Некултура сећања: Српским жртвама прети заборав

Размере злочина који су почињени над Србима у БиХ углавном су и даље непознате међународној, али и највећем делу домаће јавности.

О разлозима због којих Срби и њихови званичници, осим у ретким случајевима, ћуте о стравичним злочинима који су почињени над њиховим сународницима „ЕуроБлиц“ је потражио одговор од познатог историчара Зорана Пејашиновића.

Он истиче да прикривање размера злочина над српским народом у протеклом рату у БиХ, али и српско “заборављање“ властитог страдања, представља својеврсни наставак догађаја после Другог светског рата, када се у име тзв. братства и јединства у бившој СФРЈ ћутало о усташком геноциду над Србима.

– Међутим, погрешно би било да сву кривицу за непознавање догађаја и чињеница из недавне историје приписујемо искључиво комунистичкој диктатури и репресији. За разлику од неких других народа, Срби, на жалост, немају развијену културу сећања на своје жртве. О страдању Бошњака у Сребреници упознат је цели свет – и треба да буде – али је несхватљиво да о злочинима над Србима у сребреничком крају, који су претходили догађајима из лета 1995, осим породица преживелих и комеморације која се организује једном годишње, довољно не знају чак ни Срби изван РС, а камоли шира међународна јавност – каже Пејашиновић.

Он подсећа и да се о масовним стратиштима српског народа из Другог светског рата „запрепашћујуће мало зна“, чак и међу самим Србима.

– На пример, ко је до пре пар година нешто уопште знао или читао о Гаравицама код Бихаћа, месту где су усташе 1941. на најзверскији начин убиле 12.000 Срба? Слична ситуација је била и са Шушњаром код Санског Моста. Плашим се да би се за пар деценија вео заборава могао спустити и на српска стратишта из овог последњег рата, јер ми у РС још немамо основан чак ни Институт за историју. Неозбиљни смо, и то нам се обија о главу – закључује Пејашиновић.

Да су, осим заборава, српске жртве из протеклог рата изложене претњи некажњавања злочинаца одговорних за њихово страдање, потврђују досадашње пресуде Суда БиХ у предметима ратних злочина.

Наиме, анализа пресуда Суда БиХ, коју је средином прошле године урадио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, егзактно је показала да се убиства српских цивила пред тим судом, очигледно, много блаже кажњавају у односу на злочине почињене према Бошњацима и Хрватима.

Према подацима те анализе, Суд БиХ је за 10 година свог постојања донео чак 95 осуђујућих пресуда за ратне злочине против оптуженика српске националности, док је у исто време правоснажно осуђено само 28 Бошњака и 18 Хрвата.

Посебно је занимљиво то да су за кривична дела за која су предвиђене најтеже затворске казне, као што су геноцид и злочин против човечности, били суђени готово искључиво Срби, док су Бошњаци и Хрвати, по правилу, били суђени за блажа кривична дела. Тако је, на пример, за кривично дело геноцида пред Судом БиХ било оптужено 38 Срба, од којих је 12 пресуђено кривим, док за исто кривично дело није одговарао ниједан Бошњак или Хрват.

За кривично дело злочин против човечности, по истој анализи, одговарало је 167 Срба, 64 је осуђено, док су за исто дело била оптужена само 3 Бошњака, од којих ниједан није пресуђен, као и 16 Хрвата, код којих је Суд БиХ установио кривицу у само 5 случајева.

На крају, српски осуђеници за ратне злочине пред Судом БиХ добили су укупно 1.504 године затвора, а сви осуђени Бошњаци и Хрвати заједно 412 година.

Председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић за „ЕуроБлиц“ каже да је према подацима ове организације, који се, иначе, подударају са званичним проценама броја погинулих, у протеклом рату у БиХ убијено близу 30.000 Срба, од чега око 12.000 цивила.

– Потпуно је јасно да се српске жртве и страдања различито третирају у односу на оне са бошњачке и хрватске стране. Вероватно у томе има и српске кривице јер не инсистирамо сваког дана, као што би иначе требало, да се злочини над Србима примерено казне – каже Митровић.

Највећа српска стратишта из последњег рата

– Снаге под командом Насера Орића у Средњем Подрињу су од маја 1992. до јула 1995 убиле 3.500 Срба.

– У агресији Хрватске војске и Петог корпуса тзв. Армије РБиХ на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године убијено око 2.000 српских цивила и војника.

– Хрватска војска је почетком јесени 1995. у Мркоњић Граду убила и у масовну гробницу закопала 181 Србина, док је у мањим гробницама пронађено још 176 тела.

– У деловима Сарајева под контролом тзв. Армије РБиХ за време рата убијено је око 6.500 Срба. На подручју тог града постојало је 125 логора за Србе.

Јајце

У крвавом походу регуларних јединица Хрватске војске и бошњачких снага на западне делове РС у лето и јесен 1995. масовни злочини над Србима почињени су у Грахову, Гламочу, купрешким селима…

Пре пет година у Царевом пољу код Јајца пронађена су тела 78 убијених Срба, у јами Застиње код Ливна бачени су остаци 13 српских жртава, а у гробници Камен код Гламоча ексхумирани су остаци 108 српских цивила.

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Др Едвард Херман: Злочин у Сребреници је џиновска политичка превара

У Босни најмање 104 српске масовне гробнице

И Залазје и Загони вапе за истином…