arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Нејач страдала у колевци

Арчибалд Рајс организовао је пријем српских избеглица, углавном деце, ратне сирочади, а основао је и фонд за њихово издржавање и школовање у Швајцарској и Француској

Најмлађи у беспућу Албаније (Фото: архива аутора)
Најмлађи у беспућу Албаније (Фото: архива аутора)
Момир Марјановић
Момир Марјановић

Момир Марјановић провео је радни век углавном у Савезном министарству за иностране послове обављајући разне дужности у нашим дипломатским представништвима у Паризу, Москви, Бриселу, Мадриду… Дуже од тридесет година истраживао је и прикупљао страна документа и илустрације о прошлости Црне Горе, па његова збирка има близу 5.000 јединица и према процени стручњака из САНУ садржи вредну грађу за српску и црногорску историографију. У научним часописима и дневним листовима објавио је више публицистичких радова и ексклузивних фељтона. Сарадник је „Биографског лексикона златиборског округа”. До сада је објавио књигу „Балканска ружа ратова”, а приредио је дела „Црна Гора и њене жене” и „Генеза речи Санџак”

Масовна страдања деце, као најрањивијег дела становништва, постала су „опште место свих ратова”, али су страдања српске деце у Првом светском рату 1914–1918. године без преседана у дотадашњој историји. Велике, страшне невоље и слике о голготи српске нејачи продрле су у свет углавном захваљујући страним дописницима, извештачима, репортерима и сниматељима, хуманитарним и здравственим радницима, који су се нашли у Србији захваћеној ратним вихором.

Међу тим сведоцима била су и нека од најугледнијих имена светског новинарства и публицистике тога времена, попут Џона Рида, Анрија Барбија, Егона Ервина Киша, Самсона Чернова, Арчибалда Рајса и Доналда Томсона. Истина о ратним страхотама на Балкану незадрживо се, сликом и речју, пробијала у свет.

Најoбимније сликовне извештаје и записе оставио је др Рудолф Арчибалд Рајс (1876–1930), професор универзитета у Лозани, криминолог и публициста, сведок истине о Србији у Великом рату, који је на захтев српске владе, од почетка рата, како сам наводи, преузео да бележи све повреде закона и међународних уговора и све повреде човечности. Рајс је педантно забележио многе примере убијања заробљеника и рањеника, жена и деце, о чему сведоче и бројне фотографије.

Извор: ПОЛИТИКА

Храбри српски војници сломили два царства!

Сећања и завет доктора Рајса | Јадовно 1941.

Деца млађа од годину дана избодена бајонетима, људима …

Велики пријатељи Србије : Срби у огледалу | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​