Umesto sna o američkom standardu, velikim platama i penzijama i dobrim kolima, dobili su kapitalizam zasnovan na neoliberalizmu, pljačkaškoj privatizaciji i uništavanju svih duhovnih vrednosti
Narodi koji su devedesetih godina živeli iza „gvozdene zavese“ imali su velika očekivanja od demokratizacije, koja je počela padom Berlinskog zida. Umesto sna o američkom standardu, velikim platama i penzijama i dobrim kolima, dobili su kapitalizam zasnovan na neoliberalizmu, pljačkaškoj privatizaciji i uništavanju svih duhovnih vrednosti. To je dovelo do uništenja privrede, miliona nezaposlenih i gubljenja socijalnih prava tipičnih za socijalizam.
Umesto garantovanog prava na rad, besplatnog školovanja i lečenja dobili su pravo da kritikuju i psuju vladu, kao nezaposlena masa obespravljenih ljudi. Umesto raja nastupio je kapitalistički pakao, u kom je trebalo preživeti sa pet dolara mesečno (koliko radnik na Zapadu zaradi za petnaest minuta), a trostruki doktori nauka vozili su taksi da bi preživeli.
Profesionalne ubice država, koje su poslate u Rusiju da bi je „demokratizovale“, zapravo kolonizovale, uspešno su završile posao. Rusija je, za vreme Jeljcina, bačena na kolena, a ruskom oligarhu Mihailu Hodorkovskom obećano je da će biti postavljen za predsednika Rusije ukoliko ustupi polovinu ruskih rezervi nafte američkoj kompaniji „Teksako“.
Da se na političkoj sceni nije pojavio Putin, Rusija bi za par godina bila pretvorena u američku koloniju. Zato su neopisivi bes i mržnja prema Vladimiru Putinu, koje ispoljavaju američki „jastrebovi“, koji danas pokušavaju da spreče Trampa da ostvari bilo kakav kontakt i saradnju sa Rusijom.
Putin je zatekao Rusiju opljačkanu, poniženu i na kolenima. Ruski BDP 1999. iznosio je 195, a 2013. bio je 2.513 milijardi dolara. BDP po glavi stanovnika u istom razdoblju porastao je deset puta. Devizne rezerve iznosile su 12,6 milijardi, a 2013. 511 milijardi dolara. Prosečne plate povećane su 18,5 puta, a penzije 14 puta.
Danas se nastavlja sa politikom opkoljavanja Rusije i širenja propagande o „ruskoj agresiji“. Gomilaju se tenkovi i rakete na ruskoj granici, a u Crnom moru se izvode manevri. Onima koji se rukovode izjavom Madlen Olbrajt da Rusiji treba oduzeti polovinu teritorije očigledno se žuri da se vrate u praistoriju.
Po sličnom modelu, Srbija devedesetih nije shvatila da Novi svetski poredak ukida nacionalni suverenitet i nacionalne granice i da počinje doba američke dominacije. Srbi kao jedini antifašistički narod na prostoru Balkana, bivaju drastično kažnjeni, a nagrađeni su neonacisti, narko-teroristi i islamski fundamentalisti. Radi kažnjavanja neposlušne nacije, Srbiji su 1992. godine uvedene sankcije, čime su plate pale su na svega 6 maraka 1993. godine, koliko je iznosila i cena litra benzina na crno. Uprkos svemu stepen obrađenosti poljoprivrednog zemljišta iznosio je 110 odsto, dok je u Bugarskoj bio oko 50 odsto, bez sankcija. Sankcijama je Srbiji naneta šteta od 100 milijardi dolara.
Pošto ovo nije dovelo do pada „režima“ 1999. godine postavljen je ultimatum u Rambujeu, koji je predviđao okupaciju Srbije od strane NATO. Skupština Srbije odbacila je ultimatum, a Srbija je zbog toga bombardovana 78 dana, čime je uništen međunarodni pravni poredak. Pod maskom demokratije, uništena je industrija, razoren finansijski sistem, srozani obrazovanje i zdravstvo, a Srbija je dovedena u situaciju da nestane sa istorijske scene, ili kako je Bil Klinton rekao posle bombardovanja Srbije: „Drago mi je što sam uspeo da Srbiju vratim u kameno doba“.
Finansijska mafija uspela je ono što nisu uspele NATO bombe – razorila je Srbiju i bacila je na kolena. Profesionalne ekonomske ubice država poslate su da dovrše ono što nije uspeo „Milosrdni anđeo“ sa 1.100 aviona. Prvi zadatak bio je uništiti domaće banke i razoriti finansijski sistem, kako ne bi bilo nikakve kontrole pljačke koja je planirana. U tom cilju uništene su četiri najveće domaće banke i ukinuta Služba društvenog knjigovodstva.
Rezultat ovoga je dovođenje velikog broja stranih banaka, koje su kroz zelenaške kamate opljačkale građane i iznele iz Srbije 51 milijardu evra. Da proces pljačke Srbije nije zaustavljen, pokazuje najnovija odluka vlade Kosova da prisvoji srpsku imovinu na Kosovu vrednu stotine milijardi dolara. Kako bi reagovala međunarodna zajednica kada bi Srbija otela imovinu „Filip Morisa“, „Mišlena“ ili neke druge strane kompanije?
Zbog čega su Rusija i Srbija na meti tvoraca Novog svetskog poretka? Rusija zbog svojih prirodnih bogatstava i geostrateškog položaja, a Srbija zbog suprotstavljanja Novom svetskom poretku i nepristajanja da se uključi u „bitku za Rusiju“.
Autor: Neško Madić, sociolog
Izvor: NOVOSTI