Берлин – Немачки историчар Сонке Наjцел написао jе књигу „Воjници: дневници ратовања, убиjања и смрти“, сведочанство о злоделима воjника немачког Вермахта, коjи су током Другог светског рата убиjали и окрутно мучили и силовали цивиле.
Наjцелово истраживање базирао jе на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора воjника коjи су у Британиjи били ратни заробљеници и чиjе су разговоре таjно снимали, а коjа нису извучена под присилом. Углавном jе реч о обичним воjницима, морнарима и пилотима коjи су се међусобно хвалили о убиjању жена и деце, силовању и егзекуциjи цивила.
„Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо маjке с колицима, поготово ако су водиле другу децу за руку. На то смо гледали као на спорт“, испричао jе натпоручник Ханс Хартигс.
Воjник коjи jе служио у Русиjи испричао jе да им jе тамо било наjгоре да убиjаjу децу, зато што су се превише мигољила и „ниси могао да их натераш да стоjе мирно“.
„Док сам био у Харкову, на разним радовима су биле лепе девоjке. Ми бисмо их само утрпали у ауто и избацили их након што бисмо завршили са њима. Једну за коjу смо мислили да jе руска шпиjунка прво смо тукли, па смо се над њом изређали нас осморица, а онда смо jе разнели гранатом“, рекао jе пуковник Милер.
Крвави туризам
Снимци разговора заробљених воjника открили су и постоjање крвавог туризма. Наиме, воjници коjи су били приjатељи СС-оваца коjи су убиjали цивиле често би показали жељу да буду сведоци тог чина.
„Желиш да снимаш? Па што ниси рекао? Обично их убиjамо уjутро, али ако jе то проблем, наћи ћемо неке за по подне“, причао jе генерал Едвин Граф вон Роткирх.
Извор: ВАСЕЉЕНСКА
One Response
Vucicevi prijatelji