Владимир Умељић: ПЕРСПЕКТИВЕ

Прочитаjте интервjу Владимира Умељића Српскоj новинскоj агенциjи /СРНА/ поводом актуелних националних, али и историjских, тема!

1.  Да ли мислите да су сви потези  Запада у БиХ усмjерени на унитаризациjу  БиХ и укидање
Републике Српске? Како власт у Републици Српскоj на челу са
предсjедником Милорадом Додиком може да се одупире тим настоjањима и да ли jе
до сада успиjевала у томе?

Несумњиво jе да jе Република Српска трн у оку западним творцима и заговорницима овог актуелног, наjновиjег „Новог светског поретка“, и таj трн ће постаjати све болниjи, што се успешниjе одвиjа „дисциплииновање“ Републике Србиjе, чега смо све време сведоци.

Последњи показатељ тог процеса jе оваj грешни и погрешни, jадни и чемерни „Бриселски договор“, коjим се Света српска земља Косово и Метохиjа све даље гура у понор туђе власти и силе. Владаjући политичари у Београду, додуше, кажу да jе то „реалност, коjа се мора признати и прихватити“.

Они, међутим, не кажу да jе своjевремено постоjала и османска реалност и то стотинама година, па аустро-угарска а затим и Хитлерова реалност, али их Срби никада нису признали и прихватили, зар не? Њихов новокомпоновани (jер постизборни) политички прагматизам, дакле, говори о типичним, опортунистичким политичарима, али не и о национално свесним државницима.

Република Српска jе до сада, уопштено говорећи, водила мудру и одлучну политику, коjа jе превасходно усмерена на опстаjање и jачање. То jе и основни циљ и неопходни минимални конзенс, око кога би морали да се окупе не само чланови владаjуће политичке групациjе око председника Додика, већ и целокупна опозициjа, ако жели да заслужи ознаку српске политичке класе.

Више jе него примерено, корисно и далековидо, да председник Додик све време развиjа мултилатералне политичке и економске односе са Русиjом, Израелом и сл. То jе прави пут, коjи наравно мора бити праћен перманентним jачањем политичких институциjа Српске и конкретизациjом самосталног привредног развоjа, одлучном борбом против корупциjе, итд.

И – убеђен сам да Република Српска може да се избори за своjе и да ће се изборити. Надам се од срца, да ће и српска опозициjа у Српскоj увидети суштаствену потребу горе поменутог минималног конзенса и стога своjу иначе врло легитимну политичку борбу за власт подредити том животно важном циљу.

2. До коjе мjере може Република Српска да рачуна на политичку помоћ Србиjе, а до коjе мjере на исту ту помоћ Русиjе, у своjим настоjањима да сачува самосталност?

Питање jе колико Србиjа у овом тренутку може да рачуна на саму себе. Уздам се у Бога да ће у догледно време доћи до националног освешћивања и jачања древне српске државности, што би само било на бољитак свих Срба, чиjи национални корпус jе после последњих грађанских ратова и насилног распада друге Југославиjе расцепкан, атомизован.

Уздам се исто тако у Бога, да ни данашња а ни будћа Русиjа никад неће заборавити, да jе у жилама првог руског цара у историjи, великог Ивана ИВ. Васиљевича, текла и крв Немањића и Јакшића, крв кнегиње Милице, супруге Светог кнеза Лазара.

Али, сигурно, и врло прагматични руски интереси говоре у прилог њихове подршке Србима. За све jе, међутим, потребно (наjмање) двоjе, тако да и српски политичари мораjу да се максимално ангажуjу на даљем изграђивању и jачању међусобних веза измеђа ова два стара православна национа.

3. Да ли БиХ може да опстане као држава или за њу видите неку другу будућност?  Како видите Републику Српску у будућности?

Тешко jе претпоставити да би jедна „Југославиjа у малом“ (БиХ) а после читаве мучне и трагичне историjе међусобних односа триjу актуелних политичких фактора на овом простору могла заиста имати неку повољну, обећаваjућу перспективу.

У међувремену и све више западних научних аналитичара одриче државноj творевини Босна и Херцеговина способност да опстане, без обзира на чињеницу, да се западни савезници тj. пре тутори („право jачега“) босанско-херцеговачке државе налазе управо на западу („НАТО-демократиjе“).

