НАУЧНА АГРЕСИЈА НА ИСТИНУ

Хрватски историчари настављаjу са прекраjањем историjе Другог свjетског рата на подручjу Билогоре и Грубишног Поља 

Пише: Др Милан Басташић

 На примjеру ревизиjе историjских догађаjа на Билогори 1941. године,  поjам  “ревизиjа” постаjе неадекватан, блиjед и неприхватљив за грубо извртање истине, наметање лажи и измишљање разних, неодиграних догађаjа.

Таj поjам данас означава распрострањену агресиjу на истину о Другом свjетском рату, на простору тадашње Независне државе Хрватске (НДХ). Агресор jе хрватска интелектуална елита, у државним институциjама данашње државе Хрватске а посебно у институциjама историjе, на челу са Институтом за сувремену повиjест у Загребу. У овоj установи раде инструирани, одабрани и добро плаћени поjединци са научним титулама, за коjе етика професиjе, интелектуално поштење, лично достоjанство и углед често не значе ништа.

О томе у слиjедећем примjеру:

Укупан броj жртава Другог свjетског рата, у периоду од 1941-1945 године, на простору Општине Грубишно Поље, на Билогори, jе 3108. Од тог броjа, страдало jе 2694 ( 86,7%) Срба и 165 (5,3 %) Хрвата. Хрватских жртава у току овог рата на простору Билогоре, било jе 16 пута мање него српских.

Од укупног броjа жртава, у рату од 1941-1945.  године, 87,2 % су цивилне жртве, док jе воjних жртава било 12,8%. Може се закључити: масакр, убиjање и уништавање, догодило се над цивилним становништвом овог диjела тадашње НДХ. Приjе свега над Србима.

Воjних жртава, рођених на Билогорском подручjу, било jе мало. Припадници разних оружаних снага НДХ и партизани,  изгинули су углавном ван овог подручjа, укључуjући  и  Источни фронт.

Наjвећи броj, jедних и других, погинуо jе у завршним операциjама за ослобађање Југославиjе и одбрану Независне државе Хрватске, у зими 1944/45., и у прољеће 1945. године. Укупно jе погинуло 425 људи.

Истина jе поткриjепљена  именима и презименима жртава, броjчано приказаним, (подаци Музеjа жртава геноцида из Београда) у чиjу вjеродостоjност се не уклапаjу  произвољне и уопштене интерпретациjе, измишљотине и лажи, коjе годинама стоjе на интернет саjту града Грубишно Поље, у референци “ Грубишно Поље – Други свjетски рат”. Све тврдње презентоване овим путем су беспримjерна лаж, срамота и намjерно извртање сопствене историjе. На оваj начин се, умjесто тачних информациjа о Другом свjетском рату у овом диjелу Хрватске, историjа прекраjа, и то “на вишем научном нивоу”, под окриљем науке, у Институту за сувремену повиjест Хрватске у Загребу.

Истина jе слиjедећа:

На простору Билогоре, четника никада ниjе било. Осим наведене лажи, никада нико ниjе видио ни срео четнике. Што се формирања и заробљавања припадника измишљених четничких одреда тиче, истина jе да су у ноћи  26. / 27. априла 1941. године, из кревета приватних кућа, ухапшена 504 српска цивила, старости од 16-60 година, од коjих ниjедан ниjе пружио никакав отпор. Неки од тих jадника, коjе jе рациjа заобишла, сутрадан су се сами приjавили, не слутећи каква су малтретирања проживjели њихови похапшени суграђани. Такође, ниjе забиљежено у записима усташког али ни у онима jугорежима, да jе испаљен иjедан метак у знак отпора, или исукан нож од стране тих несрећних људи. И наjнеупућениjи свjедоци Другог свjетског рата, као и овог деведесетих година, знаjу шта значи “заробљавање воjне формациjе величине одреда”  и наjмање jачине. То траjе дуже или краће, чуjу се рафали митраљеза, аутоматских пушака, густа ватра пушака, прасак бомби, грмљавина мина и граната. Од свега овога ниjе се чуло ништа. А гдjе су мртви и рањени из измишљених четничких одреда?  Ниjе забиљежено да jе било ко, идући у шуму по дрва, печурке или криволов, наишао на људске лешеве, кости, одjећу или осjетио смрад усљед њиховог распадања.

