Нема правде за Ћосићевог спасиоца

Суд већ два пута рехабилитовао Марка Богојевића, тужилаштво се жали. Солунски борац и носилац Албанске споменице, стрељан је без пресуде. Немци му спалили кућу, помогао партизанима

МАРКО Богојевић, предратни учитељ из села Медвеђа код Трстеника, за кога се и данас прича да је Добрици Ћосићу буквално спасао главу кад су га четници ухватили, никако да, мртав, дочека правду. Већ два пута га је Виши суд у Крушевцу рехабилитовао, али се Више тужилаштво жалило и тражило поништај пресуде.

– Деда је био образован, угледан човек, борац из балканских и Првог светског рата, солунац, носилац Албанске споменице, Ордена Милоша Обилића и одликовања СПЦ. Као мали играо сам се његовом Карађорђевом звездом – каже Богојевићев најстарији унук Љиљан Топличић, подносилац захтева за рехабилитацију.

За Богојевића се још шушка да је Добрици Ћосићу, заједно са још једним четником, послужио као књижевна инспирација.

– Мирослав је прво био скојевац и друговао са Ћосићем, али је на залагање деде напустио СКОЈ и прешао у локалне четнике – каже Љиљан. – Мада официр, деда за време рата није запуцао. Невољно је прихватио да у име Равногорског покрета, као угледни домаћин, буде командант среза. Одржавао је ред, организовао страже, евакуисао народ кад наиђу Немци.

ОТХРАНИО СИРОЧЕ

МАРКО је имао два сина, Мирослава и Светислава. Обојица су се 1944. са четницима повукла и изгубио им се траг. Имао је и две кћерке, Марију и Јелицу. После Првог светског рата отхранио је и једну девојчицу, ратно сироче, коју је после удао уз мираз. Од свог новца подигао је цео спрат на школи.

Немци су му чак спалили кућу, па је породица морала да се пресели у школски стан. Мештани су касније сведочили да су окупатори паљевину прославили уз музику у локалној кафани.

– Постоји признаница да је, само месец дана пред стрељање, деда дао новац да се купи стока и храна за партизане и Русе, толико је мрзео Немце – каже Марков унук.

То му, међутим, није помогло, па је 3. децембра 1944. ухваћен, одведен у крушевачки затвор и следећег дана стрељан и закопан у чувеној масовној гробници на Багдали. Кад се по селу прочуло да је убијен, његови ђаци су у школи упалили свећу, а сви који су истакли црну заставу ухапшени су. Маркова супруга и кћерке, са још 10 жена и деце, спроведене су у кафану, у Трстенику, где су три дана држане без хране и воде. Како су неке од преживелих жена сведочиле у документарцу Милана Милетића „У име народа“, четвртог дана су добили шерпицу пасуља у коју је локални командант пљунуо!

Сведоци у истом филму потврдили су да метак није дотукао Марка Богојевића, већ га је један од егзекутора докрајчио лопатом. Да би се оправдало убиство без суђења, Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника донела је годину дана касније, 12. новембра 1945, одлуку да је Богојевић ратни злочинац. На душу му се стављају клања и присилне мобилизације, а сви који су сведочили против њега добили су његову земљу! Узето му је више од 20 хектара.

Сведоци предлагача рехабилитације су касније на суду побили сва та сведочења као лажна, а за нека „клања“ се испоставило да их је Богојевић „починио“ са помагачима који су у то време већ били убијени од немачке руке.

Суд је поверовао сведоцима и доказима да је Богојевић убијен из политичких разлога и рехабилитовао га 11. маја ове године. Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године.

Апелациони суд у Крагујевцу је у јулу усвојио жалбу и вратио случај на поновно одлучивање. Виши суд је и други пут рехабилитовао Богојевића 22. октобра, а тужилаштво се опет жалило. Сада се чека коначна одлука.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Незнањем гурају Србе међу нацисте!

Прича о забрањеној љубави

Грађански сталеж на удару