Nemački parlamentarci predsedniku Nikoliću: I Srebrenica je uslov za datum

Ne treba da bude novih interpretacija istorije, na primer, u vezi sa genocidom u Srebrenici, glasi treći od sedam zahteva koje su pred Srbiju stavili demohrišćanski poslanici nemačkog Bundestaga tokom nedavnog boravka u Beogradu.

Parlamentarci iz Demohrišćanske i Hrišćansko socijalne unije (CDU–CSU) istakli su da bez ispunjavanja sedam uslova postavljenih u septembru prošle godine  poslanici te stranke u vladajućoj koaliciji neće dati svoj pristanak za određivanje datuma početka pregovora o pristupanju uprkos činjenici da se nazire mogućnost postizanja sporazuma o budućem statusu srpskih opština na Kosovu.

„Politika” je zatražila objašnjenje od spoljnopolitičkog savetnika poslaničke grupe CDU–CSU Hansa Joahima Falenskog, autora liste uslova koju je predočio javnosti poslanik Andreas Šokenhof.

„Tačka tri odnosi se na izjavu predsednika Tomislava Nikolića da u Srebrenici nije bilo genocida, i samo na tu izjavu. Dodatne spekulacije su pogrešne i nemaju osnovu”, rekao je Falenski.

Obrazlažući nemački zahtev, Falenski se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine da je masovni zločin u Srebrenici bio genocid.

Podsećanja radi, predsednik Nikolić je svojevremeno rekao da je u Srebrenici bilo reči o velikom zločinu koji su počinili neki pripadnici srpskog naroda, odbijajući da ga opiše kao genocid. On je tada rekao i da se u Deklaraciji o Srebrenici koju je usvojila Skupština Srbije  ne govori o genocidu nego o zločinu.

U ministarstvima spoljnih poslova u Beču i Berlinu, izvori su ukazali da je odluka Međunarodnog suda predstavljala presedan u praksi definicije genocida i naišla je na osporavanja.

„Ipak, bilo bi u najmanju ruku korektno da se govori o masovnom zločinu (doslovce o masakru) koji je Međunarodni sud proglasio genocidom”, istakli su sagovornici.

Da li je u konkretnom slučaju reč o formulaciji „genocid” ili o nečemu drugom?

Falenski je izjavio za „Politiku” da je najvažnije da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koja bi otvorila put za međusobno uvažavanje, što bi kasnije uključilo i srpski pristanak na stolicu Kosova u UN. „Ukoliko bi došlo do ovakvog razvoja situacije, mi bismo u Bundestagu bili spremni da tolerišemo neispunjavanje nekih od postavljenih, dodatnih uslova”.

U anketi „Politike” analitičari u ministarstvima spoljnih poslova Berlina i Beča ocenili su da je reč o „pritiscima u pet do dvanaest”, ne bi li se Srbija primorala da uloži još veće napore u dijalogu sa Prištinom da efikasnije i brže sprovodi zahtevane reforme.

U bečkom ministarstvu spoljnih poslova „Politici“ je predočeno da se čelnik spoljnopolitičkog odbora demohrišćanskih parlamentaraca Andreas Šokenhof svrstava u takozvane sokolove – da ne odustaje od principa političkog diktata, ako je reč o ostvarenju ciljeva koje zastupa.

U redakciji nemačkog dnevnog lista „Frankfurter algemajne cajtung” ukazano je s tim u vezi na nespremnost Šokenhofa na kompromise, ali i na činjenicu da njegovi stavovi neretko nailaze na odobravanje kancelarke Angele Merkel.

Takvo držanje dovelo je do svojevremenog zaoštravanja odnosa između Berlina i Moskve – zbog oštre kritike nepoštovanja ljudskih prava u Rusiji i to za vreme sastanka Angele Merkel i Vladimira Putina.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova tada je saopštilo Moskvi da je reč o stavu (nemačkih) parlamentaraca koji se ne poklapa u potpunosti sa stavom nemačke kancelarke. Šef diplomatije Vestervele je dodao:

„Na ministarstvu spoljnih poslova je da uspostavi balans između vlade i poslaničkih frakcija”.

U kojoj se meri poklapa sadašnje zaoštravanje stavova demohrišćanskih parlamentaraca – oko uslova postavljenih Srbiji za početak pregovora – sa stavovima vlade u Berlinu i njenog ministarstva spoljnih poslova?

Stav poslanika CDU–CSU, objasnio je za „Politiku” Hans Joahim Falenski: „Poslednju reč u vezi sa nemačkim pristankom ili odbijanjem dodele datuma Srbiji neće dati kabinet (vlade) ni ministarstvo spoljnih poslova, već mi, poslanici”.

U ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu je rečeno da se mišljenja poslanika i tog ministarstva u načelu poklapaju, ali i da postoje određene razlike. Koje su to razlike nije saopšteno, uz obrazloženje da vlada ne komentariše izjave iz parlamentarnog okruženja.

U zvaničnom dopisu, redakciji je skrenuta pažnja: „Savezna vlada (Nemačke) obavestila je Vladu Srbije da je zakonom obavezana da u pogledu eventualne saglasnosti o početku pregovora (sa Srbijom) deluje u saglasnosti sa odlukama Bundestaga, pa da je stoga mišljenje nemačkog Bundestaga od velikog značaja”.

Vlada Nemačke ne komentariše stavove parlamentaraca

Odgovarajući na pitanja „Politike” o stavu vlade u vezi sa uslovima demohrišćanskih poslanika, nemačko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo: „Savezna vlada je u potpunosti posvećena evropskoj perspektivi Srbije. Preduslov za odobravanje datuma za početak pregovora o pristupanju je ispunjenje zahteva koje je Savet za opšte poslove (EU) postavio u decembru 2012.

Savezna vlada očekuje da Srbija ispuni (postavljene) uslove za početak pregovora o pristupanju pre nego što savet donese odgovarajuću odluku. Uz ključni kriterijum koji je savet odredio u decembru 2012. – postizanje značajnog i održivog napretka u odnosima sa Kosovom – zahtevi se odnose i na vidan napredak u procesu sprovođenja unutrašnjih reformi, a posebno u pogledu poštovanja principa vladavine prava, uključujući tu efikasnu primenu zakona u procesima krivičnog gonjenja kao i poštovanje načela nezavisnog pravosuđa.

Savezna vlada je obavestila Vladu Srbije da je zakonom obavezana da u pogledu eventualne saglasnosti o početku pregovora (sa Srbijom) deluje u saglasnosti sa odlukama Bundestaga, pa da je stoga mišljenje nemačkog Bundestaga od velikog značaja.

Kada je reč o dodatnim uslovima navedenim u dokumentu (sedam zahteva Nemačke), iz principijelnih razloga ne želimo da se o njima izjašnjavamo, jer mi kao vlada ne komentarišemo izjave iz parlamentarnog okruženja.

Iz Deklaracije o Srebrenici

U prvom stavu Deklaracije o Srebrenici koja je usvojena 2010. godine sa 127 glasova vladajuće većine i za koju nisu glasali Nikolićevi poslanici piše:

„Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija”.