НЕДЕЉКОВИЋ: НАЦИОНАЛНИ РАД СОКОЛА ОД ОБНОВЕ 1992. ДО 2012.

После пет децениjа Соколски покрет обновио jе своj рад. Милорад Јевтић, носилац Албанске споменице, Ордена Св. Саве и Југословенске круне, и члан наjвишег соколског руководства пре Другог светског рата, 8. августа 1991. упутио jе  преко „Политике” позив Слободану Ђорђевићу и старим члановима сокола на окупљање и обнављање соколских друштава.  Стари чланови су на скупштини у Београду 23.jула 1992. обновили Савез сокола Југославиjе. На скупштини усвоjен jе Статут заснован на изворним и традиционалним соколским принципима. По тим принципима Соко jе ванстраначко витешко удружење за истовремено свестрано телесно, морално и народносно васпитање деце и одраслих. Као општенародна, неполитичка организациjа окупља своjе чланове без обзира на узраст, социjални положаj и политичко убеђење. Соколство има васпитно-просветни циљ и карактер, телесно вежбање и друге активности су само средство за постизање тог циља. У Републици Српскоj Моjсиjе Секуловић jе обновио Српски соко.

Соколство се поjавило у Чешкоj 1862. као општенародни покрет у борби против немачке хегемониjе. Тако jе у Прагу основано „Гимнастичко друштво прашко“. Име Соко друштво jе узело 1864. на  предлог Емануела Тонера коjи jе уочио да кад српски народни песник жели да истакне врлине коjе красе неког jунака, као одважност, витештво и неустрашивост, он га пореди са птицом соколом. Покрет су прихватили прегаоци осталих словенских народа.  По речима оснивача Соколства Мирослава Тирша : „У мислима домовина, у срцу одважност, у десници снага.“ Мирослав Тирш jе у соколство увео антички идеал хармоничног развоjа. Насупрот спортским друштвима чиjи jе циљ постизање успеха кроз селекциjу такмичара, соколи теже свестраном телесном вежбању. У данашњем спорту су важни истакнути спортисти коjи су у средишту пажње jавности  („амбасадори земље”), насупрот томе соколи развиjаjу код младих такмичарски дух али без личне користи. На XIII Свесоколском слету у Прагу 2000. Буњевац Антун Катанчић (82 године) из Суботице jе у такмичењу  ветерана у петобоjу, освоjио прво место и златну медаљу. Учествовао jе у вежбовном програму приликом  освећења соколских застава 2001. у Београду и на  гимнастичким сусретима у Новом Саду  2003. Упоредо са телесним васпитањем, циљ сокола jе да свом народу однегуjе  здраву, просвећену и морално снажну омладину. Кроз поjединца  уздиже се народ.  Соколи настоjе да у свом раду што више сарађуjу са  школама.

Здравствени васпитање сокола врши се у сарадњи са Црвеним крстом. Соколи су у народу сузбиjали употребу алкохола ширећи трезвеност и смисао за штедњу. Здравствено васпитни рад обухвата пре свега борбу против порока (алкохолизма, пушења и наркоманиjе), делуjући превентивно пре стварања навика. Соколи пружаjу подршку трезвењачким покретима и свим акциjама коjе иду у том правцу   (трезвеност jе понос моj). Свако друштво остваруjе соколски програм онолико колико се може у датим условима средине.

Теже да код младих кроз васпитање развиjу свест  о потреби поштовања других људи, учтивости и човекољубља. Организуjу се самосталне и заjедничке хуманитарне акциjе  са другим организациjама (Коло српских сестара итд.). Развиjање код соколића приjатељства и дружељубља. Неговање љубави према свим врстама уметности, посете музеjима, изложбама, концертима и позоришту. Бављење певањем, посебно соколских песама и неговање народних песама. Упознавање и неговање народне поезиjе, родољубиве поезиjе из раниjе и савремене књижевности. Упознавање и развиjање поштовања према националним културним вредностима из прошлости и садашњости.  Како jе истакао др. Лаза Поповић : „Идеjу соколску чини синтеза вежбе и националне културе“. За соколе jе косовски завет био и остао основа српске духовности. Старешинство сокола jе 1997. расписало конкурс за ученике соколиће на тему „Зашто славимо Видовдан”.  Организуjе посете историjским споменицима  као што jе Опленац.   Истицање значаjних личности из прошлости као пример садашњим генерациjама (Стева Тодоровић, Владан Ђорђевић, Игњат Павлас, Љубомир Јовановић итд.). Маjа 1995.  соколи су у Београду приредили помен оснивачу телесног вежбања и соколства у Србиjи академику Стеви Тодоровићу.  У Сремским Карловцима одржан jе 2 jуна 2001. „Дан сећања на др Лазу Поповића”, националног и соколског великана. Просветни одбор ради на истраживању историjе соколских позоришта, музике, филмова, истакнутих соколских стваралаца (арх. Момир Коруновић, Нико Бартуловић, С. Пашћан …).

Савез за спортску рекреациjу „Партизан“ Београда се на скупштини 23. децембра 1992. вратио традициjи и назвао се  „Савез Соко Београд“. Исто су поступила и  друштва Партизана у другим градовима (Нови Сад, Димитровград, Прокупље, итд.). Друштва су ушла у Савез сокола Југославиjе. Као пример оних чланова предратног Савеза сокола коjи су остали изван СТВ Партизана навешћемо пример Соколског друштва Београд III на Звездари.  Утицаj коjи jе соколски рад имао на тадашње чланове био jе толико снажан да пет децениjа социjалистичке Југославиjе нису могле да га избришу. Бивши чланови су све време одржавали међусобне контакте. На инициjативу Петра Дунђерског и Јована Маjсеца од 1960. почело jе дружење старих сокола са Звездаре. Састаjали су  се у салама ресторана да би обновили успомене из младости проведене у соколани. Позивима су се одазивали готово сви стари соколи. Дешавало се да буде присутно и по 40 особа. Веровали су да ће Соколство кад-тад опет заживети. Зато су радосно дочекани први знаци обнављања Савеза Сокола 1992. Подстакнути овим окупили су се предратни чланови, образовали инициjативни одбор и после неколико састанака одржали обнављачку скупштину Соколског друштва Београд III Звездара 8. маjа 1993. Настао jе период поновног окупљања старог чланства и приjем нових чланова из породица старих чланова

Средином 1993. одржана jе Соколска академиjа у Спортском центру „Пинки” у Земуну. У Београду  одржан jе 1995. Свечани скуп старих сокола и Соколска академиjа у Југословенском драмском позоришту. Соколска академиjа  одржана jе поводом 75 годишњице оснивања Соколске жупе Београд. Музеj Физичке културе приредио jе изложбу о соколству у згради позоришта. На Соколскоj академиjи у Југословенском драмском позоришту 1995. представљен  први броj обновљеног гласника Соколске жупе Београд „Око соколово“.

Научни скуп „Улога обновљеног Соколства у телесном, здравственом, моралном и родољубивом васпитању младих и одраслих“ одржан jе 1996. на Учитељском факултету у Београду. Скуп су организовали Институт за здравствену заштиту Србиjе, Соколска жупа Београд, Учитељски и Факултет спорта и физичког васпитања. На основу материjала и ставова са скупа приступило се писању „Идеjне платформе рада соколске организациjе“ обjављене 1998. у првоj књизи Соколске библиотеке. У сарадњи са Образовном редакциjом ТВ Београд средином 1997. снимљена jе документарна сериjа  „Лет сокола“. Сериjа jе приказивала рад Сокола од настанка у Прагу 1862. до 1997.  Дат jе сажети историjски преглед и приказ  рада у обновљеним соколским друштвима.

Соколи раде на што тешњоj сарадњи са осталим словенским народима у духу словенске узаjамности. У Прагу Соко Србиjе учествовао jе на Свесловенском конгресу 1998, на XIII (2000.) и XIV (2006.) Свесоколском слету. На Свесловенском конгресу 1998. српску делегациjу од 27 чланова чинили су представници српске Цркве, српско-словенских друштава, соколи, научне институциjе и поjединци. Међу њима и Милић од Мачве.  На организациjи конгреса учествовали су Светска српска заjедница, Српско-српсколужичко друштво, Српско-украjинско друштво, Српско-бугарско друштво, Друштво приjатељства Југословена, Чеха и Словака, Друштво приjатеља jужнословенских Муслимана, Срба и Црногораца и други. Соколе jе предводила  др. Габриjела Крагуjевић.

У оквиру слета 2006. одржан jе састанак Светског Соколског Савеза и Изборна скупштина на коjоj jе за члана Надзорног одбора изабрана др Гордана Раjновић, старешина Соко Србиjе. Соко Србиjе сада окупља 22 друштва са око 5.000 чланова.

Соколско друштво Београд-Матица jе заjедно са Друштвом приjатељства Југословена, Чеха и Словака организовао циклус предавања о Чешкоj, Словачкоj … у Београду 2001, 2002, … (Коларац, Библиотека Србиjе, Чешка амбасада, Народни музеj). Примило jе у згради старог ДИФ-а Матицу Словачку из Ковачице. Организовало jе предавања Владе Јанковића, члана Извршног одбора Међународног свесловенског комитета о Словенству.

За сада соколане су дате на коришћење соколима у Новом Саду, Сремскоj Митровици, Шабцу, Ћуприjи, Крагуjевцу и Прокупљу. Соколи теже да добиjу соколане натраг  да би у њима наставили своj рад. Бранислав Јовановић вратио се из Канаде у Обреновац и обновио Соколски дом. Захваљуjући донациjи jужноморавске региjе (Брно) из Чешке обновљена jе зграда Соколане у Крагуjевцу. Поводом 145 година од оснивања „Првог српског друштва за гимнастику и борење” у Београду у Дому Соко-Матице 27.11.2002 одржана jе Свечана академиjа и отворена изложба „Наши jубилеjи телесног вежбања спорта 1857-2002”. На изложби jе представљен развоj телесног васпитања у Србиjи кроз рад друштава : Првог српског, Београдског, Душана Силног, Соколског и СТВ Партизан.

Од 2003. у Новом Саду одржаваjу се слетови под називом  Дан генералне гимнастике. Четврти Дан генералне гимнастике одржан jе 17 jуна 2006. на отвореним теренима Соколског друштва у Новом Саду.  Дан генералне гимнастике отворио jе др. Божидар Ковачек, председник Матице српске.

Први слет Соко Србиjе одржан jе  11.11. 2006. у Београду. Учествовало jе 10 соколских друштава и 401 вежбач из Србиjе. На слету jе учествовало 50 вежбача соколског друштва Бежиград (општина  Љубљане) из Словениjе. У оквиру jубиларне прославе „150 година организованог телесног вежбања и спорта у Србиjи“ 22.11.2007. отворена jе Изложба у Скупштини града Београда (Стари двор), одржана Свечана академиjа у Народном позоришту и одржан II слет Соко Србиjе у Спортском центру Шумице.  На слету су учествовала и соколска друштва из Словениjе и Чешке. Изложба jе сем Београда, обишла  Нови Сад и Косовску Митровицу. У Новом Саду изложба jе отворена 12. 11. 2007. у холу Позоришта младих у Соколском дому „Воjводина“.

На трећем слету Соко Србиjе одржаном  14.11.2009. у Београду, учествовала су и соколска друштва из Словениjе и Словачке. У Градскоj галериjи Центра за културу општине Бела Црква 4.новембра 2011.отворена jе изложба фотографиjа и докумената  ,,Соколство словенских народа у XIX и XX веку.

Савез Српских Сокола окупља 11 друштава у Србиjи и Црноj Гори. Једно од друштава учлањених у Савез jе Српски соко Херцег Нови. На слету испред Храма Светога Саве у Београду 15.9.2010. наступали су соколи из Београда, Крагуjевца, Ниша и Обреновца.

Амбасада Чешке републике у Београду била jе 14. 2. 2012. домаћин изложбе ,,Соколски покрет у Србиjи” са поднасловом ,,Др. Воjислав Рашић – зачетник соколства у Србиjи” посвећене повести соколског покрета у Србиjи. Изложба jе отворена у свечаном салону амбасаде а организована jе поводом 121 године од када jе Београдско гимнастичко друштво узело име Соко. Поред амбасадорке Чешке Хане Хубичкове, изложби су присуствовали Предраг Марковић, министар културе, принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, као и амбасадори Словачке и Словениjе. Из Прага су присуствовали изасланици Соколске општине Чешке. Од сокола из Србиjе били су Гордана Раjновић, Јевђа Јевђевић и др. Никола Жутић. Наjвећи део изложбе био jе посвећен Воjиславу Рашићу. Поставка jе касниjе изложена у галериjи Завичаjног музеjа у Јагодини. Изложбу у Јагодини организовали су Завичаjни музеj, Савез српски соко и Амбасада Чешке Републике. Поводом прославе 150 година од оснивања Сокола  поставка jе изложена 15 априла 2012. у Прагу.

Поводом прославе ,,150 година соколства у Чешкоj” Савез Соко Србиjе организовао  jе одлазак сокола из Србиjе на слет 2012. У делегациjи су били чланови друштава Батаjница (27 чланова), Смедерево (24 члана), Београд Матица (12 чланова), Бор (4 члана), Панчево (2 члана) и Соколски кошаркашки клуб Стари Диф (6 чланова) на челу са председницом савеза др. Горданом Раjновић. Група jе кренула на пут 29. jуна 2012. Посетили су 30.jуна Беч, обишли град и наставили за Праг. Учествовали су 1.7.2012. у свечаном дефилеу улицама Прага. Дефиле jе започео на Вацлавским Наместима и централним улицама Прага до Старометских Намести од 10 до 13 часова. Грађани Прага су повицима ,,Наздар Срби!” и ,,Живели” поздрављали сваки корак и сваку акробациjу коjу су изводили соколи из Србиjе. Нарочито бурно су поздрављане гимнастичке акробациjе коjе су на улицама Прага изводили чланови соколских друштава Београд Матица и Батаjница.

Соколе Србиjе jе 2 jула 2012. примила  Маjа Митровић, амбасадор Републике Србиjе у Прагу. Др. Гордана Раjновић упознала jе амбасадорку са радом сокола у земљи и учешћу у програму прославе jубилеjа у Прагу. После сусрета у амбасади делегациjа Савеза Соко Србиjе присуствовала jе приjему у Парламенту Чешке Републике коjи jе организован за делегациjе свих земаља коjе су учествовале у прослави. Соколи из Србиjе посетили су 4.jула 2012. српско гробље у Јиндриховицама  на коме jе сахрањено 7.100 српских воjника у Првом светском рату. У разговору са Деjаном Ранђеловићем, коjи брине о гробљу упознали су се са чињеницама о настанку маузолеjа и српског гробља коjе се налаљзи 5 километара од гробнице. Ту jе сахрањено и 189 руских воjника. Простор на коме се налази гробница jе део териториjе Републике Србиjе, коjу jе Томаш Масарик, председник Чехословачке поклонио краљу Александру.  Соколи из Србиjе обишли су Праг и Карлове Вари.

У новембру 2012. Соко Србиjе  прославља 121 годишњицу соколства у Србиjи. У Београду jе предвиђена свечана академиjа, слет, округли сто о соколству и изложба.

Саша   Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Извори и литература : „Око соколово“, Ванредни броj, jануар-април 2008, Београд;

Проф. др. Габриjела Крагуjевић, „Свесловенски конгрес одржан од 2. до 5. jуна у Прагу”,  „Око соколово“, бр. 11-12, Београд 1998, стр.24, 25;

Саветовање „Улога обновљеног Соколства у телесном, здравственом, моралном и родољубивом васпитању младих и одраслих“, Соколска жупа Београд, Београд,  jун 1996;

„Идеjна платформа рада соколске организациjе“ Соколска библиотека, Београд, 1998;

,,Савез Српски соко”, Крагуjевац;

,,Око соколово” бр. 43-44,  децембар 2011;Милисав Живановић, ,,Извештаj о учешћу на слету поводом прославе ,,150 година соколства у Чешкоj” у Прагу од 29. jуна до 7.jула 2012. год.”;

Везане виjести:

Недељковић: Односи Сокола на Приморjу и Католичке цркве

ДЕЛОВАЊЕ САВЕЗА ДОБРОВОЉАЦА У ДУБРОВНИКУ

Сукоб Сокола на Приморjу и дела Католичке цркве