Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Некажњени злочини Олује

Датум објаве: петак, 29 априла, 2011
Величина слова: A- A+
Избјегличка колона
Избјегличка колона

Иако су поступци у току, до сада нитко није правомоћно осуђен за ратне злочине за вријеме и након Олује, изјавила је Даворка Радаљ на Документиној трибини након подужег инзистирања бројних новинара да им се одговори да ли је итко правоснажно осуђен за ратне злочине за Олују
Признање да за ратне злочине у Олуји и након ње нитко није осуђен био је свакако најзначајнији момент трибине “Процесуирање ратних злочина у Хрватској од 1991. до 1995.” која је у организацији Доцументе-Центра за суочавање с прошлошћу и Грађански одбор за људска права одржана у 28. априла Загребу и којој је присуствовао велик број невладиних активиста, и што је за причу битније, велик број новинара који се нису задовољавали уопћеним формулацијама које су им покушале сервирати Јасмина Долмагић, замјеница главног државног одвјетника Младена Бајића и Даворка Радаљ, савјетница у Одсјеку за ратне злочине ДОРХ-а

Кад ће на оптуженичку клупу Домазет
У уводној ријечи водитељица Документе Весна Тершелич нагласила је да је од 2004. правомоћно окончано 46 суђења, а да је у Хрватској убијено и нестало више од 20.000 људи, при чему се трага за више од 1.800 несталих. Годишње се води између 20 и 25 поступака, а суђења још нису довољно ефикасна, па их Врховни суд често, након првостепене пресуде, враћа на поново суђење.
– На основу правоснажне пресуде Мирку Норцу и Рахиму Адемију, адмирал Давор Домазел Лошо требао је бити оптужен за Медачки џеп јер је на основу инструкција покојног шефа Главног штаба ХВ Јанка Бобетка заповиједао акцијом у којој је брутално побијено 36 цивила, а треба оптужити и непосредне починитеље, устврдила је Весна Тершелич, подсјетивши да је тужилаштво још 2003., кад је Хашки суд оптужио Бобетка, најавило да покреће опсежну акцију тражења починилаца злочина у Медачком џепу.
Јасмина Долмагић изјавила је да “траје криминалистичка обрада која претходи истрази, па све има ознаку тајности”. – Постоји предмет против непознатог починиоца и проводе се предистражне радње, рекла је Даворка Радаљ и додала да се трага за починиоцима ликвидација у Госпићу, али да је све и ту под ознаком тајности.

Хрватски судови и тужилаштва су пристрани
Поводом саопћења Хрватског хелсиншког одбора (ХХО) о непроцесуирању злочина над Србима у Олуји и Бљеску, Јасмина Долмагић је рекла да ДОРХ све ове године службено није имао податке ХХО и објаснила да се један број имена са два пописа не подударају.
Предсједник Грађанског одбора за људска права из Загреба Зоран Пусић нагласио је важност суђења за ратне злочине, прије свега оних почињених с хрватске стране за хрватско правосуђе, али и за хрватско друштво у цјелини.
– Хрватска има прилику за одређену врсту катарзе како би се спријечило понављање злочина и како би се рашчистиле ствари: домољубље и патриотизам од злочина који су се догодили. У супротном ће заувијек остати црне мрље, устврдио је Пусић и нагласио да су хрватски судови и тужилаштва пристрани у својим одлукама и поступцима и то илустрирао примјером Драгише Чанчаревића у чијој је оптужници најтеже дјело било ударање ратног заробљеника, а који је добио десет година затвора, више него припадници хрватских снага који су убијали.
Драган Пјевач, потпредсједник Удружења породица “Суза” из Београда чија је мајка убијена у Медачком џепу говорио је о перцепцији злочина на обје зараћене стране, при чему се просјечни грађани Србије према “својим” злочинима не односе битно другачије него просјечни грађани Хрватске.

Између двије анахроне политике
– Срби из Хрватске морају схватити да је Олуја за Хрватску била крај рата и четверогодишње патње, бомбардирања и свега што рат доноси и да су Срби који су били с друге стране један од узрока тих патњи. Али и у Хрватској се мора схватити да Срби нису добровољно отишли и да је највећи дио њих натјеран у рат јер нису имали избора између двије анахроне политике. Они су претрпјели највеће патње и остали без игдје ичега, па и без домовине јер су сада годинама у избјеглиштву.
– У овом рату на обје стране као да су се натјецали тко ће маштовитије убијати и другог понизити и оно што је кључно јест да се морамо сложити око осуде злочина ма тко га, у чије име и за који циљ починио, поручио је Пјевач.
За вријеме и непосредно након “Олује”, по подацима ДОРХ-а почињена су 24 најтежа ратна злочина с укупно 167 жртава, као и 47 кривичних дјела убојстава. За 156 жртава још трају истраге, док је за 11 убојстава процесуирано десет припадника хрватских оружаних снага, наводи тужилаштво. За 47 кривичних дјела убојстава, процесуирана су 33 лица за убојство 21 жртве, док за остале починиоци нису откривени. За кривична дјела убојства осуђено је 14 лица, чија су имена тајна, иако су пресуде биле јавне.

Ненад Јовановић

Извор: СНВ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top