Наредбодавци злочина на Коранском мосту још нису процесуирани

Данас је 27 година од ликвидације 13 Срба, припадника резервног састава ЈНА, на Коранском мосту – једног од првих ратних злочина у сукобима деведесетих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, а да наредбодавци и сви егзекутори још нису одговарали.

Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да је у то вријеме ЈНА једина легитимна и регуларна војска у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била и Хрватска.

За овај злочин једино је карловачки специјалац Михајло Храстов у мају 2015. године осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протиправним убијањем и рањавањем непријатеља.

„Хрватско правосуђе се током процеса `прославило` с укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају, ипак, прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву“, навео је „Веритас“.

У саопштењу је наведено и да се изречена казна тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај.

„Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава о евентуалном проширењу оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату деведесетих прошлог вијека над припадницим ЈНА“, истиче „Веритас“.

У априлу 2016. године Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне, са које је већ 9. децембра исте године, 14 мјесеци прије истека, пуштен на условни отпуст.

У априлу ове године Стамбена комисија хрватског мнинистарства за борачка питања Храстову је као ратном војном инвалиду одобрила стамбени кредит од 10.200 евра.

„Веритас“ наводи да су 21. септембра 1991. године припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили два војна камиона са припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешке преко Коранског моста.

„Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели `крвави пир` над њима“, наводи се у саопштењу.

Tринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Tројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста. Четврти се у току ноћи, такође, са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

Извор:Срна

Везане вијести:

Годишњица масакра на Коранском мосту

Навршава се 26 година од злочина на Коранском мосту