„Немачка и њени Хрвати“ jе трећа публицистичка књига Урлиха Шилера, а изазвала jе и наjвећу пажњу jавности због тезе да jе немачка политика 90-их пропустила прилику да интервенише због парциjалне рехабилитациjе усташтва, што jе била и њена историjска одговорност.
С друге стране, Шилера оптужуjу да jе написао антихрватски памфлет, а у разговору за „Тпортал“ угледни немачки новинар обjашњава шта jе био циљ његове књиге.
Како сте уопште дошли у Југославиjу 1953, тада као млади немачки слависта?
– Желео сам да своjе знање руског из заробљеништва надопуним jош jедним словенским jезиком. Тада jе био актуелан српско-хрватски, нарочито jер jе
Југославиjа почела да се отвара према Западу. Имао сам потпуну слободу кретања, што ниjе био случаj са страним новинарима у другим комунистичким земљама…
Када jе требало да дођем у Југославиjу нисам имао новца. Зато сам се приjавио за рад у тзв. међународноj бригади коjа jе требало да помогне изградњи
аутопута. Тако сам добио писмо из Сараjева од свог будућег доброг приjатеља Новице, коjи ме jе позвао к себи, у родно село поред Чапљине, на учење jезика.
Новица jе живео сам са неколико браће и када сам jеднога дана питао где им jе маjка, добио сам одговор да су jе убиле усташе. У jесен 1944. су jе транспортовали у Јасеновац и тамо погубили, само зато што jе била Српкиња.
Био сам шокиран тим сазнањем. С обзиром да jе Хитлерова Немачка била одговорна за уништење прошле Југославиjе, а да jе на власт у Хрватскоj довела наjгоре ултранационалисте, запитао сам се колика jе одговорност Немаца за све усташке злочине.
У то време, почетком 50-их година прошлог века, ниjе било пуно информациjа о усташком покрету коjи jе мржњу према Србима претворио у своj политички аксиом.
Неки су вам замерили да сте написали антихрватски текст?
– Усташе су побиле десетине хиљада људи, не штедећи ни жене ни децу, а били су и нарочито окрутни у своjим злочинима. Таква страствена политика клања ипак jе била властита инициjатива усташа, коjи су у свему осталом као робови имитирали Трећи Раjх, од концлогора до ариjевских закона.
У књизи „Немачка и њени Хрвати“ сам сакупио много провереног историjског материjала. Одбиjам приговор да jе моjа књига антихрватска, мени се
чини да jе баш супротно.
Сви подаци коjе сам навео о владавини усташа треба да, између осталог, помогну млађим генерациjама да отворе очи и науче да исправно процењуjу
историjске догађаjе, али и укажу на негативан утицаj коjи jе Немачка имала на Хрватску.
Зашто врх немачке политике, Кол и Геншер, нису реаговали на изjаве Фрање Туђмана коjима jе он дао легитимитет злочиначкоj НДХ?
– Немци су научили да се исправно носе са своjом историjском одговорношћу за Други светски рат, али су зато потиснули своjу улогу на Балкану, што jе довело до нових грешака.
Кол и Геншер су потценили трауматичне последице усташке политике па су страх хрватских Срба од обнове НДХ под вођством Туђмана тумачили искључиво као резултат српске ратнохушкачке политике из Београда.
Заправо ни данас ниjе jасно зашто су Кол и Геншер тако снажно подржавали Туђмана у свему, иако jе он више пута jавно изрекао своjе планове за поделу БиХ. Због такве Туђманове политике рат у БиХ jе био много крвавиjи – рекао jе између осталог Урлих Шилер.
Извор: Vesti online