Неки погубљени пред очима родитеља: Међу жртвама рата у Хрватској 87 д‌јеце до 18 година

Међу жртвама рата у Хрватској, као и у акцији хрватске војске у БиХ у регистру Документационо-информационог центра “Веритас” води се 87 д‌јеце до 18 година, а посебно је потресно то што су неки погубљени пред очима родитеља, који су потом убијени.

Директор “Веритаса” Саво Штрбац је рекао да јавност највише зна о убиству дванаестогодишње Александре Зец и њених родитеља Михајла и Марије у Загребу у децембру 1991. године, али да то, нажалост, није усамљен случај.

Осим породице Зец у којој је отац био Србин, а мајка Хрватица, погубљене су и четворочлане мјешовите породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991, Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. и Олујићи у Церни код Жупање у фебруару 1992. године.

Такође, међу убијенима је и четворочлана српска породица Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992. године.

“То су најтежи и најстрашнији злочини. Нико од њих није страдао од граната него у директној егзекуцији. Када падне граната неко ју је испалио, није знао кога ће убити, али када неко упадне и убије прво д‌јецу па онда родитеље, то су по мени најстрашнији злочини”, рекао је Штрбац.

Он је навео да је у хрватском гранатирању у Буковићу код Бенковца 1993. године погинуло двоје д‌јеце са оцем из породице Гагић, као и дијете и мајка у Какми код Биограда у акцији “Олуја”.

“Међу жртвама су и двоје д‌јеце, рођени брат и сестра који су погинули у хрватском бомбардовању Градишке у Републици Српској током `Бљеска` 2. маја 1995. године када им је тешко рањена мајка. Тада су погинули и мала Уна Тадић и њена бака”, рекао је Штрбац.

Он је подсјетио да је пилот Рудолф Перишин за ту акцију постхумно проглашен “херојем домовинског рата”.

“Такви су витезови Фрање Туђмана. Овај се прославио јер је гађао уснули град и убијао српску д‌јецу и нејач”, рекао је Штрбац.

Д‌јеца су, каже он, најугроженија, најосјетљивија, најрањивија категорија, и старци, те су и најгори ратни злочин над најнедужнијим, нејнемоћнијим.

Навео је да су очеви четворо убијене д‌јеце, која су у регистру, били Хрвати, а мајке Српкиње, те да “Веритас” прати и те породице и путем својих саопштења подсјећа на њихова страдања.

Штрбац је навео да је на “Веритасовом” списку и четворо српске д‌јеце која су погинула у бомбардовању колоне на Петровачкој цести, али процесуираних нема иако се поступак води и у Сарајеву по мјесној надлежности.

“Они су ме још 2014. године обавијестили да је истрага завршена и да ће подићи оптужницу, од тада ме сваке године обавјештавају да оптужница није подигнута против одговорних за тај злочин. Зашто? Рекли су да чекају да им Хрвати дају имена пилота који су гранатирали, управљали авионима. Наравно да им то Хрвати, што су јавно и рекли, никада неће дати”, рекао је Штрбац.

Он је навео да за убиство породице Гагић из Бенковца нико никада није кривично одговарао, као ни за убиства цијелих породица у Вуковару.

Када је ријеч о накнади за душевну бол, Штрбац каже да Хрватска има лекс специјалис из 2003. године о одговорности државе за злочине које су починили припадници њене војске и полиције у такозваном у домовинском рату.

“И ту је поднесено доста тужби. Најинтересантнији је случај Радосављевић гд‌је је четворочлану породицу убио припадник Хрватске војске. Онда су хрватски судови рекли да он у вријеме када их је убио није био на служби, већ да му је завршено радно вријеме и био је слободан”, испричао је Штрбац.

Одбијени су, додао је, и захтјеви за одштету чланова породица убијених супружника, који су морали да плате велике суме новца хрватској држави.

“Ових дана тражимо да се бришу те казне, односно ти дугови”, рекао је Штрбац.

Он је навео да су мајке из породица Гагић и Добрић, чија су д‌јеца убијена, тражиле да им Хрватска призна статус цивилних жртава рата што би им донијело извјесне бенефите, али су обје одбијене.

“Правили смо жалбу за Гагиће. Недавно ми је рекла мајка да није добила одговор на жалбу, а код Добрића је ишло на Управни суд који је наредио Управним органима да понове поступак и да морају написати какве су то препреке”, рекао је Штрбац.

Према његовим ријечима, Хрвати су направили велике препреке за стицање статуса и чак се хвалили тиме поручујући да ниједном Србину неће бити признат статус, осима ако је евентуално страдао на триторији под контролом Хрватске.

Он је испричао да га је ове седмице позвао Србин из Дубровника који је током рата био ухапшен са цијелом породицом и изложен малтретирању да би му “Веритас” помогао да оствари статус.

“Ми се сваки дан буквално боримо да се признају ове наше жртве. Прво се треба изборити да уопште дођу на спискове као жртве, па онда да неко буде осуђен што их је побио и да породице убијених добију неку сатисфакцију кроз накнаду штете”, закључио је Штрбац.

Изор: СРНА / VERITAS