na Kri­vo­ka­pić, po­ri­je­klom, iz oko­li­ne Ce­ti­nja, iz Ka­tun­ske na­hi­je, a ra­di kao šmin­ker u Ate­ljeu 212 u Be­o­gra­du.

I nju sam ta­ko­đe upo­znao. Ima­ju dvi­je kra­sne ćer­ke i obje no­se sta­ro­za­vjet­na, sta­ro­ju­dej­ska ime­na – Ha­na i Lea. Ha­na na je­vrej­skom zna­či mi­lost, za­hval­nost i kod nas bi se to ime mo­glo pre­ve­sti kao Mi­lo­dar­ka ili ne­ko ta­ko slič­no, a i sa­mo hri­šćan­sko ime Ana je iz­ve­de­no od tog sta­ro­ju­dej­skog ime­na Ha­na. I Lea je sta­ro­za­vjet­no ime, ma­da se ono ja­vlja i u la­tin­skom je­zi­ku i zna­či la­vi­ca.

Ko­li­ko sam ja mo­gao da za­klju­čim – ve­li da­lje Vu­kić – kad je u pi­ta­nju go­spo­din Bu­ša­tli­ja, sada Stan­ko, ra­di se o iz­u­zet­no pro­du­ho­vlje­nom čo­vje­ku, čo­vje­ku ši­ro­ke kul­tu­re. Ka­ko on ni­je ra­stao sa mu­sli­ma­ni­ma ni­ti sta­sa­vao i ži­vot pro­veo u ne­koj bo­san­skoj ka­sa­bi, on ne­ma nikakvih op­te­re­će­nja i ni­je ni na ko­ji na­čin pod­le­gao sr­bo­fo­bi­ji. To što je do­bar dio ži­vo­ta pro­veo u Be­o­gra­du, vi­dio i upo­znao svi­jet, ja­sno je da je sam iz­gra­dio svoj ži­vot­ni stav i samostal­no do­šao do uvje­re­nja da je on et­nič­ki Sr­bin, ali on ni u tom po­gle­du ni­je op­te­re­ćen onim pa­la­nač­kim du­hom. Po­što je du­go ži­vio i ra­dio i na za­pa­du kod nje­ga se for­mi­rao je­dan in­ter­na­ci­o­nal­ni, ko­smo­po­lit­ski duh, ali, po­na­vljam, sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim srp­skim nacional­nim osje­ća­njem i za me­ne ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje nje­go­va sa­da­šnja od­lu­ka, jer sa­mo ta­ko sna­žni, sa­mo­stal­ni du­ho­vi mo­gu da do­no­se ta­ko krup­ne od­lu­ke – da se u da­tom tre­nut­ku vra­te vje­ri svo­jih pre­da­ka. Lju­di ko­ji ži­ve u za­bi­ti­ma, iz­lo­že­ni sva­ko­vr­snim pri­ti­sci­ma sredi­ne u ko­joj ži­ve, ne mo­gu da se od­lu­če na ta­kve ko­ra­ke.

U je­di­nom krat­kom ko­men­ta­ru za no­vi­ne, go­spo­din Mah­mut Bu­ša­tli­ja je po­no­vio da je to bio njegov lič­ni čin i že­lja da se vra­ti ko­ri­je­ni­ma. On je is­pri­čao ka­ko ga je djed jed­nom, još dok je bio mlad i sa­svim ne­za­in­te­re­so­van za te stva­ri, upi­tao da li zna da je nje­go­va kr­sna sla­va Sve­ti Ni­ko­la, od­no­sno da je to sla­va nje­go­vih pre­da­ka Cr­no­je­vi­ća:

– Ja sam ta­da bio mla­di ko­mu­ni­sta i sve to me se ta­da ni­je mno­go do­ti­ca­lo – ka­zao je Bušatlija, na­gla­ša­va­ju­ći da se ni­ka­da ni­je osje­ćao kao mu­sli­man, od­no­sno da su on i nje­go­vi Bu­ša­tli­je „uvi­jek bi­li Sr­bi sa mu­sli­man­skom pod­lo­gom”. On s po­no­som is­ti­če da mu je su­pru­ga Du­brav­ka pra­vo­slav­ne vje­re, da su mu obje ćer­ke kr­šte­ne u pra­vo­slav­noj cr­kvi, a ni da za nje­ga kao mark­si­stu ni­kad ni­je bi­lo di­le­me oko et­nič­kog po­ri­je­kla. On ni sa­da ne kri­je da je bio mark­si­sta, ali sma­tra da to ni­je ne­po­mir­lji­vo sa vje­rom:

– To sam re­kao i mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju i be­o­grad­skom nad­bi­sku­pu Ho­če­va­ru i oni su se sagla­si­li sa mnom.

Go­spo­din Bu­ša­tli­ja na­gla­ša­va ta­ko­đe da će nje­go­vo no­vo, kr­šte­no ime bi­ti upi­sa­no sa­mo u crkve­nim knji­ga­ma kr­šte­nih i da on sa­da ne­će ra­di­ti na to­me da to mi­je­nja i u svim lič­nim do­ku­men­ti­ma i is­pra­va­ma…

Le­gen­da

Je­dan ka­tun na pla­ni­ni Lu­ka­vi­ci zo­ve se Ivan-be­gov ka­tun. Po le­gen­di, tu je iz­di­zao Ivan Crno­je­vić (je­dan tje­snac u ko­jem je, to­bož, bro­jao ov­ce, zo­ve se i da­nas Ivan-be­go­vo bro­ji­lo). U sred ka­tu­na se na­la­zi jed­na ogrom­na sti­je­na is­pod ko­je je, po do da­nas ži­voj pri­či jed­nog prolje­ća iz­mi­lje­la zmi­ja i uvu­kla se u ko­li­jev­ku u ko­joj su spa­va­li Ivan-be­go­vi si­no­vi blizanci. Po­što ih ni­je uje­la, nji­ho­va maj­ka je ski­nu­la vjen­ča­nu bur­mu s ru­ke, sta­vi­la je zmi­ji oko vra­ta i pu­sti­la da se vra­ti pod ka­men. Idu­ćeg pro­lje­ća, zmi­ja sa bur­mom se vra­ti­la i ujela oba si­na, a Ivan-beg je u znak sje­ća­nja na sti­je­ni po­sa­dio pla­nin­sku ru­žu ko­ja i sa­da zele­ni i cvje­ta.

I to je bio mo­tiv za mno­ge za­pi­se, i knji­žev­na ostva­re­nja, a ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić je sve to pro­tu­ma­čio kao pred­ska­za­nje po­ro­dič­ne ne­sre­će:

„I ta ru­ža Iva go­spo­da­ra
I dan da­nas ra­ste i be­a­ra.
Opo­mi­nje na pro­šlost da­le­ku,
Na Iva­na i ža­lost ve­li­ku.
Da bit ne­će vak­ta i vi­je­ka,
Da po­mi­ri zmi­ju i čo­vje­ka…
Da će Ivan i dr­ža­va Ze­ta,
Ne­sta­nu­ti sa kar­te svi­je­ta.
Iva­nu se ta­ko i do­go­di,
On u ku­ću cr­nu sre­ću ro­di.
Stan­ko ode te se po­i­sla­mi,
Đu­ra že­na u Mlet­ke pre­ma­mi…
U ta­zbi­nu u vuč­ju ja­zbi­nu,
Đe je ži­vjet si­ro­ma­hu ma­na,
A ne gor­skom la­vu sa bal­ka­na…

Piše: Budo Simonović

K R A J

Izvor: Dan

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

Mahmut Bušatlija: Ja i moje Bušatlije „uvijek smo bili Srbi sa
muslimanskom podlogom…”

Go[-]spo[-]din Mah[-]mut Bu[-]ša[-]tli[-]ja, da[-]kle, ima ja[-]san pre[-]gled svog et[-]nič[-]kog po[-]ri[-]je[-]kla
i kod nje[-]ga uopšte ne[-]ma di[-]le[-]me ko je i šta je – ka[-]že isto[-]ri[-]čar pro[-]fe[-]sor
Pre[-]drag Vu[-]kić. On se za[-]i[-]sta sve ove go[-]di[-]ne i de[-]ce[-]ni[-]je osje[-]ćao kao Sr[-]bin
mu[-]sli[-]man[-]ske vje[-]re. Ni[-]kad ni[-]je bio op[-]te[-]re[-]ćen islamizmom. Su[-]pru[-]ga mu
je Du[-]brav[-]ka, ro[-]đe[-]na Kri[-]vo[-]ka[-]pić, po[-]ri[-]je[-]klom, iz oko[-]li[-]ne Ce[-]ti[-]nja, iz
Ka[-]tun[-]ske na[-]hi[-]je, a ra[-]di kao šmin[-]ker u Ate[-]ljeu 212 u Be[-]o[-]gra[-]du.

I nju sam ta[-]ko[-]đe upo[-]znao. Ima[-]ju dvi[-]je kra[-]sne ćer[-]ke i obje no[-]se sta[-]ro[-]za[-]vjet[-]na,
sta[-]ro[-]ju[-]dej[-]ska ime[-]na – Ha[-]na i Lea. Ha[-]na na je[-]vrej[-]skom zna[-]či mi[-]lost,
za[-]hval[-]nost i kod nas bi se to ime mo[-]glo pre[-]ve[-]sti kao Mi[-]lo[-]dar[-]ka ili ne[-]ko
ta[-]ko slič[-]no, a i sa[-]mo hri[-]šćan[-]sko ime Ana je iz[-]ve[-]de[-]no od tog sta[-]ro[-]ju[-]dej[-]skog
ime[-]na Ha[-]na. I Lea je sta[-]ro[-]za[-]vjet[-]no ime, ma[-]da se ono ja[-]vlja i u la[-]tin[-]skom
je[-]zi[-]ku i zna[-]či la[-]vi[-]ca.

Ko[-]li[-]ko sam ja mo[-]gao da za[-]klju[-]čim – ve[-]li da[-]lje Vu[-]kić – kad je u pi[-]ta[-]nju
go[-]spo[-]din Bu[-]ša[-]tli[-]ja, sada Stan[-]ko, ra[-]di se o iz[-]u[-]zet[-]no pro[-]du[-]ho[-]vlje[-]nom
čo[-]vje[-]ku, čo[-]vje[-]ku ši[-]ro[-]ke kul[-]tu[-]re. Ka[-]ko on ni[-]je ra[-]stao sa mu[-]sli[-]ma[-]ni[-]ma
ni[-]ti sta[-]sa[-]vao i ži[-]vot pro[-]veo u ne[-]koj bo[-]san[-]skoj ka[-]sa[-]bi, on ne[-]ma nikakvih
op[-]te[-]re[-]će[-]nja i ni[-]je ni na ko[-]ji na[-]čin pod[-]le[-]gao sr[-]bo[-]fo[-]bi[-]ji. To što je
do[-]bar dio ži[-]vo[-]ta pro[-]veo u Be[-]o[-]gra[-]du, vi[-]dio i upo[-]znao svi[-]jet, ja[-]sno je
da je sam iz[-]gra[-]dio svoj ži[-]vot[-]ni stav i samostal[-]no do[-]šao do uvje[-]re[-]nja da
je on et[-]nič[-]ki Sr[-]bin, ali on ni u tom po[-]gle[-]du ni[-]je op[-]te[-]re[-]ćen onim pa[-]la[-]nač[-]kim
du[-]hom. Po[-]što je du[-]go ži[-]vio i ra[-]dio i na za[-]pa[-]du kod nje[-]ga se for[-]mi[-]rao
je[-]dan in[-]ter[-]na[-]ci[-]o[-]nal[-]ni, ko[-]smo[-]po[-]lit[-]ski duh, ali, po[-]na[-]vljam, sa ja[-]sno
de[-]fi[-]ni[-]sa[-]nim srp[-]skim nacional[-]nim osje[-]ća[-]njem i za me[-]ne ni[-]je ni[-]ka[-]kvo iz[-]ne[-]na[-]đe[-]nje
nje[-]go[-]va sa[-]da[-]šnja od[-]lu[-]ka, jer sa[-]mo ta[-]ko sna[-]žni, sa[-]mo[-]stal[-]ni du[-]ho[-]vi mo[-]gu
da do[-]no[-]se ta[-]ko krup[-]ne od[-]lu[-]ke – da se u da[-]tom tre[-]nut[-]ku vra[-]te vje[-]ri
svo[-]jih pre[-]da[-]ka. Lju[-]di ko[-]ji ži[-]ve u za[-]bi[-]ti[-]ma, iz[-]lo[-]že[-]ni sva[-]ko[-]vr[-]snim
pri[-]ti[-]sci[-]ma sredi[-]ne u ko[-]joj ži[-]ve, ne mo[-]gu da se od[-]lu[-]če na ta[-]kve ko[-]ra[-]ke.

