arrow up

Подијелите вијест:

Назив православне цркве превели на хрватски језик

У Дубровнику се затире све што је српско, похрваћивање Срба врши се фалсификовањем историје, па је тако православни храм у центру тог града назван “Црква Свјетог благовјештења” – пишу “Вечерње новости”.

Српска православна црква - Дубровник

На туристичким проспектима, које је Хрватска одштампала за католички Божић и Нову годину, сви називи српских установа у Дубровнику су “преведени” на хрватски језик и нису обиљежени као православни.

Тако је православни храм у центру Дубровника назван “Црква Свјетог благовјештења”, а црква и гробље у Бонинову остали су без ознаке да су српски.

“Не треба се чудити фалсификовању православних и српских назива, јер је у току процес прохрваћења Срба у Дубровнику”, рекао је вјерник Драган Дракулић кога су “Новости” затекле у порти Цркве Светог благовештења.

Он није знао да одговори колико Срба има у Дубровнику, наводећи да званично по попису има свега 1.164, а незванично око 3.000, истакавши да се боје да се изјасне као Срби.

Лист наводи да су и даље присутне непрестане пријетње и напади на Србе у Дубровнику.

Срби су у Дубровнику и његовом херцеговачком залеђу у Средњем вијеку чинили већину, а у тадашњој Републици Рагузи и Дубровнику говорило се српским језиком, али је нова хрватска држава ту чињеницу претворила у тврдњу да се говорило латинским.

Према попису аустријских власти из 1890. године, од 9.713 становника Дубровника, 5.283 је навело да говори српским језиком, док није било ниједног грађанина који је говорио хрватским.

Српска православна Црква Светог благовештења, као главна српска установа и мјесто окупљања дубровачких Срба, изграђена је 1877. године.

Хрватска држава је посљедњих година реновирала Српску православну цркву у Улици од пуча број 8, али је наставила да избјегава да назначи да су храм и Музеј икона власништво Српске православне цркве.

Власт је угасила и двије православне капеле које су постојале у дубровачком затвору и болници.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Дубоки корени српског останка

Горски Котар: Светионик српског трајања

Банији се враћа њен манастир

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​