„Јерменска зграда” у центру срушена због изградње стамбено-пословног комплекса
Нови Сад – Да би се простор на углу Булевара Михајла Пупина и Народних хероја ослободио за изградњу стамбено-пословног комплекса, којим ће доминирати солитер од 13 спратова, протеклих дана срушена је „јерменска зграда”, подигнута пред Први светски рат у центру Новог Сада
Историчарка уметности Донка Станчић каже за „Политику” да је та двоспратница била изграђена 1910–1911. године за потребе јерменске заједнице, подсећајући да се у близини налазила и јерменска црква, која је срушена када је шездесетих година прошлог века пробијан булевар.
„Сада се поставља питање морала овог града, који је дозволио да се уклањају и последњи трагови Јермена у Новом Саду”, каже Станчићева.
У Заводу за заштиту споменика културе града Новог Сада „Политици” је речено да ће фасада зграде бити реконструисана и на тај начин сачувана.
„Зграда на углу улица Народних хероја и Булевара Михајла Пупина налазила се под претходном заштитом, али није била утврђена као културно добро”, наводе у заводу, напомињући да се та установа бави истраживањем градитељског наслеђа на територији своје надлежности, уколико неки градитељски објекат или целина има архитектонске или историјске вредности и на основу Закона о културним добрима ужива претходну заштиту.
Посета почасног конзула Јерменије
Градоначелник Милош Вучевић рекао је јуче, у сусрету са почасним конзулом Јерменије у Србији Предрагом Томићем, да ниједан споменик културе у Новом Саду неће бити уништен нити оштећен. Вучевић је казао да ће споменик јерменској породици Ченази након рестаурације бити постављен на истом локалитету и да ће бити боље обележен и доступан свима.„Поред споменика желимо да поставимо јарболе пријатељства, али и да националном орнаментиком Јермена обележимо обрисе некадашње јерменске цркве”, казао је градоначелник, из чијег кабинета је саопштено и да се почасни конзул Томић захвалио граду на „настојањима да се сачува сећање на присуство Јермена у Новом Саду”.Томић је јуче обишао и градилиште у улици Народних хероја.
„За реконструкцију фасаде одливци су израђени уз контролу конзерваторског надзора, у материјалу који у потпуности одговара оригиналу – вештачком камену. Урађен је и пројекат фасаде на који је завод дао сагласност. Реконструисана фасада ће бити инкорпорирана у новопројектовани објекат”, објашњава се у одговору нашем листу.
Због изградње стамбено-пословног комплекса, које је приватни инвеститор „Галенс” недавно започео уз велико негодовање дела урбаниста и политичке јавности, измештен је споменик јерменској породици Ченази. Та породица је финансирала изградњу јерменске цркве и у њој била сахрањена.
Споменик Ченазијима има статус споменика културе, а у заводу тврде да је био у врло лошем стању које је захтевало опсежне конзерваторске радове.
„Радови нису могли бити изведени на лицу места, те је демонтиран уз конзерваторски надзор завода. Тренутно се споменик налази у конзерваторској радионици”, наводе у Заводу за заштиту споменика културе.
Будућа локација споменика, како кажу, биће утврђена у сарадњи са ЈП „Урбанизам”, уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе и Јерменске заједнице, а мерама заштите споменика прописано је да се он налази на јавној површини.
Председници Друштва српско-јерменског пријатељства Лејли Хакобјан из Новог Сада није познато да је споменик породици Ченази у лошем стању и да је пренет у конзерваторску радионицу. Лепо је, каже она, што обећавају да ће и од Јерменске заједнице тражити сагласност за будућу локацију, али обећања је било и раније.
„Обећавали су нам у градској власти и ранијих година да ће се наћи локација за градњу јерменске цркве, па ништа од тога није било. Обећавали су и да ћемо добити стан како би јерменска заједница могла да се окупља, али ни од тога нема ништа”, навела је за „Политику” Лејла Хакобјан.
Аутор: С. Ковачевић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Џејмс Ридел: Еп о геноциду над Јерменима
УБИСТВО ЈЕРМЕНА „ПРВИ ГЕНОЦИД У 20. ВИЈЕКУ“
СРБИЈА РАЗУМИЈЕ ЈЕРМЕНЕ, ЈЕР СУ И СРБИ БИЛИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА