Нестали, политичко или хуманитарно питање

На фебруарском сусрету председника Србије А. Вучића и председнице Хрватске К. Грабар Китаровић, доминирало је питање несталих особа у рату деведесетих, што доказује и присуство шефова комисија и представника удружења породица несталих обеју држава.

И током ранијих сусрета шефова ових држава или влада овом питању придаван је велики значај, али када год се спомињао број несталих Срба, са хрватске стране је долазило до оспоравања и изнесених бројки и спискова. А најбурније полемике изазвала је изјава А. Вучића да на списковима несталих има више Срба него Хрвата, коју је, као премијер Србије, након састанка са тада тек инаугурисаном садашњом хрватском предсједницом, дао у Загребу у фебруару 2015, које су се могле чути пре, у току и након овог њиховог најновијег сусрета.

Тако су скоро сви хрватски медији износили број од тренутно 1.945 несталих особа на подручју Хрватске из рата деведесетих, међу којима је од 814 до 900 особа српске народности. И сви су се позивали на Управу за заточене и нестале, која делује при хрватском Министарству за бранитеље. И заиста на њеном сајту  стоји да је  још  увек “непозната судбина 1.526 особа те место укопа посмртних остатака 419 смртно страдалих особа”. А она се позива на четврто издање „Књиге несталих“ “која садржи ажурирани попис особа несталих на подручју РХ и отворених захтјева за тражење посмртних остатака, са стањем од 1. маја 2015. године”.

Ова књига је настала у сарадњи Управе за заточене и нестале Министарства бранитеља и Хрватског Црвеног крижа, уз проверу и сагласност Црвеног крста Србије, те Комисије Владе Републике Србије за нестала лица и у консултацији с Међународним одбором Црвеног крста. Она садржи два одвојена пописа: први са 1.716 особа несталих на подручју РХ и други са 422 особе за које се зна да су смртно страдале, али није познато где су њихови посмртни остаци, што укупно чини 2.138 нерешених случајева. Садашња разлика у бројкама између те књиге и Управе је у чињеници да је у међувремену један број идентификован са оба списка и на обе стране.

Раније је хрватска страна, у број несталих рачунала само оне за које је отворен захтев за тражење, а не и оне за које је поднесен захтев за тражење посмртних остатака, мада међу њима, с позиције српске стране, нема суштинске разлике, из простог разлога што је циљ да се пронађу посмртни остаци и једних и других и предају њиховим породицама ради сахране и коначног решења потраге.

Пошто у књизи није наведена национална, војна и државна припадност пописаних особа, “Веритас” је извршио упоредну анализу и овог четвртог (као и претходних) издања са “Веритасовом” евиденцијом, на којој се у време анализе (јун 2016) налазило 1.859 особа и са списком несталих, који је Хрватска у децембру 2010. доставила МСП уз свој одговор на контратужбу Србије у спору по узајамним тужбама о геноциду, на којем се налазило укупно 1.024 особе, и дошао до следећих резултата: са “Веритасове” евиденције 974 особе налазило у тој књизи, а 882 није; са хрватског списка у књизи се налазило 839 особа, а 215 није; 56 имена из оба пописа у књизи налазила су се и на хрватском списку и на “Веритасовој” евиденцији; 365 имена из оба пописа у књизи није било ни на хрватском списку ни на “Веритасовој” евиденцији.

Још не знам чија су тражења тих 365 особа које се налазе у књизи, а нема их ни на хрватском списку ни на “Веритасовој” евиденцији, али знам да се оне 882 особе  са “Веритасовог” списка несталих нису нашле у књизи зато што чланови њихових породица код надлежног Црвеног крста (националних или међународног) нису отворили захтеве за тражење, што је био услов за улазак у књигу.

Та књига ни у време објављивања није садржавала ажурирани попис свих особа несталих на подручју РХ. Наиме, још 2013, српска комисија је и хрватској страни и осталим субјектима на изради целовитог списка несталих предала додатни списак од 685 особа које нису ушле ни у предходна, ни у четврто издање „Књиге несталих“, а пето, иако је било најављено, још није ни штампано.

Тренутно се на „Веритасовом“ списку несталих налази 1.811  особа (1.293 цивила и 499 жена), српске националност која су нестала у периоду 1991–1998. на подручју Хрватске (1.756) и БиХ (55).

Предстојећи састанци представника породица несталих са шефовима држава и комисија за нестале особе су прилика и да се актуализује објављивање ажурираног пописа несталих са обе стране, уз уважавање спискова владиних и невладиних институција и организација.

Саво Штрбац

Извор: Политика, 20.фебруар 2018, штампано издање

Везане вијести:

22 године од погрома Срба у „Олуји“: Памтимо збегове и јаме …

Убијање Срба у Сиску 1991-1992 године | Јадовно 1941.

О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути