Napadi na pripadnike Saveza sokola u Banovini Hrvatskoj

Datum objave: četvrtak, 9 juna, 2016
Veličina slova: A- A+

Susak_2

Sokoli su tridesetih godina 20 veka  u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Redakcija “Sokolskog vesnika župe Šibenik-Zadar” javljala je : „Brat Niko Ljubanović, bivši tajnik čete Kraj / društvo Biograd n/m/, ubijen je mučke nožem u subotu 10 t.m. Protivnici sokolstva u ovome kraju likuju zbog njegove smrti. Brat Niko ostavio je kljastog oca i staru mater, te sestru i brata od 13 godina. On je izdržavao porodicu. Mole se braća, da, u granicama mogućnosti, skupe priloge za obitelj poginulog brata i te priloge dostave starešini društva u Biogradu n/M, bratu Dru. Barišiću.” (1)

U listu „Sokolski glasnik“ objavljeno je o smrti Nikole Ljubanovića, člana sokolske čete Kraj : „Odgojen je u časnim sokolskim idealima istine i poštenja, … kad je trebao da svedoči o jednom događaju, kojemu je slučajno prisustvovao, nije hteo od tih načela odstupiti i zato je danas mrtav. Pred samim sudom u Biogradu…, uboden je izdajničkim nožem, tako da i pored najvećeg zauzimanja starešine dr. Barišića, nije mogao da se spase. Bio je pun poleta i svojim radom je uzdržavao celu četu u Kraju. Njegovom smrću mi gubimo jednog od najboljih saradnika, “. (2)

Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. Sokolski dom Kustošija Vrapče bio je 10 septembra 1939. nasilno okupiran od Seljačke zaštite. (3) Došlo je do zahteva za otpuštanje sokola činovnika. Savez Sokola je reagovao istakavši da : „ne možemo nikako dozvoliti da u bilo kom kraju Jugoslavije bude smatrano za krivicu to, što neko pripada sokolskoj organizaciji.” (4)

Zaštita je 30. avgusta napala Sokolski dom u Kotoribi. U Sinju je sreski načelnik Aničić naredio starešini sokola Tripalu da sokolski dom sa svom imovinom preda načelštvu.  Kad je odbio, organi Banovine Hrvatske su dom zapečatili. (5)

Na vanrednoj Glavnoj Skupštini Saveza Sokola 1 oktobra 1939. u vežbačkoj dvorani Saveza Sokola na Terazijama, delegati iz župa Sušak-Rijeka, Zagreb, Split, Šibenik, Bjelovar i Karlovac izneli su poteškoće sa kojima su se sokoli u tim krajevima borili, kao i sve progone. Na skupštini je bilo prisutno 120 delegata iz svih krajeva zemlje. Josip Rišlavi, podstarešina župe Zagreb, govorio je o ubistvu Dragutina Kramera, zatim je izneo slučajeve napada na Šimu Lovrića, Miladina Nenadovića, F. Smoje, Bukavicu, Jova Petrovića, J. Hrabljenovića, na sestre Budrović i Pšenička, na 4 sokola iz Ljubljane, koji su došli na župske utakmice.Članovi Seljačke zaštite oduzimali su značke na ulici svim sokolima. Na zahtev Građanske zaštite i u njenom prisustvu, izvršen je pretres u sokolskom društvu Zagreb IV, posle koga je Mikuličić na ulici premlaćen. Slata su preteća pisma pojedinim sokolima, u kojima im je rečeno, da moraju napustiti Hrvatsku, ili će biti ubijeni. Marko Sablić, starešina župe Karlovac istakao je da će Sokolstvo u tim krajevima neustrašivo nastaviti svoj rad. Prvi zamenik starešine Belajčić  je izneo da Sokolstvo proživljuje teške dane, ali bilo je još i daleko težih dana, kada ga je tuđin  progonio tamnicama i vešalima, pa je Sokolstvo ipak pobedilo. Skupština je završena sa parolom Rad se nastavlja”. (6)  Zagrebački “Obzor”  od 3 oktobra 1939. posvetio je  članak skupštini Saveza SKJ. Istakao je da se u rezoluciji “ne iznosi ni jedan konkretan slučaj”.  Konstatovao da “na taj način sve te tužbe ostaju bez osnova…”.

