fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Недељковић: ПРОСЛАВА ДАНА УЈЕДИЊЕЊА У ДУБРОВНИКУ И ЦАВТАТУ

О прослави  Дана Уjедињења српска и хрватска штампа у Дубровнику писале су  сасвим различито. Док jе хрватски лист “Дубрава” писао  наjкраће што jе могао  о обележавању 1 децембра коjи jе он назвао државним празником, дотле jе лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења, како у Дубровнику тако и у околини. У листу ,,Дубрава” о прослави 1935. у Дубровнику наводи се : ,,1 Децембра прослављен jе у нашем граду на уобичаjен начин. У вече приjе државног празника концертирала jе Гундулићева музика те jе након концерта обишла градом свираjући. Сутрадан одржане су молитве-захвалнице по свим богомољама послиjе коjих jе слиjедио дефиле воjске и морнарице. У вече jе приређена свечана поворка”. (1)

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/dubrovnik-petrova-ulica.jpg

 

За прославу  1 децембра 1937. Дубровник  jе био искићен заставама. Прославио jе Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла jе град и предграђе Пиле. Било jе много омладине. Поворка jе завршила пред Краљевим Двором, где jе био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва jе говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник jе био Анте Анић, конзул у пензиjи. На сам Дан Ослобођења уjутро су мjесне музике обишле градом свираjући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мjесним црквама благодарења, а после њих воjска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана jе у Дому сокола свечана конференциjа, на коjоj jе присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Раjачић рецитовао jе jедну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило jе свечано соколску заклетву. На краjу jе отпевано “Хеj Славени”. Увече jе била забава у Официрском Дому.  (2)

Дан Уjедињења 1937. прослављен jе 1937. у Горњоj Жупи, у околини Дубровника. Рано уjутро празник jе обележен пуцањем мужара. Соколи су под барjаком присуствовали  свечаном благодарењу у цркви Мандалиjене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дjецом, те школска дjеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишића одржао jе говор, позиваjући соколе и остале сељане да кликну трократно  “Живjела моћна и велика уjедињена Југославиjа”. Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сjедницу са сиjелом Соколског погребног братства. Братство jе основано тога дана при соколскоj чети. Циљ ове замисли jе да се гаjи самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи jедан другог у свакоj прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случаjу елементарних непогода држећи се оне “Сви за jеднога, а jедан за све”.  Свечаност jе завшена певањем  „Оj Славени” .(3)

Дан Уjедињења у Цавтату 1937. прослављен jе свечано. У цркви св. Николе жупник jе одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана jе свечана седница у Соколани. У вече приредило jе соколско друштво у своjоj дворани академиjу. Дилетанти соколске секциjе одиграли су Нушићев „Свет”. Публику jе забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму jе била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитациjом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”.(4)

Двадесетогодишњица  Уjедињења 1938. у Дубровнику  обележена jе постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которскоj 1914/15. : Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу.  После свечаног дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе“ и соколских чета  са заставама  а чете Орашац и са своjом музиком откривена jе свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила, на мjесту одређеном за спомен-плоче. Истовремено са откривањем спомен-плоче положен jе венац на споменик Ивана  Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. (5)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и   додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj искористио власт да прогони Србе католике, Југословене и соколе.

Лист ,,Дубровник” писао jе о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. Осврнуо се на то како jе пре успостављања Бановине Хрватске прослављан Дан Уjедињења у Дубровнику. На Дан Уjедињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, коjи jе послиjе толико мука, напора и борби постигао своj циљ, своjе уjедињење. Удружења Соко, Нова Југославиjа и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са своjим заставама и са свим своjим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заjедно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала виjенце на спомен-плоче подигнуте онима коjи су своj живот жртвовали за слободу и уjедињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сjедница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила jе град те jе том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало jе 2 децембра свечану академиjу. (6)

Дубровчани су прославили Дан Уjедињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било jе броjно грађанство уз присуство воjних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била jе построjена воjска и чланови Нове Југославиjе. Соколска музика предводила jе и jедне и друге. После благодарења одржана jе у соколани свечана сjедница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сjеднице упркос техничким сметњама коjе су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестациjе, формирана jе поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири виjенца, коjа су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са своjом заставом, чланови Нове Југославиjе са барjаком, те мноштво дубровчана, коjи се затекоше на улици, jер jе већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве jавне манифестациjе. У поворци jе узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдjе су на спомен плоче положени виjенци, а предсjедник Нове Југославиjе, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, коjа jе баш тог дана у Дубровнику показала и своjим броjем и своjом одлучношћу, да не постоjи техничких сметњи када хоће jавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наша дична омладина заслужуjе овом приликом не само признање већ наjвећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се jе по три пута Слава краљу Уjединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославиjи. После тога поворка jе прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка jе одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,… да у ,Дубровнику – краj свих зала – jош се у пуноj снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му таj дух ниjесу могле да умање ни ново повучене границе коjе су га бациле у jедан неиздржив и неприродан положаj у политичком и привредном правцу.” (7)

Поводом забране прославе Дана Уjедињења 1 децембра 1939. у Цавтату у листу „Дубровник” обjављен  jе чланак коjи jе потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „Ради тога свог вjеровања, jош под мрском Аустриjом тешко jе страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многоброjним малтретирањима, коjа су  црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мjеста. …Али Југославиjа, … остати ће вjечно чиста и сjаjна као сунце, … А Ти, стара наша маjко,  Србиjо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама своj дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била,  обраћа се Цавтат твоj и моли те и преклиње : Устаj Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “.(8)  О забрани прославе Дана Уjедињења у Цавтату истакнуто jе у Соколском гласнику : „Пишу нам из Цавтата: Среско начелништво у Дубровнику jе, 6. марта, казнило са по 120 динара чланове овдашњег соколског друштва: Миљана Влатка, Матића Франу, Кушеља Перу, Кварантото Ива и Леле Антуна, зато што су, на празник Првог децембра, кад им jе била забрањена прослава Дана уjедињења, излазећи из соколане певали песме „Југославиjа”, „Полети сиви Соколе” и „Хеj трубачу”. То певање jе у одлуци квалификовано, као „изазивање и нарушавање ноћног мира”, а денунцирани су били од стране чланова „Хрватске заштите” (9)  Изван Бановине Хрватске Дан Уjедињења прослављан jе нормално. У Будви уз прославу Дана Уjедињења, 1 децембра 1939, подигнута jе спомен-плоча кап. Милану Срзентићу ког су аустриjске власти у септембру 1914. заjедно са кап. Хаџиjом, стрељале. Спомен-плочу подигли су будвански Соколи. Одржано jе неколико говора коjима jе предочено тадашњем млађем нараштаjу, како се умире за своj народ и своjе име.(10)

Поводом прославе Дана Уjедињења 1940. лист „Дубровник“ jе писао : „забрањуjе им се да положе виjенац на споменик нашег Ослободитеља, … Краља Петра; забрањуjе се да положи виjенац на спомен-плоче узидане на част палих бораца за слободу из Дубровника”. Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани. Лист „Дубровник“ jе писао о прослави : „Друштвима коjа би се усудила да не послушаjу …..г. шеф полициjе запретио jе употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у коjима се налазе нациjонална друштва стаjало jе на дан Уjедињења по два и три полицаjца у униформи или без ње.“ (11)

На Приморjу jе Дан Уjедињења свечано прослављан. Док jе хрватски лист ,,Дубрава” писао што jе могао мање о обележавању 1 децембра коjи jе он назвао државним празником, дотле jе лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења.   Споразумом Цветковић-Мачек  Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима Срба католика, Југословена и сокола.  Док су Дубровчани прославили Дан Уjедињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику, у Цавтату jе прослава забрањена. Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани у палати Спонза. У чланку “Сjетимо се !” у листу “Дубровник” истакнуто jе : “Ко се своjих заслужних синова достоjно не сjећа, ниjе достоjан ни да их има, а и он сам не заслужуjе да постоjи међу часним и племенитим људима и народима.”. (12)

 

Саша Недељковић

Ччлан Научног друштва за здравствену историjу Србиjе

 

Напомене :

1.,,1 Децембра”, ,,Дубрава”, Дубровник, 2 просинца 1935, бр. 42, стр. 3

2.“1 децембра”,   ,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;

3.“Прослава Првог децембра у Горњоj Жупи”,,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;

4.„Дан Уjедињења”, „Дубровник”, бр.46, Дубровник, 11. Децембар 1937,  стр. 3,4;

5.„Дубровачке  вjести“,  „Дубровник”,бр. 48,  Дубровник, 3 децембра 1938, стр. 3;

6.,,1 децембра”, „Дубровник”, бр. 48, 2 децембра 1939, Дубровник, стр. 4;
7.,,Прослава 1 децембра”, „Дубровник”, 9 децембар 1939, бр. 49, Дубровник, стр.4;

8. „Цавтат о дану Уjедињења”,   „Дубровник”, 16 децембра 1939, бр. 50, Дубровник, стр.4;

9. ,,Казне и денунциjациjе”, ,,Соколски гласник”, 22 март 1940, бр. 12, Београд, стр.5;

10.,,Дирљива свечаност у Будви”, ,,Дубровник”, бр.49, Дубровник, 9 децембра 1939, стр.4;

11. „Прослава Дана Уjедињења у Дубровнику”,бр.48,”Дубровник”,7 децембра 1940, Бокешка штампариjа (Д.Ј.Челановић),стр. 4; ”Мозаик данашњице”,бр.49, ”Дубровник”, 14 децембра 1940, Котор-Дубровник,стр.3- 4;

12. “Сjетимо се !”, „Дубровник”, 3 априла 1937, бр.9, Дубровник, стр. 2;

 

Везане виjести:

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: