Немци потврдили геноцид над Јерменима, Турци негирају

Од нашег дописник

Франкфурт, Хајделберг – Безмало једногласно немачки Бундестаг усвојио је резолуцију којом се масакр и депортације око милион и по Јермена у Османском царству у току Првог светског рата признаје као геноцид, упркос жестоком противљењу Турске уочи гласања. Према сазнањима медија, званична Анкара је одмах повукла свог амбасадора из Берлина, што је потез који се у Немачкој већ очекивао, узимајући у обзир како је Турска реаговала када су сличне резолуције доносиле и друге државе, попут Француске.

Од укупно 630 посланика Бундестага против резолуције под називом „Сећање на геноцид над Јерменима и другим хришћанским народима 1915. године” био је само један посланик, један је био уздржан, а приметно је било одсуство три најзначајнија члана немачке владе – канцеларке Ангеле Меркел, вицеканцелара Зигмара Габријела и шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера.

И док је канцеларка дан пред гласање, преко портпаролке, изјавила да подржава резолуцију, али да неће присуствовати дебати и одлучивању у Бундестагу због „неодложних обавеза и састанака”, Штајнмајер је у интервјуима износио мишљење да резолуција неће решити оно што је стварни проблем, а то је недостатак помирења између Турака и Јермена више од века после злочина.

Додуше, Бундестаг је у резолуцији, коју је предложила владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа, али на иницијативу опозиционих Зелених, истакао и одговорност Немачког рајха у геноциду, истакавши да „као војни савезник Османског царства, упркос јасним информацијама које је имао, није покушао да заустави ове злочине против човечности, због чега сноси велики део одговорности”.

Према проценама историчара, у Османском царству у току и после Првог светског рата убијено је милион и по Јермена, што стручњаци сматрају првим геноцидом у 20. веку. Међутим, Турска као наследница Османског царства негира да је то био геноцид. Она тврди да је био у питању грађански рат у којем су гинули људи на обема странама, те да је заправо погинуло између 250.000 и 500.000 људи.

И док одлуку Бундестага турски званичници означавају као „историјску грешку”, лидер Зелених Џем Ездемир, који је и сам турског порекла, рекао је у парламенту да је била „историјска обавеза” Немачке да охрабри Турке и Јермене да се помире.

„Веза са Немачком је посебно значајна због савезништва које је у то време немачка империја имала са Османлијама”, рекао је он, истичући да је Немачки рајх у то време снабдевао Османско царство оружјем неопходним за ратне злочине, али и слао војне стручњаке да помогну Османлијама. „Они (Немци) су знали тачно шта се дешава. У том смислу, ми смо криви за саучесништво и то морамо да признамо.”

И бивши немачки одбране, а сада посланик Меркелиног ЦДУ Франц Јозеф Јунг истакао је да је Немачка тихо дозволила да се догоди овај геноцид, те да, иако је Турска важан међународни партнер Немачке, мора бити и отворен пут за суочавање са прошлошћу.

„Само они који признају прошлост могу да учествују у креирању будућности”, рекао је он, додајући да они желе да ова резолуција подстакне помирење.

И Ездемир и Јунг су при том позвали своје колеге посланике да ускоро изгласају резолуцију о још једном масакру, и то оном који су Немци починили у време колонијалне власти над Намибијом, убивши од 1904. до 1907. око 100.000 припадника племена Хереро и 10.000 припадника племена Нама.

Да су посланици Бундестага настојали да умире љутњу, пре свега, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, сведочи и то да је социјалдемократски посланик Ролф Мицених истакао да резолуција није против Турска и да је „предмет расправе геноцид над Јерменима, а не осуда председника Ердогана”.

Према оцени Мурата Кајмана, шефа Турске муслиманске уније религијских институција у Немачкој, ова резолуција неће само утицати на односе Берлина и Анкаре већ ће погоршати и односе Немаца и Турака у Немачкој. С друге стране, Јаклин Хачадоријан, председавајући Централног савета Јермена у Немачкој, сматра да ће ово помоћи јерменској заједници у Немачкој, али и да је то „неопходан одговор на турску високо професионалну политику порицања” геноцида.

Аутор: Ненад Радичевић

Извор: ПОЛИТИКА