„Sokolski glasnik“ konstatovao je da “kao da Sokole smatra ljudima, koje svaki frankovački razbijač može slobodno da mlati, pa da time vrši — “rodoljubivu hrvatsku dužnost” (7).

U Šibeniku je došlo do napada učenika osmog razreda klasične gimnazije na đake koji su položili venac na bistu kralja Aleksandra 9 oktobra 1939. Učenici su skoro svi bili pitomci katoličkog svećeničkog seminara. Kad su đaci frankovci i klerikalci napali đake sokole, neki profesori i direktori su odbili da pruže zaštitu napadnutim đacima i izjavili im otvoreno, neka se sele iz šibenskih škola u drugi kraj. Napadi su se preneli na ulicu, pa su napadnuti mnogi sokoli i udarani. Tajnik sokola Radovčić bio je silom izvučen iz radnje i premlaćen. U napadima su se isticali neki članovi Križara, frankovci i klerikalci. Policija za vreme nemira nije intervenisala, ali je zabranila održavanje komemoracije Devetog Oktobra u Sokolskom društvu.(8)

Napad na Sokolski dom u Betini trajao je od 19 do 23 časa, a niko se nije pojavio da zaštiti sokole i njihovu imovinu. Polupana je cela sokolana, sekirama su razbijena vrata i prozori.  Sva imovina sokolskog doma bila je zapaljena. Članovi sokola bili su nesmetano napadani od neprijatelja. U Murteru naoružana rulja napala je kuće sokola i pucala iz revolvera. Izgrednici su vikali da treba ubiti i starešinu i tajnika sokola. U Tijesnom je došlo do napada na kuću starešine Obratova, … .  Kroz prozor kuće Ante Bibana, sekretara Sokolskog društva u Kustošiji, ispaljeno je 11 oktobra 1939. 7 metaka, a iste noći ispaljena su tri metka u kuću Steva Grubića, člana sokola u Kustošiji. Napadi su učestali odkad su listovi “Hrvatski glasnik” iz Splita i  “Hrvatski dnevnik iz Zagreba otvorili kampanju protiv sokolskih domova.  (9)

  Krajem oktobra grupa od 120 ljudi, koja se proglasila za “Seljačku zaštitu”, sa muzikom i opštinskim načelnikom na čelu, provalila je silom u sokolski dom u Pagu. Vođa “Zaštite” Vaso Špero, poštanski činovnik, ispalio nekoliko metaka iz revolvera, a gomila je počela da demolira prostorije sokola. U Zagrebu je 11 novembra 1939. napadnut iz zasede, u Držićevoj ulici, u blizini svog stana, Stjepan Šoštarić, mašinovođa i član sokolskog društva Zagreb  II. Na njega je ispaljeno 9 metaka iz revolvera, od kojih su tri metka pogodila  u kukove i u ruku. Iako je bio ranjen Šoštarić je pucao za napadačima, koji su pobegli. Šoštarić je bio smešten u Bolnicu milosrdnih sestara. (10)

Dubrovačka građanska muzika podnela je prijavu Pretstojništvu Gradske policije u Dubrovniku da će 13. 11. 1939. muzika društva, Deciji_listpraćena bakljama, pozdraviti Komandu Mesta i obići svirajući gradom i predgrađem, u slavu obljetnice dolaska oslobodilačke srpske vojske u Dubrovnik. Proslava je zabranjena i to iz sledećih razloga : „Prilike, koje vladaju uopće a naročito one u Dubrovniku isključuju mogućnost, da bi prijavljena noćna proslava protekla u miru i redu. …a da se onemoguće e v e n t u a l n a djela neodgovornih lica, da ovu proslavu u noćno doba iskoriste u svoje nedozvoljene svrhe, odlučeno je u interesu javnog mira, reda i poretka, … s tim više, jer je to u skladu sa najvećim državnim interesima. “ Kao deo proslave održano je samo blagodarenje za kralja i vojsku u srpsko-pravoslavnoj crkvi sv. Blagoveštenija, i predavanje u Sokolani. (11) Uprkos tome sokoli su pored brojnog građanstva prisustvovali blagodarenju, a u veče je u sokolskoj dvorani priređena svečana konferencija, koju je otvorio starešina N.Šutić. Potpukovnik Knežević održao je govor ističući herojstvo srpske vojske, kojoj su prisutni priredili oduševljene manifestacije. Srpsko pevačko društvo Sloga” izvelo je nekoliko muzičkih tačaka. (12)

  Oko dvadeset članova “Seljačke zaštite”  napali su 19 novembra 1939. načelnika Sokolskog društva u Komiži, Vladu Martinisa, isprebijavši ga kocevima. Ponovo su napali načelnika, 21 novembra 1939. izranivši ga noževima. Istog dana je napadnut član sokola Luka Blažević, pri ulasku u svoj stan. Napadači su ispalili za njim nekoliko metaka i zasuli mu prozore kamenjem. Član sokola Vicko Žnanić morao se iseliti iz Komiže i napustiti svoje imanje, jer je bio dnevno napadan zbog svog sokolskog rada. Sokolsko društvo u Komiži bilo je deo župe Split. (13)

Uprkos nasilju praznik Prvog decembra proslavili su sokoli u Banovini Hrvatskoj. Sokoli i ostalo nacionalno građanstvo u Murteru zapalili su uoči dana ujedinjenja kresove na okolnim bregovima. Blagodarenju u katoličkoj crkvi prisustvovali su uz sokole, članovi Jugoslovenske čitaonice i ostali meštani, u većem broju nego do tada. Društveni pevački hor otpevao je u crkvi himnu. Prisutni su posle blagodarenja pošli u povorci, pevajući sokolske pesme,  u sokolanu gde je održana svečana  sednica. Sednicu je otvorio starešina Ivan Juraga. Posle podne članstvo je krenulo na mesno groblje, gde su položili venac na grobove umrlih članova. Uveče održana je akademija. Sokolsko društvo Rogoznica, blizu Šibenika nije moglo da proslavi Prvi decembar pošto su protivnici poderali sve sokolske plakate i pretili članstvu. ….  . (14) Tamo gde su imali prilike sokoli su oduševljeno proslavili Dan Ujedinjenja. U Dubrovniku, Suđurđu, Kaštel Sućurcu, Sušaku, Gerovu kod Sušaka, Šibeniku, Sinju, … (15)

Prostorije sokolskog društva u Komiži na ostrvu Visu bile su zapaljene. Izgoreo je inventar i čitaonica. Pre mesec i po već je bio izvršen napad, kojom prilikom je bio demoliran sav nameštaj i sva imovina sokola.  Uz pomoć župe Split sokoli iz Komiže su nabavili nov nameštaj, odlučni da nastave sa radom. Župa Split poslala je izveštaj o tome svim nadležnim vlastima i tražila da se krivci kazne, a sokolskom društvu osigura zakonska zaštita, u toliko pre, što ni krivci za prošli napad nisu bili još kažnjeni.  „Sokolski glasnik“ je komentarisao : I još će nam Obzor” i  Jutarnji list” govoriti o tome, da  klevećemo” i da  ne iznosimo konkretne činjenice” o progonima Sokolstva u Banovini Hrvatskoj, kad im njihovi pristalice, iz dana u dan liferuju, ne samo konkretne, nego i plamteće primere tog varvarstva i tih progona !”. (16)

“Jutarnji list” od 17 decembra 1939. objavio je apel Sokolskog društva Beograd II za pomoć sokolima, koji su bili otpušteni iz službe u raznim mestima Banovine Hrvatske, ili koji su pred pretnjama i napadima morali da se sele. Zajedno sa tim apelom objavio je članak pod naslovom “Kleveta”, u kome je napao beogradsko sokolstvo da “širi klevete o Banovini Hrvatskoj”, “da truje decu i srpsku javnost” pa poziva vlasti u Beogradu, da takvoj “klevetničkoj akciji stanu na put”. 

  „Sokolski glasnik“ je komentarisao : ali se otpuštanja vrše i dalje, u masi, i spremaju se nova ! Sokolima u Beogradu nije sigurno prijatno, da za svoju braću traže nova nameštenja, da sakupljaju za njih pomoć, da otvaraju za njih kuhinje itd. i bili bi vrlo zahvalni  “Jutarnjem listu”, kada bi uputio apel na drugu stranu da se ta progonstva ne vrše, pa kad bi sva naša braća mogla mirno da ostanu tamo gde su bila. Inače pisanje “Jutarnjeg lista”  predstavlja krajni cinizam, kad najpre pušta i pomaže da se naša braća gone i otpuštaju, a onda traži od nas, da ih pustimo da umru od gladi !”. (17)

Sokolska župa Šibenik dobila je vesti da su u jednom mestu šibenske okoline četiri člana Seljačke zaštite, naoružana batinama, upala u poštu i tražila da se listonoša koji je bio soko otpusti. U uvjerenju se potvrđivalo da se moralo otpustiti dotadašnjeg listonošu, “radi političkih razloga, a prema naređenju mjesne organizacije HSS”. Sresko načelništvo u Šibeniku donelo je odluku broj 22522 kojom se Sokolskom društvu u Tijesnom, zabranjuje istup i proslava Prvog decembra, jer bi to “izazvalo sigurno ogorčenje u redovima Hrvatske seljačke stranke i dalo bi povod za nemire, kojima se ne mogu dogledati posledice”. Jedna grupa predvođena od Slavka Sladića, napala je 18 decembra 1939. uveče u Betini na kuću Petra Juroša, zato što je bio član sokola, i zato što su se u njoj sklonili sokoli Mikin, Bilić, Kapov i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su polupali prozore i vrata, a Mikin je bio ranjen. To je bio već peti napad na kuću Juroša, a da niko od krivaca nije bio kažnjen, iako je svaki put izvešteno sresko načelstvo. (18)

 Ivan Vranješ je nakon begstva iz Zagreba 19.februara 1940. dao izjavu organima Saveza Sokola : „13.II 1940. godine upali su u moj stan dva zaštitara da me uhapse. Izvršili su pretres mog stana. Moja jedina greška za  Hrvatsku zaštitu jeste da sam nepokolebivi Jugoslaven. Uhapšen sam i strpan u ćeliju br. 19, gladan i bolestan.  Hladnoća – 32 , a meni nisu dali ni ćebeta. U 3 časa u jutro pao sam u nesvijest. U 11 časova bio sam kod ljekara, potom opet vraćen u samicu. Treći dan mi je saopćeno  da nisam kriv, a da sam dobio tri godine izgona iz Zagreba … Istoga dana u 6 sati u pratnji jedog agenta krenuo sam na kolodvor sa 3,5 din. u novčaniku. Uhapšen sam po želji građanskog zaštitnika Ivana Lajvora, koji je kao štetan za vojsku izbačen iz iste u 6. konjičkom puku u Zagrebu”. Starešina župe Zagreb dr. Oton Gavrančić pisao je Savezu Sokola da Vranješ nije ništa skrivio. Iz Jugorasa je doznao da je od policije dobio besplatnu kartu za Beograd. Krijući se izašao je iz voza i krio se dva dana i noći. Nije mogao otputovati sa 3,5 dinara. Vranješ je bio vežbač u Sokolu II. Pošto dotad nije dobio nikakve potpore, niti je tražio. Preporučio je Savezu Sokola da pomognu. (19)

Sokolski glasnik od 17. maja 1940. javljao je o upadu naoružanih pripadnika Zaštite u kuću Vjekoslava Benčića u selu Kraju kod Šibenika. U kući se nalazilo 10 članova tamošnje Sokolske čete. Iz članka „Napadaji Hrvatske Zaštite“ : „Stali su da ih grde i vređaju, tražeći da odmah napuste Benčićev stan. Kad su ih članovi naše čete izbacili, vratili su se članovi Zaštite u trostrukom broju, preteći im, da će porušiti kuću, ako se svi ne raziđu. Pred takvom opasnošću naša su braća pokušala da pobegnu, ali su neki od njih teško ranjeni“. ( Vice Benčić, Andrija Ljubanović i Dragutin Mazić). U članku se nastavlja: „Iste večeri su članovi Zaštite napali još neke sokolske članove i silom ih pretresli. A na kuću starešine Krste Benčića napali su kamenjem. Istoga dana bio je napadnut tajnik čete, Petar Benčić, koji se nalazio u Biogradu na moru, od tamošnjih članova Zaštite“. (20) Karla Kuzmanića, člana sokolskog društva Milna na Braču, inače ribara, napala je grupa članova Zaštite noću 16. jula 1940. Bio je izudaran, dobio potres mozga i veliku ranu na glavi. Od povreda je kasnije preminuo u splitskoj bolnici. U časopisu „Soko na Jadranu” registrovano je od 1939. do 1940. 90 slučajeva otpuštanja iz službe i premeštanja iz dotadašnjeg mesta službovanja u drugo, a sve sa ciljem da se  naškodi sokolima, naročito na selu, ako se radilo o premeštanju učitelja.  (21)

U Aprilskom ratu 1941. Seljačka i građanska zaštita stavile  su se u službu okupatora. U Aprilskom ratu 1941. godine, Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH. (22) U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska seljačka toliko i  građanska zaštita, svjesne  historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”. (23)

Hrvatska Zaštita je težeći stvaranju Nezavisne Hrvatske  napadala članove sokola i njihove domove.Sokolska štampa u Jugoslaviji je opširno izveštavala o napadima na sokole.  Pošto je na Primorju bilo najviše pristalica održanja Jugoslavije tu su bili najžešći napadi Zaštite. U Aprilskom ratu 1941. Seljačka i građanska zaštita stavile  su se u službu okupatora. U NDH je nastavljena hajka na sokole.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije     

 

Napomene :

  1. „Sokolski vesnik župe Šibenik-Zadar”, juni, 1939, br. 1, str. XI;
  2. Tragična smrt uzornog sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;
  3. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 septembar 1939, br. 39, str. 4;
  4. „Položaj Sokola nameštenika”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 septembar 1939, br. 39, str. 4;
  5. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 67;
  6. Bran. Slijepčević, Vanredna Glavna Skupština SSKJ.”, Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 194, 195; Sokolstvo u radu i borbi”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 oktobar 1939, br. 40, str. 3;
  7. Obzor o sokolskoj rezoluciji i napadima na Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 oktobar 1939, br. 40, str. 6;
  8. Frankofurtimaši protiv Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 oktobar 1939, br. 41, str. 4; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
  9. „Napadaji na Sokole se množe!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3; „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
  10. „Napadaji na Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 3;
  11. „13 novembra”, „Blagodarenje”, „Više pomirljivosti i obzira”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 18 novembra 1939, br. 46, str. 4;
  12. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 7;
  13. Napadnuti Sokoli”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 6;
  14. Sokolski Prvi Decembar u Banovini Hrvatskoj”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 4;
  15. Sokolstvo u Banovini Hrvatskoj je oduševljeno proslavilo Dan Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 decembar 1939, br. 50, str. 2;
  16. „Naš dom u Komiži opet uništen”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
  17. „Ne kleveta, već žalosna istina!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
  18. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 decembar 1939, br. 52, str. 2;
  19. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.69;
  20. „Napadaji Hrvatske Zaštite“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17.maj 1940, br. 20, str. 6;
  21. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.  72;
  22. Neva Žurić-Skoti, Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
  23. Sreta Savić, Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;

 

Vezane vijesti:

SOKOLI U BETINI KOD ŠIBENIKA | Jadovno 1941.

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SOKOLI NA KORČULI | Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top