Да ли ико разуман верује у причу да су хиљаде Срба усред НДХ свечано славили Божић у цркви 1942?

Један од најбљутавијих митова савремене српске историје везан је за муфтију из Тузле који је наводно на Бадње вече ’42. спасао Србе покоља у цркви.
Заузврат кад је умро десет `иљада људи га носило на табуту, међу њима и мање-више сви захвални тузлански Срби. Мит је осмислио савремени митбастер српске историје, ликом пресликани муфтија Курт, само без ахмедије. Доказао нам чо`ек да Обилић не постоји и да је стварни јунак српске историје муфтија Изтузле.
Па за награду постао министар.
Прича има племенит мотив и муфтија јест био пројугословенски, можда и просрпски настројен (генерално Тузла у Првој Југославији доста је гравитирала према Београду). Али нисам наилазио ни на какве материјалне доказе – скоро се појавио само један документ који би можда потврдио део навода – који би озбиљније поткрепили читаву причу.
Све и остаје – једна сладуњава југословенска причица.
Зато и не опонирам стотинама мојих фејзбук пријатеља који је деле уочи сваког Божића, иако нисам имун на то што ми уместо Христа свако мало искаче муфтијин лик за Божић. Па и данас нам је покојни Зукорла ближи и цитиранији но било који наш владика, или не дај Боже патријарх.
Но овде имам примедбу више са становишта логике него историософије: да ли ико разуман верује у причу да су хиљаде Срба усред НДХ свечано славили Божић у цркви 1942? И да је један `оџа успео да усменом интервенцијом одврати усташе да их елиминишу, што они ваљда беху решили (и за то подигли на оружје стотине војника и хиљаде саучесника)?
И на крају, можда мало треба посумњати и у цифре, кад негде пише 10.000, 50.000 100.000? Што је десет, а није рецимо седам? Знам да вас Тито није учио да много замарате мозак логичким вежбама, ал` ипак…
Извор: Фејсбук страница – Немања Девић
Од истог аутора:
Колумнисти – пријатељи / Немања Девић
Везане вести: