„Nije lako biti Srbin u HR, ali nije lako ni Hrvatima“

Zagreb — Pitanje ploče u Jasenovcu na kojoj je natpis „Za dom spremni“, biće rečeno ovih dana, najavljuje Aleksandar Tolnauer, predsednik Saveta za nacionalne manjine.

U razgovoru za Tanjug Tolnauer ističe da širenje antisrpske atmosfere, veličanje NDH, istorijski revizionizam, govor mržnje, satanizacija ćirilice… nikako nisu izraz politike aktuelne hrvatske vlade.

„To je stanje koji proizvodi jedna manja, ali glasna grupa ljudi koji su potomci i sledbenici te politike. Moramo biti realni. Ne bih ja sedeo na ovom mestu, ne bi Srbi imali zastupnike u Saboru, ne bi ih imali Mađari, Italijani, ne bismo imali 5.216 predstavnika nacionalnih manjina u lokalnoj, regionalnoj samoupravi i u Većima – da iza toga stoji hrvatska većina“, rekao je Aleksandar Tolnauer u razgovoru za Tanjug.

Međutim, Tolnauer konstatuje da je, posle uspona prava manjina 2002, kada je donet Ustavni zakon o manjinama, a Hrvatska bila pred vratima EU, marginalizacija manjina u političkom, kulturnom i javnom životu počela ulaskom u EU. To je vrlo jednostavno objasniti, kaže on:

„Sve zemlje koje ulaze u EU će preuzeti obaveze koje proizilaze iz određenih poglavlja. Međutim, kada se uđe u EU, ona više nema moritoring nad tim i svaka zemlja ulaskom u EU dobija apsolutnu nezavisnost nad tim pitanjem“.

Tako su, kako kaže, prava koja su dostignuta, kao i uloga koja je pripala manjinama počeli da se ignorišu, a sredstva za finansiranje kulturnih aktivnosti smanjena za 20 odsto.

Međutim, ostala je pre svega zakonska regulativa o položaju nacionalnih manjina, koja je, po Tolnaurovim rečima, jedna od najboljih u Evropi, kao i rezultati politike integracija pripadnika nacionalnih manjina u politicki, kulturni i javni život i – osam zastupničkih mesta, koja su za njih osigurana u hrvatskom Saboru.

Na pitanje kako on vidi upozorenja srpskih predstavnika iz Hrvatske o veoma teškom položaju Srba u Hrvatskoj, o nemogućnosti da ostvare prava koja im po zakonu pripadaju, Tolnauer kaže da problemi „načelno stoje“, ali da se mora gledati i iz koje perspektive se gledaju.

Srpska nacionalna manjina ima svoje stranke i to je legitimno i dobro za demokratiju.

„One artikulišu neka pitanja koja možda na neki način nisu samo vezana za manjinska pitanja, nego su politička. To su pitanja izbeglica, povratka, imovine… Neka pitanja su možda prenaglašena, kao na primer ona koja se tiču, recimo, asimilacionih procesa. Vi morate znati da kada se svakih deset godina radi popis stanovništva, ne samo u Hrvatskoj, nego bilo gde, broj manjina uvek opadne za dva do 2,6 odsto“, kaže Tolnauer.

On navodi da su posle rata neki Srbi menjali imena i prezimena, možda i veroispovest , ali da danas, sigurno, nema potrebe za tim. „Danas su vremena takva da se iseljava i većinsko stanovništvo i onda sve to skupa smanjuje broj, ne samo pripadnika manjina, nego i pripadnika većine. Po statističkim podacima, iz Hrvatske se iselilo oko 100.000 mladih ljudi.“

Na pitanje da li – uzimajući u obzir sve probleme koji su zajednički za Srbe i Hrvate danas u Hrvatskoj, gde je povećan govor mržnje, naročito u medijima, gde se napadi na Srbe ne procesuiraju, pravo na ćirilicu ne primenjuje, sredine u kojima žive su potpuno zapostavljene, Srbi teško dobijaju posao…- ipak nije lako biti Srbin u Hrvatskoj, Tolnauer kaže:

„Manjinsko pitanje nigde nije lako, niti će biti. Ne samo iz perspektive etnikuma i iz perspektive naše nesretne istorije i ‘viška prošlosti’, koja se ovde zlorabi kako i koliko kome treba. Nije lako i nije mi cilj da relativiziram stvari, ali nije danas lako biti, u ovim uslovima u kojima živimo, ni građanin vlastite zemlje“.

Izvor: B92

Vezane vijesti:

Srbi u Hrvatskoj – Ni na nebu ni na zemlji | Jadovno 1941.

Ratko Dmitrović: U Hrvatskoj se još samo političari javno …

Hrvati ne žele da završe rat protiv Srba | Jadovno 1941.