Неприметни, ограђени, уз паркинг аутобуске станице у Барајеву, стоје споменици заборављених јунака из велике Отаџбинске војне из 1914.
![Споменици заборављених јунака](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2016/04/12957504_10208541225475438_7916781694321073602_o-1024x576.jpg)
Пише: Немања Девић
Некада угледни Миленко Ђокић, који поживе стотину година (и би сведок читавог великог скока, од Српске револуције до независности и уједињења) сахрањен поред сина јединца Милорада, који је кости оставио на Мачковом камену.
Светли гробови, око којих свакодневно пролазе сви они које пут наведе на ову страну, а ретко ко од њих застане, да угледа јасан путоказ. Око њих неугледни травњачић, опушци и згужвани папирићи.
Њих нико неће поменути на изборима. Њима ће једном годишње, а можда ни тада, борачке организације на чудно гробиште положити цвеће.
Али они су ту, као неми сведоци свих националних успона и падова. Видљиви за све оне који желе да очима виде и присутни за све оне који могу срцем да осећају.
Без нас савесних, гробни ће каменови опстати можда још коју деценију.
Ми без њих – ни дана.