U je[-]di[-]nom krat[-]kom ko[-]men[-]ta[-]ru za no[-]vi[-]ne, go[-]spo[-]din Mah[-]mut Bu[-]ša[-]tli[-]ja
je po[-]no[-]vio da je to bio njegov lič[-]ni čin i že[-]lja da se vra[-]ti ko[-]ri[-]je[-]ni[-]ma.
On je is[-]pri[-]čao ka[-]ko ga je djed jed[-]nom, još dok je bio mlad i sa[-]svim ne[-]za[-]in[-]te[-]re[-]so[-]van
za te stva[-]ri, upi[-]tao da li zna da je nje[-]go[-]va kr[-]sna sla[-]va Sve[-]ti Ni[-]ko[-]la,
od[-]no[-]sno da je to sla[-]va nje[-]go[-]vih pre[-]da[-]ka Cr[-]no[-]je[-]vi[-]ća:

– Ja sam ta[-]da bio mla[-]di ko[-]mu[-]ni[-]sta i sve to me se ta[-]da ni[-]je mno[-]go do[-]ti[-]ca[-]lo
– ka[-]zao je Bušatlija, na[-]gla[-]ša[-]va[-]ju[-]ći da se ni[-]ka[-]da ni[-]je osje[-]ćao kao mu[-]sli[-]man,
od[-]no[-]sno da su on i nje[-]go[-]vi Bu[-]ša[-]tli[-]je „uvi[-]jek bi[-]li Sr[-]bi sa mu[-]sli[-]man[-]skom
pod[-]lo[-]gom”. On s po[-]no[-]som is[-]ti[-]če da mu je su[-]pru[-]ga Du[-]brav[-]ka pra[-]vo[-]slav[-]ne
vje[-]re, da su mu obje ćer[-]ke kr[-]šte[-]ne u pra[-]vo[-]slav[-]noj cr[-]kvi, a ni da za nje[-]ga
kao mark[-]si[-]stu ni[-]kad ni[-]je bi[-]lo di[-]le[-]me oko et[-]nič[-]kog po[-]ri[-]je[-]kla. On ni
sa[-]da ne kri[-]je da je bio mark[-]si[-]sta, ali sma[-]tra da to ni[-]je ne[-]po[-]mir[-]lji[-]vo
sa vje[-]rom:

– To sam re[-]kao i mi[-]tro[-]po[-]li[-]tu Am[-]fi[-]lo[-]hi[-]ju i be[-]o[-]grad[-]skom nad[-]bi[-]sku[-]pu
Ho[-]če[-]va[-]ru i oni su se sagla[-]si[-]li sa mnom.