Тако и угледни немачки политиколози из Хамбурга, Берит Блиесеманн де Гуевара и Флориан П. Кüхн, пишу у своjоj анализи актуелног стања Босне и Херцеговине (коjу иначе у међувремену сматраjу и називаjу jош само jедном „Потемкиновом државом“, значи привидом, фарсом, фасадом, иза коjе не стоjи ништа, jедном „фирмом на празном дућану“) и следеће:

„Показало се да jе илузиjа покушати споља изградњу jедне државе по угледу на западне државе. То jе, по нашем мишљењу, немогуће. То се види и у Босни, где се ни после петнаест година ниjе успело превазићи раздор између етничко-националних група. Данашња европска држава, коjа jе требало да послужи као модел босанско-херцеговачке државе, то jе заправо финални продукт компликованог, многе векове траjућег развоjа.

Једноставно имплементирање тог модела у друге културе не може успети.“ (2010.)

Ја видим Реублику Српску у будућности као слободну државну творевину, у коjоj њени грађани практикуjу своjе право на самоопредељење, оно основно људско право, коjе су „НАТО-демократиjе“ иначе признале свим народима и народностима бивше Југославиjе, само Србима не.

4. Да ли Србиjа, осим декларативног залагања за Деjтонски споразум, довољно чини да заштити самосталност Републике Српске? Шта би Србиjа tребало конкретниjе да уради по том питању?

Србиjа би морала да буде активниjа и одлучниjа, то jе не само њено право већ и међународно-правна обавеза. Конкретно, да на пр. мање конферише са Турском, са њеним апсолутно неприхватљивим неоосманским аспирациjама, у односу на jедно искључиво унутрашње балканско питање а да више изграђуjе и jача односе са Српском.

5. У коjем правцу ће се рjешавати питање Косова и Метохиjе и да ли ће од Србиjе бити затражено да призна косовску независност? Да ли jе Бриселски споразум попуштање Србиjе зарад датума за чланство у ЕУ?

Не само да ће се захтевати признавање те псеудодржаве, већ као што су недавно немачки парламентарци у сред Београда отворено нагласили, захтеваће се „да Срби промене своjу свест“, да орвеловски униформишу своj дух и одрекну се свега, што их чини.

ЕУ не требаjу Срби, њоj требаjу jефтини радници, зависни конзументи и по могућству „топовска храна“.

6. Како бисте оциjенили рад Хашког трибунала, коj jе ових дана обиљежио 20 година постоjања? Зашто нико од бошњачких лидера никада ниjе био оптужен пред овим судом за злочине над Србима ?

У време НАТО-напада 1999. сам учествовао на преко двадесет ТВ-дискусиjа у Немачкоj а последњи позив сам добио после хапшења и изручења Слободана Милошевића Хагу. Водитељка емисиjе ме jе одмах на почетку питала како стоjим у односу на таj догађаj.

Јер jа сам, како jе нагласила, познат у немачкоj jавности не баш као ревносни обожаватељ Милошевића, али и као жесток критичар НАТО-пакта. Моj одговор jе био – стоjим  негативно, jер као прво, ако jе Милошевић уопште требало да се поjављуjе пред неким судом, онда само пред jедним српским. И као друго, jер таj трибунал jе политичка а не правна институциjа.

Као образложење сам навео следеће:

„У овом истом студиjу сам jуче видео Вашег министра спољних послова Јозефа Фишера, коме сте поставили смислено исто питање а он jе потом опширно поучавао гледаоце, да jе међународна правда спора али достижна.

Будући да jе господин Фишер по свим дефинициjама трећи немачки министар иностраних послова у 20. веку, коjи jе саодговоран да су немачки воjници – у оквиру одговараjућих воjних савеза – потпуно бесправно напали и убиjали Србе у њиховоj сопственоj земљи (1914., 1941. и 1999.), како то да господин Милошевић седи на тврдоj оптуженичкоj клупи у Хагу а господин Фишер у црвеноj сомотскоj фотељи у Вашем студиjу и хвали међународну правду?

Зар Хашки трибунал ниjе надлежан „за сва кршења права на тлу бивше Југославиjе“?

Зар ни убиство 75 српске деце од стране (и немачких) НАТО-пилота, колико Ви кажете да их jе било и називате их само jош jедном „колатералном штетом“, ниjе довољан разлог за jедну надлежну институциjу, ако jе она правног карактера, да барем отвори истрагу против господина Фишера и његових НАТО-колега?“

То дакле значи, да Ваше питање постаjе излишно, ниjе ли тако?

Јер чак да jе Трибунал и оптужио неког од босанско-муслиманских лидера, зар мислите да би се то другачиjе завршило него у случаjу босанско-муслиманског Насера Орића, арбанашког Рамуша Харадинаjа или пак хрватског Анте Готовине?

Срамотне ослобађаjуће пресуде…

7. Српски званичници и поjедини историчари упозораваjу да би идуће године, када ће обиљежава 100 година од Првог свjетског рата, могло доћи до ревизиjе историjе, како би се Срби окривили за почетак тог рата. Колико су намjере Запада, посебно Њемачке, да учествуjе у овоj ревизиjи историjе и окривљавању Срба за Први свjетски рат?

Недавно, 21. маjа сам држао jедно предавање студентима универзитета у Бањоj Луци. Тема jе била: „Немачка ревизиjа историjе Балкана на краjу 20. и почетку 21. века“. Излагање сам почео следећим речима:

„У другоj половини деведесетих година сам по први пут обjавио став, да jе Савезна Република Немачка до уjедињења две немачке државе несумњиво заслуживала епитет „европске Немачке“ а да jе потом поjам настаjања jедне „немачке Европе“ постао много примерениjи новонасталоj стварности.

То се може илустровати и на примеру историjе Балкана у последњоj децениjи 20. века.

Од почетка акутне фазе кризе у бившоj Југославиjи, следствених грађанских ратова и распада савезне државе, немачка политика, медиjи али и научне институциjе су били активни и изузетно вирулентни чиниоци овог и оваквог развоjа ситуациjе. Тиме jе недвосмислено наjављен „Нови светски поредак“, у наjмању руку у Европи.

У следственом разматрању, тежиште се налази на улози немачких универзитетских и академских институциjа при систематским покушаjима ревизиjе позитивне историjске науке у односу на Балканско полуострво.

Оваj нови тренд немачких друштвених наука се не ограничава само на актуелну историjу, дакле на време грађанских ратова и распада друге Југославиjе, при чему се – као што jе познато – неуморно тврди да су само и искључиво Срби били „jедини кривци, агресори, геноцидне убице, етнички чистачи, масовни силоватељи, оснивачи концентрационих логора“ и сл.

Таj временски период, међутим, ниjе тема овог конкретног излагања.

Али таj ревизионистички тренд се не ограничава чак ни на читав 20. век, већ се простире и на време османске окупациjе српских земаља, па шта више и на време досељавања Словена на ове просторе.

Јер, као што jе исто тако познато:

„Ко контролише прошлост, таj контролише и садашњост, али и будућност“.

То значи, више jе него реално за очекивати да ће ускоро следити и покушаjи ревизиjе тог дела историjе. Не заборавимо, да jе некадашњи председник САД Бил Клинтон у време грађанских ратова у данашњоj Хрватскоj и Босни себи дозволио да се профилише ето и као историчар, те да оде и jедан злокобни корак даље. Он jе, наиме изнео у jавност своj став:

„Срби су криви за избиjање Првог светског рата. Без њих се ни Холокауст не би догодио!“

Да ли jе потребан jош неки додатни коментар? У односу на питање – шта Запад мисли о Србима и шта свим силама жели да постигне, као што су немачки парламентарци у сред главног града Србиjе врло недвосмислено обелоданили, да и сами Срби о себи мисле?

Интервjу водила:

Весна Шурбат,

шеф дописнисштва СРНЕ у Београду

Извор: 

Везане виjести:

Владимир Умељић СОЦИЈАЛНО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“

Србин коjи jе задивио и Ноама Чомског!

НЕМАЧКА РЕВИЗИЈА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

ХРИШЋАНСКИ ПРАГМАТИЗАМ У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ (На примеру Светог Саве Српског)

Владимир Умељић: “Теориjа дефиниционизма” – Запад и Балкан 1990?