У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар „Веритас“.
„Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму“, саопштено jе из „Веритаса“.
Према подацима „Веритаса“, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете.
Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.
Из „Веритаса“ истичу да jе са ликвидациjама српских цивила био упознат циjели политички, воjни и полициjски врх хрватске државе, а свjетски медиjи и међународне хуманитарне организациjе тек краjем децембра те исте године, када су воjници ЈНА пронашли 24 полуугљенисана тиjела у зони раздваjања.
Тек под тим притиском, предсjедник Хрватске Фрањо Туђман наредио jе истрагу о ликвидациjама.
Докази су указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, али jе случаj убрзо стављен ад акта, а тиjела убиjених су из примарних премjештана у секундарне гробнице, коjе jош криjу око осамдесет неидентификованих тиjела.
Тужилаштво Хашког трибунала водило jе истрагу, али jе приjе подизања оптужнице случаj уступио хрватском правосуђу, коjе jе 2003. године правоснажно осудило три особе.
Тадашњи командант 118. бригаде хрватске воjске Мирко Норац осуђен jе на 12 година, секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић осуђен jе на 15, а Стjепан Грандић, командант другог пука, на 10 година затвора.
Из „Веритаса“ истичу да jе у судском поступку утврђено да су више десетина особа „ван сваке сумње“ планирале, хапсиле и учествовале у ликвидациjама по командноj или индивидуалноj одговорности.
„Таквих jе више десетина, од коjих су неки и данас на високим функциjама и положаjима у хрватскоj воjсци, полициjи и власти“, наводе из „Веритаса“.
У саопштењу се истиче да породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокоjава сазнање да jе, убрзо након правоснажности пресуде „госпићкоj групи“, тадашњи предсjедник Хрватске Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића.
Норац jе од новембра 2011. године на условноj слободи, а Орешковић од новембра 2012. године.
Док су били у затвору, Орешковић jе због наводне болести, умjесто у затворскоj болници, вриjеме проводио на слободи, док jе Норац водио скоро нормалан живот – студирао, вjенчао се, прославио рођење и крштење сина у родном селу пред великим броjем званица, од коjи су неки били на високим државним функциjама и то под пажњом свих медиjа у Хрватскоj.
С друге стране, нико ништа не предузима у проналажењу посмртних убиjених госпићких Срба, истичу у „Веритасу“.
У Госпићу jе, према попису становноштва из 1991. године, живjело 9.025 житеља, међу коjима jе 36 одсто Срба и три одсто Југословена.
Према попису из 2011. године, у том граду jе живjело 12.745 житеља, од коjих мање од пет одсто Срба, а Југословена ниjе било.
Везане виjести:
Олакотни живот Мирка Норца – Jadovno 1941.
слобода за норца – порука србима да им нема мjеста у хрватскоj
О Месићу и Госпићу – Jadovno 1941.
Memorijalna fudbalska utakmica „Radovan Rajko Barać“ – Jadovno …
МАФИЈАШКА ШУТЊА О СМАКНУЋУ МИЛАНА ЛЕВАРА …