Није мрзео ни своје џелате : Како је сведок нацистичког масакра у Крагујевцу говорио о крвницима

Драгољуб Љубе Јовановић, отишао тихо и достојанствено да опет буде са својим друговима који су давно отишли. О Немцима који су стрељали недужне никада није говорио са мржњом, прича супруга Радмила.

Отишао je и последњи преживели сведок страшног фашистичког злочина и масовних стрељања у Крагујевцу од 19. до 21. октобра 1941. године. Драгољуб Љубе Јовановић, тада седамнаестогодишњак, који је пуком срећом преживео стрељање у Маршићу код Крагујевца, преминуо је у свом дому у 94. години, неколико дана пред 21. октобар, када се обележава сећање на крагујевачке цивилне жртве из Другог светског рата.

Његова супруга Радмила, прича за „Новости“ да је њен супруг Љубе, како су га звали и знали у Крагујевцу, отишао тихо и достојанствено, како је и живео, да опет буде са својим друговима који су давно отишли. Преминуо је 16. октобра и сахрањен у свом родном Илићеву код Крагујевца.

– Отишао је тихо и достојанствено, баш како је и живео. Био је једноставан, скроман, ненаметљив. Волео је добре људе и увек се трудио да помогне. Такав је био мој Љубе – са сузама у очима прича Радмила.

Док пребира по сећањима, са посебном пажњом показујући нам његову слику и одликовања, додаје да су у дивном браку провели пуних 69 година. Борио се вечито за равноправност, за социјалну правду, то је обележило његов живот. То му је била нека мера радости.

– Никада га нисам чула да опсује. Толико је био миран и скроман. Иако је често препричавао та страшна дешавања из октобра 1941. године, никада ни о џелатима, који су га сасекли рафалима, убили многе, није говорио са мржњом. Пуком срећом он је преживео, а дан сећања на жртве крагујевачког октобра славили смо и као његов други рођендан – прича бака Радмила.

Један од ретких који су преживали масовна стрељања у Крагујевцу Драгољуб Јовановић пре неколико година и јавно је испричао како се и шта дешавало ток страшног октобра.

– Била је недеља. Отац и ја смо спремали дрва за зиму. Моја кућа налазила се на крају Мечковца (Илићево), на почетку пута од Крагујевца за Баточину. У једном тренутку видео сам групу Немаца која је стајала иза мојих леђа. Један ме је ударио, викали су „Лос, лос“. Отац их је молио да ме не одведу, али су само одмахнули руком – испричао је пре неколико година деда Драгољуб.

Велику групу људи одвели су према Маршићу и ту су почела стрељања. Драгољуб је погођен са 12 метака, неким чудом остао је жив. Мајка га је пронашла међу лешевима. Успео је да се опорави. Сећања на тај злочин и страшне тренутке никада нису бледела. Чувао их је са посебним пијететом на све оне које су нацисти крвнички убили ни криве ни дужне.

НА ПОСАО ПО ПЛАТУ

Драгољуб Јовановић био је иницијатор оснивања Спомен-музеја „21. октобар“ и први директор. На челу Спомен-музеја био је од 1971. до 1983. године и један од ретких живих сведока масовних стрељања у Крагујевцу и околини.

Прво запослење му је било место учитеља у школи у Драгобраћи код Крагујевца. Волео је те ђаке, каже његова супруга, сваког јутра је са великом радошћу из Крагујевца до Драгобраће пешачио блатњавим путем, али му то ништа није сметало.

СУБНОР

Поносан сам што је у нашем чланству био такав човек. Био је честит, искрен, скроман и надасве племенит – истиче академик Жељко Зиројевић, председник крагујевачког СУБНОР-а,уједно и комшија и дугогодишњи пријатељ Драгољуба Јовановића.

ОДЛИКОВАЊА

Поред многобројних признања, Драгољуб Јовановић одликован је и златном медаљом за заслуге у очувању вредности традиције антифашистичке борбе народа Србије.

– Све чувам са посебном пажњом, то су за мене светиње – каже Радмила.

Аутор: М.Луковић

Извор:Вечерње новости

Везане вијести:

Преминуо посљедњи преживјели стријељања у Крагујевцу

Потресне поруке најближима пре стрељања у Крагујевцу: Збогом, срце, ја данас …

Промовисана руковет о српском страдању у 20. вијеку