Go[-]spo[-]din Bu[-]ša[-]tli[-]ja na[-]gla[-]ša[-]va ta[-]ko[-]đe da će nje[-]go[-]vo no[-]vo, kr[-]šte[-]no
ime bi[-]ti upi[-]sa[-]no sa[-]mo u crkve[-]nim knji[-]ga[-]ma kr[-]šte[-]nih i da on sa[-]da ne[-]će
ra[-]di[-]ti na to[-]me da to mi[-]je[-]nja i u svim lič[-]nim do[-]ku[-]men[-]ti[-]ma i is[-]pra[-]va[-]ma…

Le[-]gen[-]da

Je[-]dan ka[-]tun na pla[-]ni[-]ni Lu[-]ka[-]vi[-]ci zo[-]ve se Ivan-be[-]gov ka[-]tun. Po le[-]gen[-]di,
tu je iz[-]di[-]zao Ivan Crno[-]je[-]vić (je[-]dan tje[-]snac u ko[-]jem je, to[-]bož, bro[-]jao
ov[-]ce, zo[-]ve se i da[-]nas Ivan-be[-]go[-]vo bro[-]ji[-]lo). U sred ka[-]tu[-]na se na[-]la[-]zi
jed[-]na ogrom[-]na sti[-]je[-]na is[-]pod ko[-]je je, po do da[-]nas ži[-]voj pri[-]či jed[-]nog
prolje[-]ća iz[-]mi[-]lje[-]la zmi[-]ja i uvu[-]kla se u ko[-]li[-]jev[-]ku u ko[-]joj su spa[-]va[-]li
Ivan-be[-]go[-]vi si[-]no[-]vi blizanci. Po[-]što ih ni[-]je uje[-]la, nji[-]ho[-]va maj[-]ka je ski[-]nu[-]la
vjen[-]ča[-]nu bur[-]mu s ru[-]ke, sta[-]vi[-]la je zmi[-]ji oko vra[-]ta i pu[-]sti[-]la da se vra[-]ti
pod ka[-]men. Idu[-]ćeg pro[-]lje[-]ća, zmi[-]ja sa bur[-]mom se vra[-]ti[-]la i ujela oba si[-]na,
a Ivan-beg je u znak sje[-]ća[-]nja na sti[-]je[-]ni po[-]sa[-]dio pla[-]nin[-]sku ru[-]žu ko[-]ja i
sa[-]da zele[-]ni i cvje[-]ta.

I to je bio mo[-]tiv za mno[-]ge za[-]pi[-]se, i knji[-]žev[-]na ostva[-]re[-]nja, a ha[-]dži Ra[-]do[-]van
Be[-]ći[-]ro[-]vić je sve to pro[-]tu[-]ma[-]čio kao pred[-]ska[-]za[-]nje po[-]ro[-]dič[-]ne ne[-]sre[-]će:

„I ta ru[-]ža Iva go[-]spo[-]da[-]ra
I dan da[-]nas ra[-]ste i be[-]a[-]ra.
Opo[-]mi[-]nje na pro[-]šlost da[-]le[-]ku,
Na Iva[-]na i ža[-]lost ve[-]li[-]ku.
Da bit ne[-]će vak[-]ta i vi[-]je[-]ka,
Da po[-]mi[-]ri zmi[-]ju i čo[-]vje[-]ka…
Da će Ivan i dr[-]ža[-]va Ze[-]ta,
Ne[-]sta[-]nu[-]ti sa kar[-]te svi[-]je[-]ta.
Iva[-]nu se ta[-]ko i do[-]go[-]di,
On u ku[-]ću cr[-]nu sre[-]ću ro[-]di.
Stan[-]ko ode te se po[-]i[-]sla[-]mi,
Đu[-]ra že[-]na u Mlet[-]ke pre[-]ma[-]mi…
U ta[-]zbi[-]nu u vuč[-]ju ja[-]zbi[-]nu,
Đe je ži[-]vjet si[-]ro[-]ma[-]hu ma[-]na,
A ne gor[-]skom la[-]vu sa bal[-]ka[-]na…

Piše: Budo Simonović

K R A J

Izvor: Dan

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju III

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII