Nemanja Dević: Živeli ravnogorci ali i mir svim nevinim žrtvama zločina u Drugovcu 29. aprila 1944.

Koji god njihov zločin širom Srbije da pomenete, oni samo iznova ponavljaju naučenu recitaciju i otvaraju kišobran na kom piše: Vranić i Drugovac…

Pre 80 godina, baš na današnji dan, 29. aprila 1944, četnici upadnu u selo Drugovac kod Smedereva, koje je inače bilo kao neka lokalna Srebrenica u ovom delu Šumadije 43-44.

Partizani prethodno u tom selu pobili sve glasnije neistomišljenike, jednom čak i zatrli porodicu. Onda su odatle počeli napade i na druga sela, a u Drugovac dovodili i seljake iz okolnih mesta i tu ih ubijali.

Četnici im pretili, upadali u selo, vraćali oko za oko, čak na kraju i pregovarali, i ovi im streljali pregovarača/e. Na kraju došlo nekoliko četničkih jedinica, opkolili selo i 29. 4. 44. potukli partizane. Zapravo, partizani pobegli iz sela i ostavili svoje na milost i nemilost.

Četnici potom pobili narod, uglavnom ni dužan ni kriv. Nastala papazjanija koju do danas niko nije raščivijao: ko je poginuo u borbi, ko kao partizan po zarobljavanju, koga su četnici zaklali kao civila. Ko je “pripadnik NOP“, ko “saradnik“, ko “simpatizer“ – i šta to sve uopšte znači, a ko se takvim prikazao posle rata ne bi li ostvario boračke penzije.

Sve u svemu, selo doživelo tragediju koja se ne pamti: za jedan dan ugašeno je 76 života. Nisu imali dovoljno majstora da u danu naprave toliko sanduke, pa su neke pokojnike Drugovčani u zemlju polagali i u ormarima. Posle toga bezmalo svi otišli u partizane…

Posle rata komunisti izgradili od toga čitavu epopeju, naređenje zločina pripisali Draži Mihailoviću koji je za taj događaj prvi put čuo tek pošto se pokolj odigrao. No nikog od odgovornih nije kaznio. U selu podigli spomenik sa krstom i petokrakom, od parastosa napravili miting.

Vremenom, mnogi počeli i da veruju u svoje laži. Pola veka trebalo je da prođe da zaigraju fudbal lokalni seoski klubovi, a da se u to ne umeša stari četničko-partizanski sukob – no i tad dolazilo do provokacija i tuča. Kad su se vremena promenila, novočetnici zaključili da je to sve laž i da su zločin počinili prerušeni partizani.

Komunisti nastavili da kroz Drugovac i Vranić relativizuju sve svoje posleratne zločine, u kojima je u Srbiji palo bar jedno 15h više civila u odnosu na ove što ih je smakla JVUO.

I sad, koji god njihov zločin širom Srbije da pomenete, oni samo iznova ponavljaju naučenu recitaciju i otvaraju kišobran na kom piše: Vranić i Drugovac…

Ovaj zločin rekonstruisao sam pažljivo još kao student (selo je nekih 30 km od kuće mi), potom dobio još arhivske građe koja je doprinela da skoro sve o tome razumem i popakujem u glavi. Znam kako su komunisti i na ovu i na mnoge druge teme lagali 70 godina.

Al znate rodbino šta me najviše bilo pogodilo: kad sam saznao da umeju da lažu i naši. Da izvrću, podmeću, nalaze stalno „ali“.

Da ne saosete sa žrtvom, i da skontaju da je svaka žrtva prljavog građanskog rata zapravo kolektivna sramota jednog naroda. Da od starih, nesahranjenih komitetlija u sebi, ne shvataju da u ratu na svim stranama (da, i među našima) ima i kojekakvih bitangi koji nose oružje, a da takvi sprovode pravdu ponajmanje zbog ideologije.

E takvi su naposletku i mene proglasili za komunistu. Dok sam pisao o žrtvama „njinih“, bio sam im dobar, čim sam pomenuo da su i „naši“ gdegde uprljali ruke, stavili su me pod slovo Z.

Ne da me nisu zaplašili, nego svaka njihova nova kleveta i prljavština u meni rađaju snagu da radim još, kao istoričar pod zakletvom: ni po babu ni po stričevima.

Da prećutkujem neodgovarajuća dokumenta, da izvrćem činjenice, da žrtve prikrivam i umanjujem – ne umem. To su radili komunisti, a ja bih ipak, kad ih već toliko grdim sve ove godine, da se bar malo razlikujem od njih…

Pa da kliknem: živeli ravnogorci. Ali i mir svim nevinim žrtvama zločina u Drugovcu 29. aprila 1944.

Izvor: Nemanja Dević – Fejsbuk stranica

(Naslov, podnaslov i odabir fotografija – redakcija portala Jadovno 1941.)

Od istog autora:

Kolumnisti – prijatelji / Nemanja Dević