Даље се, на поменутом саjту тврди, да су наjопасниjи четници отпремљени у радни логор на острву Пагу. Свjедочансво те “истине” може се ишчитати са фотографиjе Спомен плоче подигнуте на стиjени у ували Слана на острву Пагу. Кажем са фотографиjе, пошто jе ова Спомен плоча, подигнута
1975, уништавана три пута, 1991, jуна 2010. и jула 2013. године. Плоча до данас ниjе обновљена. Аутори ових искривљених редова, не пишу да су тамо, послиjе наjмонстуозниjих мучења несхватљивих нормалном људском уму, жртве ликвидиране, наjчешће дављењем у мору. Ниjедан Србин ниjе преживио пакао пашких логора, оног у ували Слана и оног за жене и дjецу у мjесту Метаjна.

Истина jе, да jе на Билогори на разне начине, нестало и уморено од 1941-1945. године 318 српске православне дjеце старости до 14 година, док Богу хвала, ниjедно католичко диjете у овом периоду ниjе страдало од стране Срба.

Послиjе лажи о стварању четничких одреда, помиње се стварање партизанских одреда, братских народа на Билогори. Све jе то велика лаж, пред прећутном солидарношћу хрватске нациjе.

Оваквим историjским лагариjама ниjе мjесто на саjту мог родног града Грубишно Поље, већ на стубу научног срама и осуде геноцида над српским народом у Независноj држави Хрватскоj.

Такође, и лажи о тзв. домовинском рату, поновно су прекраjање истине и ревизиjа сопствене историjе. Лажи, умjесто покаjања, не воде опросту ни помирењу народа и конфесиjа на овом простору. То jе полазна основа међусобног повjерења Срба и Хрвата jер све друго jе пуко заваравање. Свако коме jе до овога стало, а цивилизован jе човjек, не смиjе заборавити на жртве из Грубишног Поља, страдале у два наjвећа система логора смрти Независне Државе Хрватске, оном Госпић – Јадовно –Паг, jуна мjесеца 1941. (похапшени 26/27. априла) и  у Јасеновцу, (октобар и новембар 1942. године).

Ово jе истина:

ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 ОПШТИНЕ ГРУБИШНО ПОЉЕ У ЛОГОРИМА

ЈАСЕНОВАЧКА ГРУПА ЛОГОРА                              1115

ГОСПИЋКА ГРУПА ЛОГОРА                                 549-557

СИСАК                                                                 104

КОПРИВНИЦА                                                        60

ЗАГРЕБ                                                                  29

НЕМАЧКА                                                               19

ОСТАЛИ ЛОГОРИ, ДЕПОРТАЦИЈА И НЕПОЗНАТО      131

                                                     УКУПНО  : 2007

Срба из Грубишног Поља, жртава комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг jе 487. Међу њима jе и секретар Котарског комитета  Комунистичке партиjе Грубишно Поље, Србин, Бранко Кљаић. Он jе свjедок да су кобне ноћи 26/27. априла 1941. године, од комуниста ухапшени искључиво комунисти Срби, док ниjедан комуниста припадник хрватског или неког другог народа ниjе ухапшен! Лаж jе да су хапшени виђениjи Срби. Хапшени су сви Срби, професори (Тихомир Продановић), студенти (Владо Шегић), занатлиjе (Коста Кулић), дрвосjече (Божо Брзин), надничари (Пане Трбоjевић). Укупно 504 Србина.

Ђурђевдански уранак „на врх“
Грубишног Поља, 6. маj 1940. године

У неким хрватским медиjима, новинама и књигама, jош у вриjеме Југославиjе, о овоме jе писана неистина.

У едициjи “Четрдесетпрва”, страна 134,  кажу :

”Хапшења и убиjање Срба и напредних Хрвата почињу већ априла мjесеца и расту из дана у дан. У Славонскоj Пожеги усташе су Србе и напредниjе људе похапсиле већ 12. априла 1941. године и доста  њих побиле. У том злочину страдали    су сви чланови Мjесног комитета КПХ. У котару Грубишно Поље усташе су 26. априла 1941. похапсиле 510  Срба и скоро све чланове Мjесног комитета Комунистичке партиjе Хрватске. Послиjе мучења премлаћивањем, послали су их у логор “Даница” у Копривници.”

У едициjи “Округли стол Јасеновац”, 1986, Спомен подручjе Јасеновац, страна 98, се каже:

”Међутим у Славонскоj Пожеги и Грубишном Пољу, усташе су другачиjе поступиле и извршиле масовно хапшење комуниста у оквиру акциjе хапшења виђениjих Срба и грађана jугословенске ориjентациjе. Тако jе у Славонскоj Пожеги ухапшено око 50 чланова КП, СКОЈА И УРССОВИХ синдиката, чиме jе Партиjскоj организациjи у граду наниjет тежак ударац. У хапшењима у Грубишном  Пољу (26. травња) у логор jе одведено готово цjелокупно
чланство котарског Комитета КПХ и већине партиjских ћелиjа на котару”.

Исто jе обjављено у публикациjи “Билогорска сjећања”, аутора Звонка Бркића у издању Општинске конференциjе СК Грубишно Поље, 1969. Он jе, пишући о погрому над Србима 26. и 27. априла 1941. године опрезниjи, jер му jе Билогора ”база репутациjе” из НОБ. И у овоj брошури  има нетачности. Свjедоци априлског Бркићевог дизања устанка су у вриjеме његовог писања били jош увиjек живи, добро позиционирани у власти у Грубишном Пољу и због тих привилегиjа су ћутали. И Бркић  избегава jедину истину, да су од првог дана формирања НДХ хапшени и убиjани искључиво Срби. Када би се навела имена “диjела убиjених у Славонскоj Пожеги” све би било jасно.

У врху “маjстора прекраjања историjе и лажи” jе историчар Здравко Диздар, из хрватског Института за сувремену повиjест у Загребу. У Часопису за сувремену повиjест, о усташком логору “Даница” Диздар пише:

” Основан jе као први логор у Независноj држави Хрватскоj, 15. априла 1941. и постоjао jе до 01. септембра 1942. године.

У Загребу jе дониjета одлука о премjештању већине логораша “Данице” у Госпић, коjа jе 30. jуна 1941. саопштена копривничком усташком логорнику Херману, у Главном усташком стану и у МУП НДХ, гдjе су га позвали. Истога дана кренуо jе први транспорт од седам вагона, са 280 логораша у Госпић. Слиjедећег дана отишло их jе jош неколико. Једина група логораша коjа jе упућена у логор “Даницу”, а ниjе евидентирана у Загребу, jе она из котара Грубишно Поље. У логору “Даница” налазило се 3358 логораша, за коjе су утврђени  лични подаци, 3095 мушкараца , 221 жена и 42 дjетета. Срба 2259, Јевреjа 600, Хрвата 434. Наjвише логораша су били пољопривредници 1500, остали 1850 су били различитих занимања. По политичкоj припадности, било jе симпатизера режимских странака, као Југословенска национална странка (ЈНС), Југословенска радикална заjедница (ЈРЗ), Четничка организациjа, Југосокол и друге. Усташе су све називали заjедничким именом “четници”. А таквих jе од укупног броjа (2259)  било готово 2000. То jе, вjероjатно разлог што се у штампи о логору “Даници” пише као о логору за четнике.”

Према документима, први транспорт логораша из “Данице” за Госпић упућен jе 30. jуна 1941. Логораши из 1942. године су свjедочили да су послиjе упућени транспорти, 04., 09., 14., 18., 21. и 24. jула, са  Србима, Јевреjима и мањим броjем Хрвата. Тако jе тада према исказу Милана Вуксановића, уз њега Црногорца, “ Остало у логору у Копривници jош око 8 Срба, и око 800 Хрвата”. Никола Херман, смиjењени управник логора “Даница” , у jулу 1941 године, пиjан се хвалио како jе у Лику послао 2500 – 2700 Срба. Истовремено jе  РАВСИГУР  НДХ, 8. jула окружницом подручним полициjским властима заповиjедио да се од свих тих тзв. “непоћудних православних и Жидова, никога више у концентрациони логор “Даница” у Копривници не шаље, него их треба слати у Госпић”. Од тада се у “Даницу” не шаљу Срби и Јевреjи, већ се интернираjу само Хрвати.

Диздар даље пише:

“Прва већа група стигла jе у логор “Даница” 29. априла, 506 похапшених Срба из реjона Грубишно Поље. Њихово хапшење, извршено jе  по заповjеди  Еугена Кватерника Диде, главног равнатеља за ред и сигурност у НДХ, 26 . и 27. априла, уз помоћ 110 полицаjаца и усташа, пристиглих из Загреба, а под оптужбом да су четници и да спремаjу устанак против Независне државе Хрватске. Истина jе да jе већина припадала ЈНС, ЈРЗ и Ходериноj странци “Борбаши”, СДС и 20 чланова КПХ, међу коjима jе био и секретар котарског комитета КПХ Грубишно Поље. Тек их се неколико из ове групе успjело спасити. Многа питања и протупитања риjешила би се засигурно, да се пронађе циjела архива заточеничког логора “Даница”, коjу jе 23. новембра 1942. године у Загреб, УНС уреду И, послао тамошњи логорник, професор Миjо  Уџбинац, посљедњи заповjедник логора “Даница”, у два пакета, укупне тежине 49 килограма”.

Диздар тврди да jе у логору “Даница” било 3358 заточеника, Срба 2259, Јевреjа 600, Хрвата 434. Наjвише ратара, око 1500. Око 2000 анкетираних били су припадници ЈНС, Четничке организациjе, Југосокола и сл. Испада, по Диздару, да jе у “Даници”, првом логору НДХ, боравила, на разне начине мучена, масакрирана, похапшена и доjтерана политичка елита пропалог jугословенског режима. Њих jе, по писању Диздара, било 2000, од укупно ухапшеног броjа Срба 2259, коjе су све звали четници.

Пошто jе међу логорашима, од укупног броjа, Срба било 2259 и мало пажљивиjи читалац би морао закључити да су у таj логор првих дана Независне државе Хрватске, дотjерани “политичари” коjе као рече Диздар, “успут зову четници”. Ниjе се, дакле по Диздару, већ од првих дана НДХ вршио погром
и масовно хапшење Срба! Он без трунке срама, пише за историjу, да су се у то вриjеме “четницима” називали ухапшени припадници разних политичких странака бившег jугословенског режима. Са ирониjом вас питам, зар ви, заиста знате, тврдите и мислите да Хрвати 1941. године, нису Србе у Хрватскоj називали “четницима”, него политичарима пропалог режима. Видљиво jе да су већ од првог дана у логор “Даница” довођени  искључиво Срби.

Добро памтим предање, претешке дане 1941. године, када су логораше “Данице” водили на радове. Копривничка дjеца су викала: ”Ћетници, ћетници”! Диздар ниjе ни након 70. година од тих догађања, а историчар jе, чуо, ни схватио да су све Србе од првих дана Независне државе Хрватске, готово сви коjи Срби нису у НДХ, звали “ћетницима”.То jе било зелено свjетло за одстрел Срба , свакоме ко ниjе православне вjере. То jе истина, прозвани господине Диздар! Било би ми задовољство да видим тих  ваших “преко три тисуће анкета”. Написали сте да jедина група коjа jе стигла у логор “Даница” а ниjе евидентирана у Загребу, она са подручjа Грубишног Поља. Хвала вам за истину! Затим, да jе прва већа група стигла у логор “Даница” 29. априла 1941. и  то 506 Срба са простора Грубишног Поља. Диздар, невине људе, цивиле пробуђене и одведене из рођених кућа, само зато што су Срби, трпате у политичке странке. По вама, већина су припадали ЈНС, ЈРЗ, Ходериним “Борбашима”, четницима, комунистима. Одакле вам храбост да те невине људе оптеретите политичком припадношћу? Волио бих да чуjем ко jе од њих припадао Четничкоj организациjи. Истина jе, да jе са простора Билогоре ухапшено, звjерски мучено и убиjено у госпићком систему усташких логора, 487 мученика српске националности из Грубишног Поља и околних села. Исти они мученици коjе ви, историчаре Диздар, поново убиjате. Покажите имена припадника КПХ, ”Борбаше”. Знамо да их немате, jер лажете. Једини наводни “Борбаш” био jе Лука Врзић из Малих Зденаца, кога због старости оне кобне ноћи 1941. нису одвели из родне куће. Његовог сина Стевана jесу. Послиjе рата, стари Лука Врзић убиjен jе на шталском прагу, у свом дворишту. Причало се, да jе убиство обављено у организациjи Комитета Комунистичке партиjе из Грубишног Поља.

