Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
VUKOVAR, Donji Tavankut – Predsednik vlade u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović potpisali su danas u Subotici Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koja sadrži šest tačaka.
Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina – srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.
To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.
U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.
U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.
Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.
Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.
Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.
Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.
Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici.
| Vučić: Odnosi Hrvatske i Srbije su kičma za dobre odnose u celom regionu |
|
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su odnosi Hrvatske i Srbije kičma za dobre odnose u celom regionu, ali i od velike važnosti za Evropsku uniju. On je nakon potpisivanja Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanja otvorenih pitanja s predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitanović u Subotici kazao da je današnji sastanak dokaz da obe strane žele da unaprede odnose. „Mnogo toga želimo da uradimo i hrvatska strana je čula čime su sve Srbi u Hrvatskoj nezadovoljni, a mi čime su Hrvati u Srbiji. Bilo je reči o tome šta sve treba da uradimo. Bavili smo se i suštinskim stvarima“, rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, s Hrvatskom će se razgovarati i o graničnim linijama i dodao da, ako se to ne reši u bilateralnim razgovorima, to će se rešavati pred međunarodnim institucijama. „Mi ne pretendujemo ni na čiju teritoriju“, rekao je Vučić. Vučić je ocenio i da su razgovori bili konstruktivni i teški, kao i da će se u budućnosti truditi da kroz dijalog reše sve probleme i ne ostavljaju ih budućim generacijama. Grabar Kitarović: Deklaracijom smo se lično obavezali na rešavanje otvorenih pitanja Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas u Subotici da su se ona i mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar Vučić potpisivanjem Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja lično obavezali da će učiniti sve što je u njihovoj moći da se konačno krene ka konkretnom rešavanju tih pitanja i da se okrene budućnosti. Grabar Kitarovićeva je rekla i da se lično obavezuje da će učiniti sve kako bi se unapredio položaj srpske manjine u Hrvatskoj i kako bi se na lokalnom nivou rešila „konkretna pitanja s kojima se ljudi svakodnevno suočavaju, a koja njima život znače“. Današnji susret s Vučićem, prema njenim rečima, planiran je nekoliko meseci i nije organizovan, jer je to od njih neko tražio, nego zato što su oni tako odlučili. „Želeli smo sadržajan susret koji će uroditi konkretnim koracima prema budućnosti u smislu rešavanja pitanja koja opterećuju naše odnose već duži niz godina“, rekla je Grabar Kitarovićeva na zajedničkoj konferenciji za novinare. Hrvatska predsednica je izrazila zadovoljstvo što su danas imali priliku da se upoznaju s problemima i izazovima s kojima se susreću srpska zajednica u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji, primetivši da je do sada učinjeno vrlo malo u rešavanju otvorenih pitanja. „Zahvaljujem Vučiću što se na današnjem susretu s Hrvatima u Srbiji obavezao učiniti konkretne korake ka rešavanju mnogih pitanja koja ih opterećuju“, rekla je Kolinda Grabar Kitarović, ocenivši da su mnogi problemi srpske i hrvatske manjine u dve zemlje bili posledica nedostatka komunikacije. |
Vučić ne podržava ekonomski neisplative medije
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će država nastojati da obezbedi sredstva i garancije da nacionalne manjine u Srbiji nastave da se informišu na maternjem jeziku i neguju svoju kulturu, ali da, kada je reč o Radiju Subotica, neće podržavati nešto što je, kako je rekao, ekonomski neisplativo.
Premijer je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li je u planu izmena Zakona o informisanju po kojem je država morala da se povuče iz vlasništva u medijima pošto je, kako je konstatovao novinar, Radio Subotica pred gašenjem, a jedina u Vojvodini pravi program na četiri jezika nacionalnih manjina.
„Razgovarao sam danas sa zaposlenima u Radiju Subotica. Nisam za podržavanje nečega što ekonomski ne može da opstane. Bolje je da damo novac za zakup termina, nego da izdržavamo nešto što je ekonomski nemoguće, rekao je Vučić.
Važno je, kazao je, da Hrvati u Srbiji budu informisani i da neguju svoju kulturu, i dodao da će Srbija gledati da nađe način kako to da reši preko lokalnih medija u Subotici.
Kada je reč o Zakonu, premijer je podsetio da je donet u skladu sa mišljenjem Evropske komisije i Venecijanskim komitetom koji su tražili, podsetio je, da se sprovede privatizacija medija u Srbiji.
„Mi ćemo pokušati da obezbedimo garancije i za učenje jezika, ali i za informisanje na jeziku svake nacionalne manjine. Tu nema spora i spreman sam da sa predstavnicima hrvatske manjine o tome razgovaram svaki put, svakog dana, poručio je Vučić.
Susret na mostu kod Erduta
Mandatar za sastav nove vlade Aleksandrar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović susreli su se danas na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, na graničnom prelazu Bogojevo – Erdut, posle čega su obišli rodnu kuću Milutina Milankovića gde su mu otkrili bistu. Nakon razgovora sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, Vučić i Grabar Kitarović su posetili Donji Tavankut kod Subotice, u kojem većinsko stanovništvo čine Bunjevci i Hrvati.
Današnji susret i potpisana deklaracija ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.
Vučić i Grabar Kitarović su obišli rodnu kuću čuvenog srpskog naučnika Milutina Milankovića u Dalju, razgledali su stalnu postavku, upisali se u knjigu utisaka, te razgledali modele Milankovićevog planetarija.
„Posebna mi je čast i zadovoljstvo da budem ovde sa Aleksandrom Vučićem, kako bismo podvukli važnost i bogatstvo naših manjina“, napisala je hrvatska predsednica koja je navela da je Milanković bio veliki i cenjeni naučnik srpskog porekla i hrvatske domovine.
Vučić je napisao da je Milanković bio mostograditelj, da je pravio mostove u realnosti, ali i u duhovnom smislu i dodao da se nada „da ćemo pod okriljem njegovog doma, uz prisustvo hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović izgraditi bolje donose između Srbije i Hrvatske, srpskog i hrvatskog naroda“.
Sa predstavnicima srpske manjine u Dalju
Vučić i Grabar Kitarović su potom svečano otkrili bistu Milankovića, i sastali se sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.
Razgovor u rodnoj kući Milutina Milankovića trajao je duže od jednog sata. U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Poseta Donjem Tavankutu
Predsednik vlade Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su danas Donji Tavankut, mesto kod Subotice, u kojem većinsko stanovništvo čine Hrvati i Bunjevci.
Vučić i Grabar Kitarović dočekani su aplauzom, a potom su obišli galeriju Prve kolonije naive u tehnici slame i prisustvovali umetničkom programu kulturno-umetničkog društva HGU „Festival bunjevačkih pisama“ i pevačke grupe „Kraljice Bodroga“.
Meštani: I do sada smo se dobro slagali, poseta veliki plus
Dolazak Vučića i Grabar Kitarović naišao je na oduševljenje meštana Donjeg Tavankuta, koji smatraju da je to istorijska poseta koja će pomoći boljem suživotu svih zajednica na tom prostoru.
Kako je reporteru Tanjuga rekla meštanka Marija Simić, poseta mnogo znači za unapređenje odnosa, ali i za život mladih u tom mestu.
„Ovo je istorijski dan jer deklaracija (o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske) znači pružanje ruke prijateljstva za sve nas i to znači lepšu budućnost za naše selo i našu manjinu“, rekla je Simić.
Njena sugrađanka Đula Kopilović smatra da dolazak dvoje visokih državnika znači mnogo za meštane Donjeg Tavankuta, koji su se i do sada dobro slagali i da je to „veliki plus“.
Antun Nerković poručuje da poseta dvoje državnika predstavlja podršku ostanku nacionalnih manjina na tlu Srbije.
Ipak je istakao da je hrvatskoj zajednici potrebna veća zastupljenost u državnim organima. Kako je rekao, nije optimista da će poseta hrvatske predsednice to promeniti.
„Ta poseta neće imati uticaj jer rukovodstvo DSHV-a mi ne uliva nadu“, rekao je Merković.
Kako je predviđeno, Vučić i Grabar Kitarović će u prostorijama hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Matija Gubec“ održati sastanak sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, a zatim nastaviti u Suboticu gde je planirano da potpišu Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.
Ovo je prva poseta hrvatske predsednice Srbiji i ona nije zvanična, već ima radni karakter.
