Наташа Кандић и РЕКОМ за милионске донације покушавају од Срба да начине кривце за све ратове и распад СФРЈ

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића.

Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што ће предвиђеном надлежношћу прво ‚утврдити‘ историjску ‚истину‘ о узроцима ратова, а затим покушати да забрани да се о тако утврђеноj ‚истини‘ говори, пише, расправља, дебатуjе или наглас размишља… РЕКОМ-ов краjњи циљ, са оваквом надлежношћу, jесте да забрани слободу говора људима у државама на простору бивше Југославиjе када су у питању историjске квазиистине коjе ово тело утврди…“

ПОНДЕРИСАЊЕ СРБИЈЕ

Притом jе у РЕКОМ уграђен механизам погубан по Србиjу, jер би се „непобитне историjске чињенице“ утврдиле на начин не само накарадан него и нигде у свету прихваћен нити практикован, отуда по свом идиотизму уникатан у историjи човечанства. Србиjи jе, наиме, додељена улога заморчета коjе би у РЕКОМ-у било вазда прегласано; механизам коjи гура Наташа Кандић представља научно-историjског Франкенштаjна оптерећеног сукобом два неспоjива принципа, „пондерисаног гласања“ и принципа jеднакости на коjем би требало да се темељи „комисиjа за истину“. У свету постоjе организациjе код коjих државе добровољно пристаjу на различиту (мању или већу) тежину њиховог гласа у односу на партнере, и то су пондерисани, дакле гласови коjи имаjу већу или мању снагу одлучивања у односу на друге. Пондерисано гласање у РЕКОМ-у добиjа нову димензиjу, па државе имаjу онолико гласова колико су имале жртава. Тако Косово у РЕКОМ-у заступа jеднак броj чланова као и Србиjу а БиХ наjвише од свих, чак пет.

До данашњег дана, међутим, ниjе створена „међународна комисиjа за истину“ коjа би историjске истине усвоjила − прегласавањем. Поређења ради, у петом броjу РЕКОМ-овог билтена „Глас“ из 2012. године обjављен jе интервjу са др Невенком Трохом, вишим научним сарадником у словеначком Институту за новиjу историjу, коjа jе учествовала у раду словеначко-италиjанске „историjске комисиjе“. Та комисиjа, нашим краjевима наjближа, радила jе на принципу консензуса. Да ли би словеначки историчари учествовали у комисиjи у коjоj би Словениjа, на пример, имала три члана, а много већа Италиjа сразмерно више, рецимо 30? Јасно да не би. Зашто онда Србиjа учествуjе у накарадном РЕКОМ-у?

У Статуту РЕКОМ-а, члан 23, коjи су потврдили „изасланици председника Хрватске, Косова, Црне Горе, бошњачког и хрватског дела Председништва БиХ, и Србиjа“, наиме, прописан jе састав будуће „комисиjе за истину“: БиХ има пет, Хрватска, Србиjа и Косово по три члана, а Црна Гора, Македониjа и Словениjа по два. Ниjе тешко прозрети да би резултат гласања увек био на штету Србиjе, наjчешће 17 према три. Проблем jе у томе што jе у Статут РЕКОМ-а убачена клопка, jер одлука бива усвоjена са 14 (од 20) гласова; Србиjа са своjа три гласа, чак и ако би придобила подршку jош неког гласа из других држава − у таквом односу снага jедноставно нема шанси. Тиме би кривица Срба за протекле ратове добила печат „званичне истине“ на простору не само од Триглава па до Ђевђелиjе већ универзално. РЕКОМ би уистину функционисао не само као продужена шапа већ као „допуна“ Хашког суда, коjи jе успео да осуди натпропорционално велики броj Срба за ратне злочине, али ниjе имао мандат да утиче и мења „историjску свест“ грађана Србиjе о догађаjима из блиске прошлости.

Ментори из сенке

Устраjну подршку Наташи Кандић у гурању РЕКОМ-а пружа, пре свега, доскорашњи директор за Западни Балкан у Европскоj комисиjи Пjер Мирел, као и Горан Милетић, програмски директор Цивил Ригхтс Дефендерс; ту су jош и Бjорн Линдерфалк, заменик директора Одељења за ЕУ при Министарству спољних послова Шведске, Флоренс Артман, некадашња представница за медиjе Хашког трибунала, уз дипломатска представништва неких западних земаља предвођених холандским. РЕКОМ у Србиjи снажно подржава Слађана Прица, амбасадорка у Мароку и некадашња помоћница министра спољних послова у влади Мирка Цветковића, уз Министарство правде Србиjе у чиjе име jе на поверљивим сесиjама РЕКОМ-а учествовао касниjе разрешени заменик министра правде Воjкан Симић. У Црноj Гори jе председнику Вуjановићу РЕКОМ успео да „прода“ његов саветник за међународне односе Драгиша Бурзан. У међународним организациjама, Кандићка се хвали да ужива наклоност Ивана Симоновића, комесара за људска права при УН из Хрватске, као и Кори Удовички, данашње министарке и приjатељице Наташе Кандић. Удовички jе подршку РЕКОМ-у обезбедила чак и у врху УНДП-а, где jе 2011. године радила.

Ми бисмо хтjели да предсjедници раде за нас

Обjављуjемо скраћене делове магнетограма са састанка изасланика председника „постjугословенских земаља за РЕКОМ“, одржаног у Загребу 6. 09. 2013. Присуствовали су др Злата Ђурђевић, изасланица председника Хрватске Јосиповића, др Соња Томовић-Шундић, изасланица председника Црне Горе, Селим Селими, Јахjагин изасланик са Косова, заменик градоначелника Сараjева Аљоша Чампара у своjству изасланика члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, Горан Михаљевић, изасланик члана Председништва БиХ Жељка Комшића, судиjа Синиша Важић, изасланик председника Србиjе и Жарко Пуховски у Кандићкино, односно у име РЕКОМ-а.

Пуховски, обраћа се изасланицима председника: „Јавни ‚заговарачи‘ су пробали ући у политичке елите. Притом смо се одлучили за шефове држава… Дошли смо до контакта са свим предсjедницима, осим словеначког предсjедника и српског представника у Предсjедништву БиХ. Наша молба jе да Статут узмете као приjедлог за размишљање, као почетну точку коjа би била минимални консензус за расправу… Ми бисмо хтjели да предсjедници раде за нас. Ми се надамо да их можемо мотивирати.“

Злата Ђурђевић:

„Да не улазимо у нормативне аспекте, постоjе ограничења у правном и политичком смислу; РЕКОМ jе осмишљен да буде подржан од свих парламената у региjи. И то jе наjвећи проблем приликом оснивања овог тиjела. У Хрватскоj сваки међународни уговор коjи финанциjски обавезуjе државу мора имати двотрећинску већину у парламенту. Исто важи и за уговоре коjи доносе међународне обавезе држави… Сваки уговор коjи има финанциjске обавезе мора бити потврђен у Сабору. Ваша Инициjатива (РЕКОМ) jединствена jе у међународном судовању и тражењу мира, jер се друге углавном односе на догађаjе у jедноj држави. Први пут се тражи да више држава коjе су биле у сукобу то направи. Други проблем jе разграничење улоге комисиjе с правосудним тиjелима. Иако се наглашава да комисиjа ниjе судско тиjело, постоjе диjелови коjи се тичу поjединих репресивних овласти, утjецаjа на поступке у тиjеку и издржавање казне. По мишљењу предсjедника Републике Хрватске, то jе неприхватљиво. Измjена Казненог закона у том случаjу би захтиjевала, као органског закона, квалифицирану већину. Иако су рађене паралеле са саборским повjеренствима, тамо никада нису примиjењене репресиjа, казне, као што предвиђа ваш Приjедлог Статута. Нити у казненом поступку се за лажно свjедочење не примjењуjу казне и ту се ваш план чини мало преамбициозним. Још jедан проблем су таjни подаци, што држава може ускратити. У Приjедлогу Статута се наводи да они докази коjима се доказуjе да се крше људска права − нису таjни. То jе мени логично, но нема механизма да државе мораjу дати таjне… Поставља се и питање обрнутог смjера, може ли онда комисиjа (РЕКОМ) одбити сурадњу с државом и не дати податке. Што се тиче датума од коjег почиње Домовински рат, то jе исто за расправу. Неки ветерани тврде да су први злочини почињени 1990. године.“

Селим Селими:

„С обзиром на косовски правни сустав, РЕКОМ може произвести одређене проблеме. Имамо проблем са двотрећинском већином гласова у парламенту… Такођер, вриjеме конфликта jе битно. Таj распон од jануара ‘91. до децембра 2001. ће се можда криво схватити на Косову jер се рат на Косову завршава доласком међународних снага, те после тог периода кривична дjела немаjу карактер ратних злочина, и то ће се морати обjаснити… На Косову имамо групу невладиних организациjа коjе су против РЕКОМ-а и коjе су веома гласне и укључене у рад Групе за суочавање с прошлошћу косовске владе. Када се наша председница одлучила да учествуjемо у РЕКОМ-у, наш аргумент jе био да се тим питањима не можемо бавити сами. Још увиjек имамо проблем несталих лица и морамо да га риjешимо са сусjедним земљама, морамо отворити питање репарациjа коjе не можемо риjешити сами. Мрзи ме да отварам то питање, али чињеница jе да и наша релациjа према Србиjи може изазвати проблем, jер ако бисмо ми потписали споразум о РЕКОМ-у са другим државама у региjи, па и са Србиjом, то би отворило питање признања међународног субjективитета Косова од стране Србиjе, са коjом би Косово потписало такав споразум. Као што знате, Споразум из Брисела jе добио подршку парламента, али jе пажљиво назван − не као међународни уговор, већ као Споразум о нормализациjи односа између Косова и Србиjе. Али у случаjу РЕКОМ-а би се радило о правом међународном уговору између наших држава коjе би створиле РЕКОМ, па би се отворила специфична питања везана за односе Србиjе и Косова. Тематске сесиjе и употреба присиле су други проблем. Члан 21 Статута РЕКОМ-а и његови механизми могу створити стање супремациjе над косовским законима, што би могао бити проблем…То су политичке и правне резерве коjе имамо… У вези са репарациjама, имамо закон за жртве рата и обитељи жртава и покушавамо наћи солуциjе и за силоване жене. А пошто РЕКОМ даjе подршку репарациjама, то представља предност за Косово, и да постанемо део ове комисиjе, jер агресиjа се десила на нашоj териториjи и зато сматрамо да нам припадаjу репарациjе од Србиjе како за уништене куће, тако и за људске жртве. То jе нова прилика за нас да расправимо (са Србиjом) питање репарациjа, на коjе имамо право.“

Горан Михаљевић:

„Постоjи безрезервна подршка РЕКОМ-у од стране члана Предсjедништва БиХ Жељка Комшића. Сматрам да jе период од три и пол године прекратак за рад такве комисиjе; jедно суђење траjе дуже. Према Уставу БиХ, Предсjедништво за сваки међународни уговор мора да добиjе ‚зелено свjетло‘ од сва три члана Предсjедништва. У овом случаjу, ми немамо сагласност представника из редова српског народа, господина Радмановића…“
Аљоша Чампара: „Поприлично сам усаглашен са Гораном. Члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић у потпуности подржава идеjу РЕКОМ-а и мислимо да су члан 13 и 14 окосница комисиjе. Али у БиХ саму инициjативу за ратификациjу међународног уговора мора да да Предсjедништво. Оно што jе супер и што бих хтео посебно да нагласим jесте то што сам видео негде у вашем Статуту да све државе у своj сустав образовања мораjу укључити извjештаj РЕКОМ-а, коjи би сигурно допринео истини и правди и помирењу народа у региону.“

Синиша Важић:

„Прво бих хтео да подржим ту идеjу и посебно члан 13 и 14 Статута… Проблеми коjе баштинимо су политички, стручни и практични… Колега са Косова jе поменуо део тих проблема, ми имамо неке друге и то jе проблем односа између држава… Друго су проблеми о коjима jе говорила Злата Ђурђевић, са коjом се у потпуности слажем… Да бисмо прихватили делове коjи даjу дужности, морамо имати интервенциjе било кроз Устав или кроз закон, морамо имати марш кроз органе… Законодавна инициjатива иде код нас углавном од владе и других органа… То ће тражити поприличан напор од оних коjи заговараjу Инициjативу РЕКОМ, а себе сматрам jедним од тих, у сваком случаjу не jединим и наjважниjим. Када се ускладимо, то прође у парламенту, долазимо до практичних проблема и не знам да ли се може то у три године урадити… Ако кренемо од потписивања ових међународних уговора и када се Коалициjа за РЕКОМ инсталира као неко наддржавно тело или наддржавна или парадржавна комисиjа, као што jе причао колега са Косова, дакле тело коjе ће моћи, под знацима навода, да државним органима саветуjе и скреће пажњу, интервенише према државним органима, неко би то могао да схвати као притисак, као условни притисак, а ту су и политичка питања, сви смо ми свесни да jе то и политичка прича.“

Соња Томовић-Шундић:

„Веома jе важно да се први пут прави jедна таква међународна комисиjа… Слажем се са колегом Чампаром о важности имплементациjе закључака комисиjе (РЕКОМ) у образовни систем, то мора проћи озбиљну препоруку коjа мора дониjети уклапање налаза ове комисиjе (РЕКОМ) у образовни поредак…“

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

Ево како jе Наташа Кандић приватизовала РЕКОМ и како jе …

Отворено писмо “моралноj“ Наташи Кандић, Србина из диjаспоре

Где jе сада осуда цензуре? – Jadovno 1941.

Злоупотреба Старог саjмишта на Октобарском салону – Jadovno …