Загреб — Питање плоче у Јасеновцу на којој је натпис „За дом спремни“, биће речено ових дана, најављује Александар Толнауер, председник Савета за националне мањине.
У разговору за Тањуг Толнауер истиче да ширење антисрпске атмосфере, величање НДХ, историјски ревизионизам, говор мржње, сатанизација ћирилице… никако нису израз политике актуелне хрватске владе.
„То је стање који производи једна мања, али гласна група људи који су потомци и следбеници те политике. Морамо бити реални. Не бих ја седео на овом месту, не би Срби имали заступнике у Сабору, не би их имали Мађари, Италијани, не бисмо имали 5.216 представника националних мањина у локалној, регионалној самоуправи и у Већима – да иза тога стоји хрватска већина“, рекао је Александар Толнауер у разговору за Тањуг.
Међутим, Толнауер констатује да је, после успона права мањина 2002, када је донет Уставни закон о мањинама, а Хрватска била пред вратима ЕУ, маргинализација мањина у политичком, културном и јавном животу почела уласком у ЕУ. То је врло једноставно објаснити, каже он:
„Све земље које улазе у ЕУ ће преузети обавезе које произилазе из одређених поглавља. Међутим, када се уђе у ЕУ, она више нема мориторинг над тим и свака земља уласком у ЕУ добија апсолутну независност над тим питањем“.
Тако су, како каже, права која су достигнута, као и улога која је припала мањинама почели да се игноришу, а средства за финансирање културних активности смањена за 20 одсто.
Међутим, остала је пре свега законска регулатива о положају националних мањина, која је, по Толнауровим речима, једна од најбољих у Европи, као и резултати политике интеграција припадника националних мањина у политицки, културни и јавни живот и – осам заступничких места, која су за њих осигурана у хрватском Сабору.
На питање како он види упозорења српских представника из Хрватске о веома тешком положају Срба у Хрватској, о немогућности да остваре права која им по закону припадају, Толнауер каже да проблеми „начелно стоје“, али да се мора гледати и из које перспективе се гледају.
Српска национална мањина има своје странке и то је легитимно и добро за демократију.
„Оне артикулишу нека питања која можда на неки начин нису само везана за мањинска питања, него су политичка. То су питања избеглица, повратка, имовине… Нека питања су можда пренаглашена, као на пример она која се тичу, рецимо, асимилационих процеса. Ви морате знати да када се сваких десет година ради попис становништва, не само у Хрватској, него било где, број мањина увек опадне за два до 2,6 одсто“, каже Толнауер.
Он наводи да су после рата неки Срби мењали имена и презимена, можда и вероисповест , али да данас, сигурно, нема потребе за тим. „Данас су времена таква да се исељава и већинско становништво и онда све то скупа смањује број, не само припадника мањина, него и припадника већине. По статистичким подацима, из Хрватске се иселило око 100.000 младих људи.“
На питање да ли – узимајући у обзир све проблеме који су заједнички за Србе и Хрвате данас у Хрватској, где је повећан говор мржње, нарочито у медијима, где се напади на Србе не процесуирају, право на ћирилицу не примењује, средине у којима живе су потпуно запостављене, Срби тешко добијају посао…- ипак није лако бити Србин у Хрватској, Толнауер каже:
„Мањинско питање нигде није лако, нити ће бити. Не само из перспективе етникума и из перспективе наше несретне историје и ‘вишка прошлости’, која се овде злораби како и колико коме треба. Није лако и није ми циљ да релативизирам ствари, али није данас лако бити, у овим условима у којима живимо, ни грађанин властите земље“.
Извор: Б92
Везане вијести:
Срби у Хрватској – Ни на небу ни на земљи | Јадовно 1941.