***
FBR KOMENTAR:
S OBZIROM NA TO DA SE NIJEDNOM REČJU NE POMINjU DECENIJSKI PROBLEMI SRBA SA HRVATIMA, GENOCID I ETNIČKO ČIŠĆENjE SRBA SA VEKOVNIH PROSTORA OD STRANE HRVATA OVAJ SUSRET NIŠTA DOBRO ZA SRBE NEĆE DONETI, OSIM MOGUĆEG „LOVA NA SRBE“ KAO ŠTO SE TO DESILO POSLE POTPISIVANjA „SPORAZUMA O SARADNjI SA IZETBEGOVIĆEM“…
– Biljana Diković
***
KOMENTAR SA FEJSBUKA
Nenad Uzelac: O DANAŠNjOJ DEKLARACIJI SA HRVATSKOM
Zašto danas? Ne verujem u slučajnosti u politici.
„Koliko košta ta vaša srpska krv? Koliko košta Kajmakčalan? Da platimo – pa da budemo mirni!“ – Pavle Radić, sinovac Stjepana Ustaše Radića, izgovorio je ove reči na Skupštini Kraljevine Jugoslavije 1928. godine. Srpski radikal, Puniša Račić, braneći čast srpskoga naroda i preko milion žrtava palih za slobodu I hrvatskoga naroda dok su njegovi predstavnici klali Srbe po Mačvi, zahtevao je momentalno izvinjenje od Hrvata u Skupštini. Nije ga dobio, pucao je.
Politika, sama po sebi, jeste jedna velika laž u kojoj se svi lažu, tako se i mi lažemo sa Hrvatima već dugo vreme besmislenim deklaracijama i dogovorima. Istorija nam je pokazala da su njima takvi sporazumi i dogovori služili samo za kupovinu vremena i čekanje prilike za novi udar. Ovo je samo odlaganje tih novih udara i novih sukoba. Današnja Deklaracija samo odlaže nove sukobe i služi da lažemo jedni druge i dalje da možemo živeti u dobrim odnosima.
Ovo se zove „politika svilenog gajtana“. Glumim da želim da budem dobar sa tobom, a iza leđa ti spremam svileni gajtan. Tako je radio i, na današnji dan, ubijeni Stjepan Radić, koji je glumio umerenog političara dobrog sa Srbima, a davao zakletve na grobovima Eugena Kvaternika i Ante Starčevića, dva ideologa ustašstva. Tako radi i Kolinda, glumi da je dobra sa nama, kao i svi prethodni hrvatski političari, a veliča Franju Tuđmana koji je otvoreni naslednik ustaškog pokreta i kojeg je veličao u svojoj knjizi „Bespuća povijesne zbilje“ gde je rekao „da je NDH izraz istorijskih težnji hrvatskoga naroda“.
Da bi se ovo odlaganje sukoba pretvorilo u konačni, možda, mogući, mir hrvatski političari moraju da se odreknu ustaštva, priznaju Kristalnu noć 1902, klanja po Mačvi u Prvom svetskom ratu, genocid u Drugom svetskom ratu i etničko čišćenje u poslednjem ratu koje je potvrdio Franjo Tuđman svojom izjavom „da je Hrvatska mogla dobiti nezavisnost bez rata, ali ona ne bi bila etnički čista od Srba“. Dok su Srbi pokušavali da spasu Jugoslaviju da bi spasili, po međunarodnom pravu priznate države, da svi Srbi ostanu u jednoj državi, Hrvati su se spremali za „konačno rešenje“ srpskog pitanja kojeg su rešavali celi 20. vek. Jedino su Srbi, ovce, verovali iskreno u bratstvo i jedinstvo, a svi drugi, kako su to priznali Slovenac Anton Korošec i Hrvat Miroslav Krleža gledali su jugoslaviju kao „prelazno rešenje“, odnosno, „zlatnu kobilu koju su im Srbi dali, a istim tim Srbima vratiće ragu“. I tako je bilo, jer su Srbi verovali u gluposti dok su oni čekali priliku da ustašluk realizuju. Imamo i mi Srbi svojih zločinaca u prošlom ratu, ali neuporedivo sa genocidom celog 20. veka od strane njih.
Sve je ovo jedno veliko laganje, a Hrvatska nam je to kroz istoriju pokazala da dobro radi. Ovamo pomirenje, a u Evropskom parlamentu izložba o Stepincu. Ne ide.
Ne padajmo na jezuitsku lukavost.
Izvor: FBR
