fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

НЕСТАЛИ

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/savo_strbac_1.jpg

На интернетскоj страници Министарства бранитеља Владе РХ – Управе за заточене и нестале ових дана се поjавио летак са позивом грађанима да помогну у расвjетљавању судбине несталих особа, са навођењем организациjа и институциjа коjе га подржаваjу а то су: Предсjедник РХ, Савез удруга обитељи заточених и несталих хрватских бранитеља, Удружење српских породица убиjених и погинулих, несталих, насилно одведених особа „Против заборава“, Самостална демократска српска странка (СДСС), Католичка црква у Хрватскоj, Српска православна црква. На летку се налази и цитат из саопштења са сусрета патриjарха Српске православне Цркве Иринеjа (Гавриловића) са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем:

“….бискупи двиjу цркава упућуjу позив одговорнима у политичкоме и друштвеноме животу, али и свакому човjеку коjи има нека сазнања о jош увиjек непронађеним особама, несталима у ратним страдањима деведесетих година прошлога стољећа, да помогну у њихову проналажењу или у информирању о њиховим гробовима. То jе изниман чин људскости и помоћи обитељима коjе не престаjу живjети своjу бол, неки и више од два десетљећа. Свима коjи тугуjу и трпе бискупи изражаваjу не само жаљење него и своjу људску близину, и кршћанску солидарност и суосjећање.”

 

На летку се наводи и броjка од 1761 особе чиjа jе судбина, и седамнаест година по завршетку рата, непозната, те сви контакти на коjе грађани могу послати информациjе коjе могу доприниjети рjешавању судбине несталих као и констатациjа: „Процес тражења несталих особа у РХ проводи се неовисно о пориjеклу, народности, вjероисповиjести или било коjоj другоj припадности“.
Изгледу и садржаjу плаката са техничке стране немам приговора као што га немам ни према цитираном диjелу саопштења црквених великодостоjанственика.
Плакат jе очито упућен српскоj популациjи у Хрватскоj, нашто упућуjе и Трибина о несталима коjа jе непосредно по састанку црквених великодостоjанственика обиjу цркава одржан у Негославцима, гдjе живе углавном Срби.
Сличних позива и телефона за анонимне приjаве било jе и до сада. Немам ни сада, као што нисам имао ни до сада, ништа против да грађани доjављуjу информациjе о несталима хрватскоj страни.

 

Моjе примjедбе иди у правцу неких података и констатациjа изнесених у овом летку -позиву:
Броjем несталих хрватска страна манипулише и сада као што jе манипулисала свих предходних година. Наиме, према Веритасовим подацима, броj несталих Срба jе jош увиjек већи од 2000, дакле већи и од укупне броjке несталих наведене на плакату. Истина на плакату ниjе ни наведен национални састав несталих, али ми коjи радимо на овоj проблематици врло добро знамо да хрватска страна трага за око 1000 „своjих“ (у приговору РХ поднесеном на Контратужбу РС пред МСП наводи се броj од 1024 несталих лица на хрватскоj страни), што значи да су остали „наши“. Хрватски званичници ову броjку понављаjу у свим приликама, упркос података изнесених и у Књизи несталих на подручjу РХ, иза коjе стоjи Међународни комитет Црвеног крста, коjа садржи, уз све недостатке, и „извjештаjе о смрти“ за преко 450 особа за чиjим посмртним остацима трагаjу њихове породице, а међу коjима су углавном Срби.
По нама, Србима, и нема суштинске разлике између категориjа „несталих“ и „извjештаjа о смрти“ из простог разлога што jе циљ да се пронађу посмртни остаци и jедних и других и предаjу њиховим породицама ради сахране и коначног рjешења потраге за њима.
Зашто међу подржаваоцима позива нису наведене организациjе и институциjе као што су Комисиjа за нестала лица РС, ДИЦ „Веритас“, Удружење породица несталих Краjишника и Удружење породица несталих и насилно одведених лица из Вуковара коjе се истински баве проблематиком несталих Срба на подручjу Хрватске и коjи свих седамнаест поратних година воде „жестоку битку“ са хрватском страном, али и са међународном заjедницом, о несталим Србима на том подручjу.
Свака част СПЦ, али проблемом несталих нису се систематски до сада никада бавили што доказуjе и чињеница да се никада нису поjављивали (истине ради нико их ниjе ни звао) на састанцима на коjима се „водила битка за нестале“.

 

Ко jе уопште организациjа „Против заборава“? На њиховоj веома скромноj интернетскоj страници

(http://www.nozaboravu.blogspot.com/) стоjе подаци да су оснивачку скупштину одржали 23. новембра 2010. (већ сутрадан jе предсjедницу Удружења примио у Загребу Борис Тадић, тадашњи предсjедник Републике Србиjе), регистровани 18. jануара 2011. такође у Загребу, а у извjештаjу за 2011.пише да им jе буџет за ту годину износио 3.000 куна (око 400 Еура), од чега jе тек половина потрошена за гориво и да jе таjник Удружења „отпочео формирање датотеке“ (а шта би друго и могао са толиким парама). На њиховом саjту налази се и комплетан садржаj уводно цитираног плаката – позива.

 

Очито да Хрватима требаjу нови партнери са српске стране коjи неће „зановиjетати“ и тражити више него су им Хрвати спремни признати и понудити, наjвише због неупућености у ову веома са хуманитарног тешку а са кривичноправног и историjског аспекта осjетљиву материjу.
У позиву се наводи и ово: „ако се ради о новим информациjама о мjестима несталих и поjединачних гробница, чим буде могуће започети ће се са теренским истраживањима“.
А jа питам ауторе позива, а шта jе са старим информациjама о регистрованим заjедничким (групним) и поjединачним гробницама за коjе се тврди или предпоставља да криjу посмртне остатке особа српске националности, каквих jе, према Веритасовим сазнањима и истраживањима, jош преко петстотина, а према хрватским око двjестапедесет.
А велика већина Срба, без обзира гдjе се тренутно налазе, знаjу да хрватска страна без правог разлога и унедоглед отеже ексхумациjе тих регистрованих (познатих) мjеста укопа искључиво посмртних остатака српских жртава, па им и оваj позив, као и сви раниjи, звуче и лицемjерно и неувjерљиво.
Истине ради, треба рећи и то да министар бранитеља у новоj хрватскоj Влади, господин Матић, миjења досадашњу праксу свих предходних хрватских и влада и министара, коjи су потпуно медиjски игнорисали српске жртве, тако што се поjавио на посљедње двиjе идентификациjе и jавно признао да се ради о српским жртвама устврдивши да његова влада неће правити разлику између „наших и њихових“ жртава. Можда министар Матић и мисли то што говори, али управо због понашања његових предходника, треба се jош пуно више потрудити да му Срби и повjеруjу.

 

Наиме, ако би хрватска страна у неком разумном времену ексхумирала позната мjеста укопа српских жртава и мало брже радила идентификациjе до сада ексхумираних српских жртава (тренутно их jе око 370), вjеруjем да би се оваквим позивима хрватске стране jавили многи од оних коjи евентуално располажу информациjама о несталим особама. Под садашњим условима, Срби коjи живе у и ван Хрватске, у увjерењу да хрватска страна ни њихове мртве jош не третира равноправно са своjима, тешко да ће им, без обзира ко их подржавао, достављати расположиве информациjе.

 

Београд,
20.07.2012. године

Саво Штрбац

 

Извор: Веритас

 

Везане виjести:

ШТРБАЦ: ДОКАЗАЋЕМО ДА ЈЕ НАД СРБИМА ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД

Штрбац: Робиjа чека и Туђмановог сина

Штрбац против повлачења тужби

 

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: