Нападнут предсједник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура

Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, приликом недавне посjете овом селу код Чапљине, вербално jе нападнут и упућене су му увреде на националноj основи. Он jе рекао Срни да га jе напао jедан Хрват, коjи jе ушао у приватни посjед српске породице да бере дивљи нар, а на упозорења Јахуре да то не чини он jе заприjетио да ће га физички напасти и вриjеђао га на националноj основи.

„Рекао jе: `Више немаш ништа овдjе, ово jе Хрватска!`. Мислим да jе риjеч о истом насилнку, `хрватском бранитељу`, коjи jе приjе три и по године, на Спасовдан, храмовну славу, приjетио нашем тадашњем свештенику у Чапљини, захтиjеваjући да са звоника скине заставу СПЦ и поручуjући му да `иде у Бањалуку`. Полициjа, чиjа jе зграда преко пута цркве, ниjе ни тада реаговала због грубог насилничког чина“, каже Јахура.

Јахура jе рекао да 30. новембра, у близини своjе куће у Пребиловцима, примиjетио паркиран аутомобил, „голф 2“ тегет боде, на самоj ивици пута поред имања коjе припада jедноj пребиловачкоj породици.

„Помислио сам да jе неко од власника дошао да бере дивљи нар па сам пришао. Међутим, видио сам да jе у њихов посjед ушао неки непознат четрдесетогодишњи човjек, коjи бере плодове и ставља их у врећу“, каже Јахура.

Он каже да jе питао уљеза да ли му jе неко дозволио да ту бере нарове, те да му jе обjаснио чиjе jе то имање и да дио те породице живи у Пребиловцима.

„Он jе наставио да бере. Рекао сам да ћу телефоном обавиjестити власнике. Међутим, он jе почео да виче: `Иди у Бањалуку, иди у Бањалуку!`“, прича Јахура.

Јахура каже да jе нападач потрчао према њему, те да га jе спасило само то што jе остао миран.

„Дотрчао jе до мене, унио се у лице и подигао стиснуту песницу према моjоj глави. Викнуо jе према мени: `Иди у Бањалуку! Нећеш ти мени заповиjедати овдjе!`“, наводи Јахура.

Јахура каже да му jе нападач рекао да га jе „и 1991. године одавде изгонио“.

„Рекао сам мирно да га не познаjем, нити знам шта jе по националности и да не знам што бих ишао у Бањалуку, гдjе никада нисам боравио. Одговорио jе да сад знам да jе Хрват, коjи jе ту био у рату и да, ако нећу у Бањалуку, да могу у Србиjу“, каже Јахура.

Он jе одговорио нападачу да не жели да иде из овог села, jер се ту родио, да ту има кућу и земљу и гробове предака.

„Отишао сам код комшиjа и на њихов савjет телефоном о свему обавиjестио полициjу. Обавиjестио сам и нашег свештенка у Чапљини коjи jе одмах дошао до моjе куће. Послиjе тога се нападач вратио аутомобилом, а убрзо су колима дошла два полицаjца из Чапљине“, рекао jе Јахура.

Он каже да су се полицаjци мимоишли на сеоском путу са нападачем, али га нису зауставили, иако им jа насилника описао и рекао боjу и врсту кола и регистарски броj.

„Сутрадан сам ишао у полициjску станицу у Чапљини и интересовао се шта су предузели и да ли су открили починиоца. Нису имали поjма ни о чему, осим што су у дневнику нашли да сам jа приjавио догађаj. Узели су ми броj телефона, као да ми jаве ако нешто сазнаjу, али jош ништа нису jавили“, додао jе Јахура.

Пребиловци и његови становници, због стравичног погрома 1941. и 1992. године, представљаjу симбол страдања српског народа у БиХ.

„Зато посебно забрињава било каква приjетња на националноj основи, неком од малог броjа становника коjи су се вратили на своjа огњишта и дижу своjе домове из пепела“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Он jе указао да не треба занемарити да jе мета напада Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“, рођени Пребиловчанин чиjа jе маjка 1941. године jедина успjела да побjегне из колоне жена и неjачи коjе су усташе побацале у Шурманачку jаму.

„Он jе и главни прегалац у настоjању да се обнови храм Христовог Васкрсења, уништен у протеклом рату, у чиjем средишту ће се налазити крипта са моштима пребиловачке неjачи побиjене 1941. године, а чиjе су кости извађене из 13 херцеговачких jама“, каже Басташић.

Он сматра да би надлежни органи требало да овом инциденту посвете посебну пажњу, jер изречене приjетње озбиљно угрожаваjу процес повратка и суживота не само у западноj Херцеговини, него и свугдjе у БиХ гдjе постоjе jош крхке повратничке оазе.

У Удружењу „Огњена Мариjа Ливањска“ из Београда кажу да им jе познато да jе претходних дана предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура доживио неприjатности и увреде на националноj основи на подручjу свог родног села.

„Иако нисмо непосредни сведоци тог догађаjа, сматрамо неопходним да апелуjемо на надлежне локалне органе да одмах и адекватно реагуjу и истраже оваj инцидент, као и да осуде и у корену сузбиjу сваки такав и сличан догађаj“, рекли су Срни у овом удружењу.

У Удружењу „Огњена Мариjа Ливањска“ истичу да за повратак избjеглих и расељених лица велики значаj има сигурност, а она се огледа, у наjвећоj мjери, у успостављању добрих међуљудских и међунационалних односа.

„Све стране и заjеднице мораjу уложити труд да се залече jош увек болне ране рата и да се међу људима успоставе комшиjски односи коjи базираjу на међусобном уважавању и поштовању људског достоjанства. Уверени смо да надлежне институциjе неће допустити да бахати поjединци доведу у питање сав труд коjи се улаже у повратак избеглих и обнову заjедничког живота“, наводе у овом удружењу.

У Пребиловцима данас има шездесетак сталних становника и двадесетак коjи ту бораве повремено.

У Чапљини, на магистралном путу од Мостара према Јадрану, на мjесту гдjе се одваjа пут према селу Пребиловци, више пута jе уклањан путоказ. Ни данас га нема.

Навршиле су се 73 године од страдања Срба из Пребиловаца. Тих августовских дана 1941. године 3.000 усташа блокирало jе село и сакупило народ у мjесну школу „Краљ Милутин“ са обећањем да ће их преселити у Србиjу.

Одатле су их транспортовали до Чапљине и логора Силос на Модричу, а потом жељезницом до Шурманаца и, умjесто у Србиjу, до jаме Голубинке у брду између села Шурманци и Међугорjе.

Само у jедном дану тог 6. августа живот Пребиловаца потонуо jе у jаму поврх Арарових кућа.

Мjештани коjи су се склонили у брда око села, испред првог налета усташа, или у мочварне предjеле Хутова блата убиjани су на jош 48 мjеста у селу и његовоj околини.

Од 1.000 становника села убиjено jе више од 800, док jе преживjело августовски погром свега 172 Срба.

Извор: 

Везане виjести:

Сећање jе пут поштовања коjим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у КЦНС

Видео: Сабрање 2014.

Обнова матичних књига у чапљинскоj парохиjи

09.08.2014. Света архиjереjска Литургиjа у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима

ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО: Наjстрашниjи злочини над српском децом и младим маjкама

Јахура: Пребиловци су уjединили Херцеговце са обе стране Дрине!