Немци неће да плате одштету за геноцид

Масакр око 100.000 домородаца на тлу данашње Намибије Берлин је спреман да назове геноцидом, али да нема због тога правне последице

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Иако мало који народ заиста признаје геноцид почињен у његово име, као што то чине Немци у погледу Холокауста над Јеврејима, нису ни Немци тако ради да сносе одговорност за остале своје геноциде у прошлости. Премда се још пре годину дана у Берлину причало о томе како ће немачка влада званично признати да је геноцид то што су немачке колонијалне снаге између 1904. и 1908. у тадашњој југозападној Африци, а данашњој Намибији, побиле између 85.000 и 100.000 припадника племена Нама и Хереро, то се још није догодило. Штавише, немачки Бундестаг стигао је да осуди геноцид Османског царства над Јерменима, као и делимичну одговорност немачког рајха за то, али не и злочин над афричким племенима који се догодио безмало у истом периоду.

Иако су отворено о геноциду у Намибији говорили многи високи званичници Немачке, попут председника Јоахима Гаука и председника Бундестага Норберта Ламерта, како сазнаје дневни лист „Франкфуртер рундшау”, тек недавно је први пут немачка влада у једном свом званичном документу овај масакр са почетка 20. века назвала геноцидом, и то у одговору на посланичко питање Нијеме Мовасата, посланика опозиционе Левице. Влада о „историјско-политички” вођеној дебати о геноциду каже да није „правна”, то јест да се из ње не могу извући никакве правне последице по Немачку. Како истичу у немачкој влади, они преговарају са намибијском владом само о признању геноцида, али не репарацијама или одштети, попут оних исплаћених жртвама холокауста.

Након писања франкфуртског дневника огласила се и портпаролка немачког министарства спољних послова Савсан Шебли, која је указала да званични Берлин намерава да се извини званичном Виндхуку за геноцид почињен над намибијских домороцима, али без обавезе да им плати одштету.

„Радимо на заједничкој декларацији влада са следећим елементима: заједничке дискусије о историјским догађајима и немачко извињење за акције у Намибији”, рекла је она, додавши да би заједничка декларација са владом у Виндхуку могла да буде основ за Бундестагову резолуцију, али да тај корак неће водити ка правним последицама за Немачку. „На питање да ли су могуће репарације или правне последице, кажем: нису могуће. Извињење неће ићи ни са каквим последицама за то како се носимо са нашом историјом и како је приказујемо.”

Немачки рајх је владао Југозападном Африком од 1884. до 1915. при чему су немачки досељеници домороцима крали жене, земљу и стоку, што је 1904. изазвало револт припадника племена Хереро у којем су они убили 123 Немаца за неколико дана. Годину дана касније и племе Нама се придружило бунту, али су немачке колонијална власти бескрупулозно угушиле револт, убивши око 100.000 домородаца. У овом злочину се истакао генерал Лотар фон Трота који је потписао наредбу да се племе Хереро истреби, што је скоро и учињено, будући да их је пре масакра на простору данашње Намибије живело око 80.000 а после тек око 15.000.

Како је прошле године у ауторском тексту за недељник „Цајт” истакао председник Бундестага, „било је десетине хиљада Хереро и Нама жртава, не само кроз борбу већ и због болести и циљаних убистава у којима су људи остављени да умру од глади и жеђи. Други су умрли у концентрационим логорима или од рада као робови”…

Штавише, неколико хиљада њих је после смрти обезглављено а њихове лобање и поједини делови тела су послати немачки научницима у Берлин за „научне” експерименте усавршавања расе. Неки од ових остатака су коришћени у експериментима, док је већина продата колекционарима широм Европе.

И док је прошле године председник Бундестага позвао Немце да се „суоче са историјом и одговорношћу, баш као што се и Влада Турске суочава с одговорношћу за геноцид над Арменцима”, немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер се успротивио да се тај злочин назове геноцидом, сматрајући да би то умањило страхоте Холокауста у којем је нацистичка Немачка убила шест милиона Јевреја.

Минулих пет година Берлин је део посмртних остатака жртава вратио, али упорно одбија да плати одштету, истичући да је око 800 милиона евра помоћи дао Намибији откад је 1990. стекла независност од Јужне Африке те да је тај новац био „за добробит свих Намибијаца”.

Међутим, како ја за „Политику” објаснио Кристијан Коп, активиста невладине организације „Берлин постколонијал” која се бори за признање овог геноцида, проблем је што племена Нама и Хереро садашњу власт у Намибији не виде као борце против геноцида, већ као учеснике у том геноциду. Како каже, сва помоћ коју је дала Немачка није отишла породицама жртава, већ племенима са југа који су преузеле северне територије са којих су истребљена племена Хереро и Нама.

Представници немачке и намибијске владе који преговарају о тексту декларације одбијају да у овом процесу учествују и потомци жртава и преживелих.

Аутор: Ненад Радичевић

Извор: Политика