Господине Диздар, свjедок сам хапшења и одвођења Јадовничких жртава у режиjи злогласног Диде Кватерника и католичког жупника Петра Сивjановића. Сjећам се 27. априла 1941. године на жељезничкоj станици у Грубишном Пољу. Тужног испраћаjа и неповратног одласка у марвеним вагонима, мог оца Луке (45), брата Стеве (18), стрица Раде (36), уjака Стевана (52), његовог   сина Живка (21), браће од тетке, Данила (27), Илиjе (30) и Милана (35). Црног 30. jуна 1941. из логора “Данице”, испратио их jе професор Тихомир Продановић, чиjи опис усташке тортуре, хапшења у ноћи 26 / 27. априла, у Грубишном Пољу и харанге католичке свjетине на успутним станицама, до 30. jуна, одласка за Госпић, чувам и презентуjем у моjоj књизи. (Милан Басташић, Билогора и Грубишно Поље 1941-1991., издавачи: Удружење бивших логораша Другог свjетског рата Републике Српске и Менаџер компаниjа, Бања Лука 2009). У њоj jе чиста истина о Србима из Грубишног поља, заточеницима логора “Даница”, првог концентрационог логора у НДХ. Тихомир Продановић jе jедан од 17 ухапшених, коjи су захваљући мjешовитом браку, пуштени из логора и спашени сигурне смрти.

Свjедок сам, да 26. и 27. априла 1941. године, у рациjи  у Грубишном Пољу, ниjе ухапшен ниjедан комуниста католик. У току рата ухапшен jе jедан комуниста, извесни Хандл, власник продавнице бицикала. Продавница му  се налазила недалеко тадашње Општине, друга кућа од католичког цинтора. Његово хапшење се догодило касниjе, 1943. године.

Изучаваjући ову проблематику, сазнао сам на основу свjедочења људи, да jе хапшења Срба било и приjе 26. априла 1941. године. У билогорским селима Зринска, Ласовац, Беденичка, Пупелица и Кашљавац, похапшено jе поjединачно или у мањим групама између 30 и 40 Срба.Та села гравитираjу према Бjеловару, па су тамо и отjерани. Послиjе су смjештени у логор “Даница”. Доста њих jе остало неевидентираних, jер су многе, читаве породице побиjене, па ниjе имао ко да свjедочи у попису од 1964. године. У страдању Срба на Билогори, кобне ноћи 26/27. априла 1941. године, обезглављене су породице читавих братстава презимењака. Не смиjе се заборавити седам Тврдориjека, девет Грба, седам Басара, деветнаест Прерадовића. Убиjено jе и неколико људи из породице Тесла, рођака славног научника Николе Тесле.

На Списку Јадовничких жртава, др Ђуре Затезала, налазе се основни подаци о тим људима, као и онима из поменутих села у близини Бjеловара. Допуњен списак жртава од 26. и 27. априла 1941., предао сам краjем осамдесетих година др Ђури Затезалу, тадашњем директору Историjског архива у Карловцу.

У току дугогодишњег истраживања евидентирао сам све Јадовничке жртве са простора Билогоре и Грубишног Поља. Имена њих 487, са подручjа Грубишног Поља, налазе се на Затезаловом именичном попису, међу до сада евидентираних 10.502 жртве. Према истраживањима др Затезала, у систему логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за само 132 дана постоjања, убиjено jе наjмање 38.010 Срба.

Везане виjести:

Европски дан сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ

Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу

Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац

БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА